Student

Starac: Ma gđe je?. .. Ni ovde ga nema. Zaturlio Se negde. Sve* jedno, naći ću ga drugi put. Daj da Jedem. U, pasutj se skoro sasvim ohladio! Đaba: Prvo pismo posle pasulj. Starac; Mrzi me sad da tražim. Drugl put. Baba: Drugi put ćeš i dobiti da jedeš. Starac: Ma šta se tu praviš važna. Pasulj ovamo. Baba: Pismo! Starac: u. prokleta babo! Dobro. Sađ ću ti zbilja pokazati. P.a crknl pa pukni! Hteo sam da te poštedim. Pa crkni »- pa pukni! Ovđe je. E, crkni puknl' Pazl, dtkud ova tcštfera oVde! Otkad jfe tražim. Sto mt ovu košulju nisi oprala kad sam ti rekao? Gde je pismo? Tu sam ga ostavlo. Baš Jućo sam ga prel'stavao i znam đa sam ga ostavlo na Isto mfesto. Baba: Lažove matorl! Starac! ти sam metuo. Tu se nala. .. A sađ ml Je jasno. Pa dabome. Tt si ga ukrala. Ukrala si ga, pa sad hoćeš da se sprdaš sa mnom. tlaba! Nfe mogu đa ukradem uno što ne postoji. Staracs- Vratl mt moje pismo! Baba: Izmišljaš. Starac; Vratl! Babat Nisam uzela, Staracs Mdje ptsmo! Moje plsmo! Ukrala sl ml Jeđinu uspomenu od njega. Baba: Kažem t! da ga nisam uzela. staracs tplačho); Vrati, vratl mi ... Baba: Ne mogu ... Starac; Daj mi ga. maj mi ga. mollm te ... Bdba: Volela bih đa šam ga ukrala ... Btarac; Bestidnlce. Potsmevaš mi se. Baba: Opet se hvatSS za šerpu! A to П hoćešf E, nema! Kako se samo prenemažeš. Nema! Cfekaj! Starac: Sta Pekaj? Neću da čekam. Ni trenUtak vlše! Hoću da jedem. Baba: Ne dam! . Starac: StaaM Malo tl je što sl ml ukrala plsmo, nego Još hofeš da me umoriš glađu. Daj ovamo, üblcof Baba; I mene bl pojfeo. Starac; Ti više ni za supu nisi dobra. Od tetae bl jedno mogao đa se napravi lepak *a marke. Baba: Samo pokušaj da đirneš pasulj! Staracr UzećsU -• Baba: Ima da čeftaš kad ti kažom. Stairać: Moi'c, hoćfeš П đa fla« ti to. aii saa |a .. Baba: Kako si alaV! Grozno. Kad smo sfe uzelt... kako sl lepo pričao o žrtvovauju za druge. Starac: Ne govori mnogo! DaJ. . _ . . , . Baba: Na. nažderi se! Odvratan sl mi. Ne mogu da te gledam. Statacr Тако. « . , (Zveckanje posuđa. U toku prethodne scene cvrcak Je ntlnntio.i Baba: Pšt! Slani! Starac: Sta je sad? Baba: Cnješ H? Starac: Sta? Baba:- Korake. starac: Kakve когаке? Baba: Uz stcpenlcc. Starac; Ne Cujem ništa. Ostavi me na mlru. _ . Baba; Stap.l! Koraci uz stcpenicef To je on! On! vrača se! Znaia sam da ćfe se vratiti. (Cuju se spori koracl ив stepenlce)

