Student

Pretstavljamo vam...

Mihajla Markovića

MIHAJLO MARKOVIC, ргеdavač logike na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odbranio jc 19 o.m. doktorsku disertaciju »Formalizam u savremenoj logici«. Rođen je 1923 god. Za vreme okupacije učestvovao je u ilegalnim borbama becgradske srednjoškolske omladine, a шаја 1944 god. odlazi u NOB. 1946 god. kao oficir JNA počmje studije na filozofskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Godine 1949 demobilisan je u činu kapetana, a već sledeće diplomira filozofiju sa prosečnom ocenom 10. Naročito je bio zapažan njegov dipfomski rad »Apsolutno i relativno u dijalektičkoj zakonitcsti«. Zato je ođmah po diplomiranju ostao na radu na filozofskoj katedri. Dalje veoma brzo napreduje: 1951 je već asistent, a 1953 predavač logike. Rad na doktorskoj tezi započet odmah posle diplomiranja nastavlja u Londonu (od oktobra 1953 đo avgusta 1954) kod profesora Ejera, šefa katedre za filozofiju na Univerzitetskom koledžu. Za vreme boravka u Engleskoj, na predlog profesora izabran je za člana »Aristotelovskog društva« i prisustvcvao filozofskom kongresu u Oksfordu Njegova doktorska teza je vecma ozbiljan doprinos nauci. To je po mišljenju mnogih najbolja teza iz oblasti filozofije urađena kod nas posle rata. Tretiran je jedan od najvažnijih problema fogičke nauke. Analiza formalizma izvršena je ispitivanjem sledećih logičkih pravaca u vremenu od Hegela pa do danas: empirizma, novokantosvstva, fenomenologije, logičkog pozitivizma,' pragmatizma i simboličke logike. U uvodu teze đat je odgovor na ova pitanja; odnos formalizma i dijalektike, šta je formalizam, koji su njegovi karakteristični oblici, uslovi. nastanka i razvoja njegovog, kao i kolika je nj->gova logička vrednost. Zaključak teze ukratko sledeći: težnja za egzaktnoisću dovela je do vecma razgranatog ispitivanja aostraktnih struktura mišljenja, njegove preciznosti i koherentnosti što je đo određenog vremena u istoriji logičke nauke pretstavljalo nesumnjiv progres. Ali je ta tendencija nosila u sebi i svoje ograničenje, preovlađivanje formalizma kao opšte teorije i metode logičkog ispitivanja. To je dovelo do niza unutrašnjih teškoća pa čak i đo subjektivizma. Po miš’jenju Dr. Mihajla Markovića izlaz'iz teškoće bila bi dijalekkika formalnog mišljenja, koja treba da ispituje takođe apstraktne strukture mišljenja, ali ne formalističkom več dijalektičkom metodom, Međutim, to je samo jedan zadatak logike. Dijalektika sadržinskog mišljenja mora da ispi.tuje opšte uslove iznalaženja objektivne istine Ko’iko je ozbiljan i savestan rad ufožen u pripremu teze pokazuje njena bibliografija: preko 350 knji?a, rasprava i članaka. Za vreme pripreme teze Marković je objavio knjigu »Revizija filozofskih csnova Marksizma u SSSR-u« i oko’ 20 članaka iz oblasti filozofije Intoresantno je đa je novi doktor filozofije šahovski majstor, U vremenu od 1946 —1948 bio je stšlni član državne šahovske reprezentacije. Nedavno je na đrživnom ekipnom prvenstvu ig:ao zšt »Crvegnu zvezdu«. Odmah posle odbrane đoktouke disertarije otnntovao je u Lonion na godinu dana. Univerzitelski koledž na kome je već ranije proveo jednu školsku godinu dao mu je stipendiju. Mihajlo Marković je venma cenjen kako u naučnim krugov ma tako i od strane svojih studenata. S. S.

Studenti u slici i reči - Studenti u slici i reči

KONCERT »BRANKA KRSMANOVICA« 23 oktobra u Domu Narodne micije, Kulturno umetničko društvo Beogradskog univerziteta »Branko Krsmanović« u okviru proslave desetogodišnjice, održao je svoj prvi koncert.

OD POSTARA do profesora Ovih dana je na Pravnom fakultetu u Beogradu održao predavanje profesor Roger Perrot pod naslovom »Evolucija prava svojine.« Ovaj profesor, inače mlad čovek (ima 34 god.), za sobom ima zaista interesantan životni put. Od 13-te godine je radio kao poštar u jedno] pariskoj pošti, a gimnaziju je učio ргеко dopisnog tečaja. Pred samu maturu polagao je neku vrstu konkursa iz pravnih nauka gdć je zablistacr. Zapazio ga je profesor Le Balle i savetovao ga da studira prava. Posle uspešno završenih studija je i doktorirao. Njegova teza je bila: »Utićaj tehnike na pravne in.stitucije«. U prpstoriiama društvenog kluba sludenata tehnike otvorena је ovih dana izložba reprodukcija Sezana 1 Dega.

DESETA KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA MEDICINSKOG FAKULTETA U nedelju 23 o. m. u sali Narodnlh heroja na Prirođno matematičkom lakuitetu održana je deseta godišnja konferencija SK Medicinskog fakuiteta uz prisustvo oko 1000 ćianova. To je пајmasovnija organizacija komunista na Univerzitetu, ona broji oko 1350 čl&nova, među kojima ima studenata. nrofesora, nastavnika, lekara, pomoćnog medicinskog osobija, radnika i službenika. U diskusiji je između ostalih učestvovao sekretar Univerzitetskog komlteta SK Milojko Drulović. Viđno mesto je zauzeo problem đruštvenog upravljanja po klinikama i uzdizanje bolničkog kadra. Na kraju je izabran nov komltet od profcsora, studenata i medicinskog osobIja. Upućeni su telegrami Pretsedniku Titu i CK SK Srbije.

