Student

levi rakurs

Rastelanijev „Romeo i Julija" ISPOD OČEKIVANJA

Mada objektivno cenećl Kastelanijev »Romeo i Julija« nije ni tzdaieka najbolji filmski Seksplr. ima mnogo razloga. bolje rećl ima mnogo scena koje pravdajo vlsoku ocenu prologodišnjeg žlrija na Biienalu i reputacijn s kojom je film došao na naše ekrane sa relativno maUm zakašnjenjem. ima razloga rekob. koji pravdaju KastelaniJev posao kao tllmsko delo. vlše kao Interpretaclju Sekspira. Posle Olivijeovlh »Hamleta« i »Henriha V« i Mankijevićevog »Jullja Cczara« kojl su formalno glumaćkl i režiski prctstavljall savršenstvo u pogledu doslednosti u tumačenju Seksplrovog teksta. došao Је ovaj Sekspir kojl n režlskom oopšte fdmskom pogledu pretstavlja daleko veći podvig i u originainosti prevazilazi sve Sto je sa Sekspirom do sada činjeno na filran. ali kojl ujedno pretstavlja l delo nopšteno i pogledu tumaCenja otiginala, na đobrom broju mesta. Makako bio dobar. mskako bio za nekog vrlo dobar i odli Can. ovaj film ostaje đa pravda mišljenje đa je biti originalan sa Sekspiropi stvar vrlo opasna po konaCan utisak koji će pubilka poneti. To Je druga posle Velsovlh filmova potvrda ove tdeje, mada se Kastclani kao filmski stvaralac ponašao daleko ozbiijnije prema Sekspiru.

SCENA IZ KASTELANIJEVOG FILMA »ROMBO I JULIJA« Kastd mi je shvatio da »Romeo t Julija« nije ni »Hamet«, n| »Julije Cezar«, nj »Magbet«, pa čak nije ni »Otelo«. ■ Ja tema nije ni izđaleka toliko savremcna, niti stihovi sami a sebe 3aQas dovoljno snažni đa naplate pažnju filmske mblike. On je gledao da dclo približi savremenom gledaocu. ia ga učini/ stvarnim i verovatnim. 1 otuda je izbor neproesionaJnih glumaca imao svrhu daleko značajniju nego Sto з asketsko slnženle neorealistiCklm Idejama. Ali se pokaalo da ovakva neprofesionalna gluma nije uspela da otplati •ebe đovoi|nom uverljivoSću 1 životnoSću. ali Је sa druge trane ovim korakom filro skoro u pdtpunosti Izgubio Sekplrovski đuh a to ga Je koštalo jednog snažnijeg opšteg itiska kojl Je. tako verujem, I danas u stanju đa na gledaга prtjlzvođe svako znaćajnije Sekspirovo đelo. Otuda je »Romeo i Julija« dobar kao Kastelanljev film, lejak kao Sekspirova drama. To Јз razlog da se ovaj film nože smaf?Htl 1 kao uspeo 1 orlginalan i kao promašaj svoje rste. Sve zavlsi ođ toga kako se film gleda. Ja sam uvek matrao dt Je film kao umetničko đelo spoj vlše od jedne .omponen e (Clsto filmske) 1 čini mi se da ovaj film nije đoneo ono šro so od njega Cekivalo. D. S.

SVIRAJ MOJU MUZIKU

lelje u nekoliko bloskopa kao specijalna pret-s: .va za decu, ovaj film Volta niznija nije nl malo dečji (kao i evi ostali filmovi ovOp vellkog crtača). Slušaj mojo muziku Je zaoravo onifiibus film ođ đeset crtac-kih egzibicija na manjevlše poznate muzičke teme razllčltog žanra. Klasična muzika Prokofjeva J poznate arije iz italijanskih opera isto sn tako uzbudljivo ostvarene kao J urag:.nski džez Beni Guđmana ili pesme Dajne бог.