Starac: zbllja. neko đoiazl. Baba: On dblazi Starac: Otkud znaš? Baba; Osećftm. Celo vremc osećam. To su njegovi kotaci. Starac: Zalsta Dči na njegove. Baba: Samo on tako hoda. Starac: Tf§d (Mukta tlšlnd. Koraci se pribiižavaju i zastanu. Kucanje u vrata.) Baba: On je! Starac: Najzadt Sin moj . . > Otvorl. Baba: (otvara vrata): Sine ... Glas: Dobro vete. Ova) .., Ja sam verovatno pogrešio ... Stanuje 11 u ovoj zgrađi neki student? Baba: Stuđent? Glas: Da ntoj drug. Baba: Stanuje ... Starac: Juće se doseho .. ■ Jedan sprat više ... Gsal: Hvala. Izvinite. Laku noć. Starac: Laku noć ... Paztte da se ne okllznete. Tamo gore је Jedna stepenica okrnjena. Olas: U redu. Koracl se udaljuju. Zatvaranje vrata. Cvrčak počinje da peva u jako sporom tempu. Đaba plače.) Starac! Eto tl! Znao sam ja... Svake večeri me prekiđaš u Jelu. Baba: АИ tako je liCllo na njegove korake. Starac: Tebi svi koraci liće na njegove. Baba: A tebl? starac: l meni, alt ja znam đa njegove vlše nikad hećemo Cuti. Baba: Cućcmo IH. Moramo rta ih čujemo. Ne može to tako rtoveka. Starac: Da sl u pravu ... dobro bi bllo. Kasno je. Vrcme Je za spavanje. Ke Vtedl vlše da Žekamo. Vcčeras neće đoćl. Baba: Umbrna sam ... mnogo ... oči mi se sklapaju ... Staraci A noć jfe baš divnal Baba: Ne počinji! Starac; Poranl izjutra da nll Uštopuješ neke čarape. Ove sn se sasvim pocepatfe. Treba da iđem na pijacu da kupim paprlke za zimuica. Паћа: Poranlću (Zeva.) Ja tl, bogaml, nlsam ukraia pismo. Staract Znam. BabaJ Pa gde tl Je? Starac: (zeva); sedi da Jeđemo. Oh, ta krsta* Ala me žlgaju! Nije druge, promenlče Sfe vteme, Pismo ... nlsam primlo. Baba: > Ja osećam probode. Steracr Primakni se. Kusaj! (KUsaJU.) Baba: Stvarno $e dosta ohlađilo... Toliko godina me mučiš S ttm plsmom ... Jedanupt kažeš đa ga imaš ... (mljaska ...drugi put da ga nemaš. Nikad ne znam na Cemu sam. starac: Oh. ala sam glartan! Baba: Imaš II ga 11l ne? Starac: Ohd-ho. bal mi prija pasuljče! To Је najbolja hrana, Ja tt kažem ... (Dngo mljkskanje I cvrčak.) Baba: Stari... staract At Baba: Zaf tl se ne ĆinJ da ml sftd njega Jedemo? (Kusanje prestaje. CvrČak sporo peva.) Starao (IJuttto): Jedi. Baba: Dobro. det (Mljaskanje. Mljaskanje se polako gubi, a cvrčak izbija u prvl plan pa 1 on utihne.)

KULTURA i UMETNOST

Ranko Marinković: „GLORIJA”