PIJANISTICKI debi nade VUJICIC Apsolvetkinja Muzičke akađemije Nada Vujičić (iz klase profesora OlgeM hajfović) 22 oktobrn je u dvorani Muzičke akademije održala javni diplomski ispit.

L. MIKKOVIC

Na plenumu fudbalskog potsaveza Beogradskog Univerziteta koji je održan ovih dana, raspravljalo se o budućem radu potsaveza i sistemu je da ovogodišnje fudbalsko prvenstvo počne 31-og ov. meseca. Takmičenje će se odvijati u dve grupe sa po deset klubova. Prvu grupu sačinjavaju: 1) Student. 2) Tehnolog, 3) Pedagog, 4) Farmaceut, 5) Arhitektonac, 6) Pravnik, 7) Stomatolog, 8) Građevinac, 9) Mašinac i 10) Rudar; dok se u đrugoj takmiče: 1) Medicinar. 2) Ekonomist 3) St. Grad, 4) Električar, 5) SASK, 6) IFK, 7) Veterinar, 8) Šumar i 10) Mladost. takmičenja u cvoj godini, Rešeno Deset prvoplasiranih ekipa iz obc grupe takmičiće se u jednoj posebnoj kvalifikacionoj ligi koja će dati pretstavnika u Beogradski potsavez, Na kraju su izvučeni parovi.

AUTO-6TOPOM DO HIMALAJA U našu redakciju navratila su dvojica (Žorž Ansker, 26 godina i Pjer Mafij, 23 godine), od četvorice članova grupe „Orion” koja iz Pariza putuje auto-stopom u provinciju Asam, gde će, u podnožju Ilimalaja, snimati film. Grupu sačinjavaju jedan radnik, dva fotografa bez rnijeg stalnog zaposienja i jedan nastavnik. Sredstva kojima misle da ostvare svoj podvig (usput pišu i putopis z a decu) lična su ili pozajmice raznih francuskih preduzeća, ustanova i udruženja.

PISMA studentu

Šta je sa društvenim klubom u domu Vera Blagojević

Druže urednlče, Poznato ml je da pri svim studentskim domovima trebe đa se otvore društveni klubovi. Društveni klub u domu svakako bi bio prijatno meeto gde bi se moglo provesti veče u Иtanju knjiga, slušanju radija ili bezbrižnom ćaskanju. Sto je još važnije. ovako uređena prostorija mogla bi da posluži i kao učionica. Znači, tako bi se dobila još jedna prostorija koja je neophodna svakom u domu. Ovim putem želim da iznesem kako stvar stoji u domu studentkinja »Vera Blagojević«. Uprava doma je određila prostorlju. To je soba osrednje veličine. novo omalana i sa zavesama na prozorima. Međutim, ona ne može da služi svoJoj namenl jer ne postoji odgovarajući nameštaj. Prema sadašnjim ma terijalnim mogsućnostima. Uprava doma nema sredstava. Pomoć nađležnih studentskih foruma nije dobijena, mada bi oni trebali da se pobrinu za oko 300.000 đinara, koliko košta nameštaj za ovaj klub. Ovo utoliko рге što se rađi o stvari која bi nam bila od velike koristi, naročito u današnjim uslovima kada se između kreveta jedva može prolaziti. Nadam se đa će se ovo pitanje razmotriti na nadležnom mestu. Beograd, 24 X 1955. Vera Dimitrljević student arhitekture Prlmedba Redakclje. Slažemo se sa Vama. Nadamo se da će ovo imati u vidu onl kojl prave novl budžet. Samo, možda bi se »soba osrednje veličine« mogla pristojno uredlti 1 sa sumom manjom od 300.000 dinara.

Vi pitate

MI ODGOVARAMO

Pitanje: Kako mogu da postanem član hora KUD »Branko Krsmanović«, i da li je nužno poznavanje nota? Odgovor: Clan hora KUD »Branko Krsmanović« može biti svaki redovan i vanredni studeni beogradskog Univerziteta koji popuni pristupnicu i položi audiciju. Na audiciji stručni rukovodioci društva ispituju sluh. osećanje ritma i lepotu glaea kandidata. Poznavanje nota se izučava na sastancima hora, tako da nije nužno da kandidat na audiciji pokaže znanje iz te oblasti. Popunjavanje pristupnica se vrši svakog dana u prostorijama uprave KUD »Branko Krsmanović« od 12—14 časova, gde se istovremeno dobijaju obaveštenja o audiciji i probama. Pitanje; Kako će se razđeliti 1000 novih mesta na Novom Beogradu? Odgovor: Podelu mesta na Novom Beogradu je moguće izvršiti na dva načina. Prvo, као 1 ranijih godine preko fakulteta. Da uprava za materijalno pitanje razdeli određen broj mesta svakom fakultetu a ovaj na osnovu Statuta i specifičnih uslova studentima. Drugo, preko Uprave za materijalna pitanja, koja kad bi sakupila sve molbe, kad bi savesno radila, i kad bi pred sobom imala Statut mogla bi ovaj zaista delikatan problem da reši sa uspehom. Оуај drugi način izgleda ргаvilniji ali teži, јег je potrebno svaku molbu savesno razmotriti, a to bi preopteretilo Upravu za materijalna pitanja. Da bi se našao izlaz iz ovog problema, trebalo bi organizovati jednu specijalnu komisiju pri Upravi za materijalna pitanja, koja bi preduzela na sebe rešenje ovog stanbenog studentskog pitanja. Znači, đefinitivna odluka o načinu deobe mesta još nije doneta.

М. м.: CRTE 2