Do skora neslućene mogućnosti crtanog filma. Diznl se vlše Iskorišćuje. Ako Је M ašt a 1 §a 1 a blo početak Sviraj moju muzlkn srećan Је nastavak ovog smeт lop pravca u filmu. Izuzevši slađunjavu prlću 'io Tlhoj Reci ostaje devet ; prvokiasnlh ilustraclja razliCite muzike svaka obrađena sa mnogo invencije i uvek ла nov načln. Џ Inače. sem sjajne crtačke ekipe Diznijevog ateijea, u filmu učestvuju sa pesmom t ?rom i Nelzon Edi. sestre Enđfjus. Dajna Sor, David L.l- Tanja Rjubišinskaja, or- * kestar Benl Gndmana Ud.

О. К. N Е К О N Е V*e se htelo nego što se postlglo. Da su autori Imali određeaiji cilj šta hore da i s r.i e 1 u. 1 mi bi se vlše пaime)|lL лЈко rilm пе shvatlmo kao "pokušaj parodiranja priliCno |е a'peo. Лко nemamo preterane zahteve prema humoru nasmejaćemo se. Ako žellmo da provedemo prijatna 1 snta ж w ako ga giedamo. V. F.

KULTURA i UMETNOST

Psihološki roman Miodraga Popovića ("ZA JATOM", SUBOTICA, MINERVA, ,1955)

Prvi roraan Miodraga Popovića (pored ove knjige štampao je 1 zbirku ogleda iz istorlje južnoslovensldh knjlževnostl »Jedna pesma 1 jedna epoha«), lako astmatičan od mnogih poćetmčkih bolesti, uistlnl je vredan prilog гаioj savremenoj knjlževnostl. Manlje ка pisanjem romana (»Samo veliklm opusom trvože se ovladati čitalačkim masama«, rekao je, čini ml se, Zola) uhvatila je 1 Popovdća. all prerano. Sa malo snelosti može se utvrtHti vellka neIskusnost ovog mladog pisoa u pravljenju prave umetnlčke proze. Pa Ipak . .. Jedan mlad konumista, student, llegalac, otrgnut Je Iz borbe. Morao je, bolestan od tuberkuloze, da Izade Iz stroja; boieetan od fanatizma da ranjava svoj đuh zbog rttave ratne sreće. Prinuđen da preseče pupčanu vrpcu sa »artljom 1 da joj se vratl tck po ozdravljenju. To je jedna tragedlja. Njegova prijateljica sa fakulteta, rođena 1 odirasla u mllionarskoj vili, osetljiva žensJca priroda, doživljava smrt avog muža. To je druga trageđija. Dva čoveka iziučena Iz života. opirrvana najvećim patnjama za koje zaia ovaj svet, obraćaju se jedan drugom, vapdju za utehom pismima koja ne stižu. To Izražavanje ličnosti kroz pisma zahtevalo je od pisca гоnjenje u duhovne dnbine junaika i, u isti mah, stavijalo ga je u nezahvalan položaj, da za onoga ko ne može da uhvati nijansiran.j e izmedu dva uzastopna pisma, plščeva Invencija đeluje ograničeno. Deša se od revolucionarnog borca preinačava u očajnika, prtmoranog da beži van svih, pa 1 van samog sebe. Jedina Isfcra u njemu uverenje u pobedsu najgrandioznlje stvari našeg vremena, postoj Jana je, all je to više kao flzičkJ đeo njega, nešto što egzisttra zajedno sa njim. Surovo vreme je od Gordane, guščice bez imalo smisla za realnost, izgradiIp čoveka 1 borca. Največu vrednost ove knjige prctstavljaju зирШпо psrfholoSko tajnčanje llfcova l prirodna evolucdja karaktera izraženrh jedino stilskim diferenciranj еш , па šta je pisac bacdo najveće svoje snage. Na početku romana plsma зч raspevana, vedra, zdrava. Doctrije th obvlja cml flor brutalne, nezamenljlve stvarnostl. I kad Daša pdše o posetl druga sa tehnifce, Čitalac ne zna, zbog pnevrtike ozlojeđenostl i neumerenoetl glavnog jtmaka, da li se radi o haluclnadjl 1H o javL U svestl Dašlnoj događajl se hćpertrofiradu, podupirući se bledšm slifcama lz prošlosti. Zato se Drug sa tehnike ne sme shvatlti kao pišćeva konetmkdja (podlost te ličnosti Je nezanlmljlva kao tipičnost), več kao plod Dašlne Izgubljenoetl. I nema smisla uzeti odnoe DašaМЗга kao neuspelu Idilično-roman j tičnu sllku, Јег }e to n suštinl o- : sveženje koje je u Dašinoj đuSi : ostavilo premnogo svetlosti. АЛсо Je pisac imao rrmfce ргаveći roman na ovakav nečin, či- ; l đa otfcriva sve što su đogađa- ■

talac mora da najsmotreaiije čitaje osetna. Plsac u tom delu piše jima ttodale traume glavnih juna-obilje ratnlh strahota, 1 to pone* ka. To naročito važi za Dašina k»d izg'leda preterano.

pasma, јег je on, treba već reći, sav tfzaj, grč.

Treba ta-fcođe usmeriti pažnju 1 na to da su poetske siifce i opisi prtrođe gledane kroz ličnosti. Pisac tu nije sameo nd da ulepšava nl da pojednostavljaje. Ovako kako je, najbolje ođgovara đuhovnim konstmfcci jama giavnih jVMfca. All je гошао opterećen nefcim siabostima fcoje čine utisafc đa je Popovič eiesnentasna snaga, talentovan, ali brz u pisanju, hitar. Najtežl greh je nedovoljna fcritičnost. Očigledne Je da se roman шје dugo »hladio«. Kafco 1nače opravdati otužno »ukrStanje« espizodnih ličnosti koje ima ukus rđave fcrimlnalne literature. (Gor danlna sestra Je kiiva za hapšeије Daštae seetre). Mnoge ličnosti su samo krokirane, ustvari sve sem dveju glavnih. Sa najvlše ležemostl odnosio se picas prema Mlnku, Cijl se dah i ne oseća. Kompozicdjl romana može da se prlgovorl prilična neujednačenost u tempu: razvučenost oko sredine

Mirko Miloradović

МШ. STEFANOVIC: 2ENA (đrvorez)

М. KRSTIC; IGRA 1

PRIČA NAGRAĐENA III NAGRADOM

BELA

»Bio jednom jedan dečak tršavko pa voleo da vidi slona ili bebu njegoyu. A slonova nije bilo ni u prvom, ni u sedmom ni u dvanaestom gradu a šuma posečena, Dečak plakao a suze mu bile srebrne, pa kako koja suza pađne a ona srebrnjak. Išao, išao tako on i skakutao, a kad udari na kapiju sedamnaestog grada ođjeknu... ...ne izazivaj me, Ina. Moj poslovni put je moja najiičnija stvar. Moja najličnija, čuješ li? Ali (baršunasti glas u povetarcu stišanog straha) morate shvatiti, inženjeru Miškoviću, da vaša žena nije u staklenoj bašti i da nlšta ne čuje iza grada, iza vozova.. Ironična avet. Tvoja mirnoća je übistvena. Kao teški vizir preko čitavog lica. »...a đečak uzeo dve šake srebmjaka pa devojčiCu po glavi posijo. Ona kosicu od ribizle imala...« Nemoj, nemoj da mi pričaš više, dado... Zašto mama ne izlazi iz salona kad se tata vrati sa mostogradnje? Odmara se mamica tvoja. Nego, da ti pričam dalje o dečačiću, Začudićeš se! Neću! Nećul Zašto je mama plakala џ nisam јој video nijednu suzu. Nije plakala ona. Učinilo ti se. Ona se smejala samo a znaš, lastavica kad se zasmeje, njoj suze u nebo prskaju. Cekaj, zašto tata uvek lupa vratima kad polazi na put? Pa znaš, Miško? On je inženjer pa mora da žuri! Ruka njegova je kao čekić. Ne miluje on bravu kao ti.

...Miško je tonuo u san. Casovnik је odbrojao devet. ’ Devet padobrana u belo. Zavese su igrale neku tužnovitu igru a ružičasti prstići svetlosti lomilj su se na đnu. Kre. vetac je dopirao do samih zastakljenih vrata iza kojih je 1 mali hodnik vodio u salon. San je bio druga zavesa, ali zavesa tankonosna kroz koju se videli i slon i dečačič, i srebrnjak kako klizi niz pletenice kao zimski zalazak. Kroz zavesicu, kao kroz tanku bluzicu Modiljanijeve sirotice, veslao je. strujkao 1 kršio se glas, poznati glas gorđe gorčine. Imaš jednoga sina. Nije on ni cement. ni traverza. On ( je naše nasušno poštovanje. Ostavi se übeđlvanja. Mi se ne slažemo i laž je, svi( lena laž, sve što pokušavamo. Naše reči su iverje i ništa više. Miško je drhtao kao mali kupač ispod tamnih biikava, Covek koji ga je doveo do strme jaruge izgubi Uce. Mesto Иса ukaza se kriska lubenice iz koje počeše đa ispadaju semenke. Skoči, uzviknu čovek-lubenica ali se jaruga za-

PRIBLIŽAVANJE - ZA SARADNJU SA RADNICIMA PISCIMA -

Znao sam jednog ntladaća. Ustajao je svako jufcro u pet sati. Kućj se vraćao u tri posle podne. Kad se vrati saroo bi sp>avao. Jednom je reporter „Politike” pronašao negd© tri devojke iz „Anđe Ranković”. Jeđna od njih je nešto sMCno rekla. Ali шој se poznanlk borio sa snom. Ponekad je hio vrlo umoran. Cesto puta njje mogao izdržati. Alj i jeste. Vtđao sam gp u biblioteci. Tamo кгај Kalemegdana. Pobeđivall su zajedno. I Džek Lonđon je tako pobeđivao i Gorki 1 Tomas Vulf. Tako se jedino i može pobeđivati, u borbL Govorio mi је o razlici umnog i fizičkog rada. Mislio je da se 0 tome ne govori dovoljno. Jer razllke još ima. U livnici Ijuđi raznose užaren liv i ima prašine od rasturenih kalupa. Možda i nije uvek tako. Mozda su radnici zaštičenj od jare užarenog liva. I nema prašine. АИ livnica je livnica. A svako jutro ponovo je otp>očinjao. Otimao se snu. Sa savskog mosta činilo se da Beograd spava. Da svi spavaju. Ponekad su sve misli odlazile za nekakvom sa Kal-e-megdana, iz bioskopa, odakle bilo, jer njih nikad nema za sve. 6ne i neznaju šta znace. On je bio pesnik. On je morao govoriti, On je govorio. On se raduje svakom novom poznaniku. To sam i hteo da kažem. Mi možemo biti poznanici. I naše večeri po klubovima mogu biti njegove. I literame večeri i poezija njegova naša, i naša njegova. Trebalo bi ga češće čuti. Jea: tako se može uČiti. Ali nije to najglavnije. Više od toga. Svakako više. Biće to dožtvljaj naš 1 njegov. Želeo bih da sam dosta гекао. Da poželimo. Da bude i njega i nas. Za radnlčkostudentsku saradnju sam pledirao. D. Vitorović

DENI KEJ U EVROPI

Poznati američki filmski glumac Deni Кеј proveSće окзо mesec đana u poseti zapađnoevropskim l skandinavskim zemljama na putovanju đobre volje u korist Dečjee fonda UN. Putovanje Deni Кеја po Evropi biće propračeno prikazivanjem njegovog filma o đeci Prestave ovog filma prirediće se u Francuskoj. Holandiji i đrugim zemijama. Film koji je snimio Den! Kej posvećen je rađu Dečjeg • fonda, UN(UNTCEF) u Asđji Ovaj film je preveden na 17 jezftei i doživeo je veliki uspeh. (Nedeljne novosti UN)