Nije običaj đa se o đraml piše рГе Pjertog izvođenja. U ovrtm slučaju, piše se čak 1 pre zasebnog štampanja, onog kad se knjiga odvoji 1 počne da živi samostalno. »Glorija« Ranka Marinkovića štampana je u trl nastavka u časopisu »Književnost«. Svakako da je razlog više nastajanju ovih геdova kriza domaće drame i pomрсгап, nastup »Glorije« u takvoj situaciji. Po mom mišlfenju kriza . postojl u llterarnom , u ,P,psle (setimo se suđblne КчmnrtžiceVe drame »Covek je dobar»). Dramom se kod nas bave rt'ellterarce, pisci kojl se vlše intcresuju upoznavanjem dramaturške • tehnike nego stvaranjem ličnog književnog iskustVa. Ranko Mlađenović je napisao »Oko božje«, knjiga »Proze« (bogatštvo lirike i autoironije), »Albatioš« (drama propalih. izgubljert'h Ijpđl) i velićanstvene »Ruke« (ako je dozvoljena asocijacija takve vfste. onda Roden). A »Glorija«, to je drama. Vreme. sada.šnje. jer to se vidi po odnosu-- okoline prema crkvi, po spominjanju atomske bombe. tr biti to je okvir. To vreme. srfeciina, podneblje, to je onda ukras. iii recimo odelo. Ono što je ispod toga, što čini dušu đrame, je trageđija, teška, opora, po motivu večna, hamletovska. Jedria naša dalmatinska crkva čini očajnički pokušaj da odbegle vernike vrati bogu: u oltaru, narbesto Mađonine slike stoji kip koji mrda obrvama. U tu ulogu upada sestra Magdalena, bivša cirkuska zvezđa, inteligenta i lepa (kao majka božja). Ona se, uplašena veličinom jeđnog trenutka —■ ambisa, predaje crkvi, napušta jući svoga oca vellku figuru ove đrarrie Floki Fleša. On je bolestan ođ nemoći da stvori trupu, đa se uklopi u život, ona jp željna zaklona, zaštite ođ žlvota kbji je prema njoj blo nemilostiv. Predstavu sa kipom režira Dom Jere, ambiciozni župniknv sekretar. koji je sebl dodelio ulogu čoveka mantije. Sa velikom umlšljenncšću Don Jere igra udaljenost od života. On је, medutim, dosledan u ostvanvhnju svoje iđeje, grUb prenra Floki Fte šu kađ OVaj pokiiša drt mu kortkuriše svojim »čudom« —i automatskim. »Hristom u posteđnjim časovlma«. Ali je Ispođ mant'je Don Jere sićušan čovek. unezveren. 1 njemu Glorlja dolazi kao tračak sunca. Crvene i bele rriže kojima ukrašava Madonfno postolie 1 muztka koju svira za vreme nienog »nastupa« l’amor nlatonico kaže jeđan od sveštenlko, othačuju neseblčnu privrženost Gloirijinpm biću. Kip slfivi trfj'Umf. ali. svako čuđo za tri dapg. Na jednom se steku okoinosti:’ Jedria majka je, lakp ohrabrena Gosplnim suzama, Ipak izgubila sina: Don Jere se sve više ponaša kao dete koje ne zna šra bl; Glorija oseti đa je sama. (Jer vl imate crkvu. a ja, šta ja imam? Ništa. Ja sam sve izgubila. Ja sam 1 rođenog oca izgubila i prorajtala njegovu Ijubav). I evo. junakinja đrame letl u zagrljaj svom ocu.. Floki Fleš uobraženo korača sa sVojom ćerkom pored Don Jera ucveljenog i bežnadežno- IzgUbljenog. Glorlja se vraća u život. a Don Jere trpi duševnu đepresiju. Onda dolazi treći čin. Spektakl snažne arhitektonike. »Treći čin je. po mišljenju pisca ove drame. ono mjesto u đrami gdje prestaju obećanja; tu se mora afirmlrati u svoj svojoj punoćl đramaturški smisao djela.« Negde rta po

Cetku čina Glorlja govorit »Јоб Jutros sam mislila đa Ču đanas biti sretna: A sada, eto. Što šrt više približava..t Ne, Ja to rte mogu izdržati!« To je otsudan momenat: prvl nastup, Izvođenje salta mortala posle dvogođišnje pauze. Miris opasnostl. 111: strah je stavio ruku na žvezdino rame. ве smrtna herolna trapeža bredoseča nesreću. sagledava ponor ispod sebe na nekollko trenutaka pre izvođenja tačke. Don Jere dolazi, 1 on ima čudne slutnfe o tom užasnom člnu ... Glorija Ižlazi n‘a trapez pračena Don Jerinim preklinjsnjem da se vrati 1 hrabrenjem Floki Fleša: »Sve u redu, Buki«, Posle se začuje suzđržljivi

Glortjin Vrlsrtk, pretapanje, na pilovihi ležl Glorlja, iznšd nje Floki Fleš, bez suza, samo mu se usne mlču: »Buki -» Baki«. U celbm opusu R. Marinkovića postoje 'dva istakttuta strtžera: strah l smrt. Pisac je o tom napisao « Jednoj autobiografskoj prpzi. posle su ktitičari raščlanjayaji. Da li \ »Glorija« sadrži, i ri kolikoj meri, t* osnovne CJnioce MarinkovičeVog stvaralaštva? »GVorija« Је takbde Marinkovićevo delo. Nije -bilo moguče *a se dna rođi bez te dve konslahte, ! bež šmehrt koji je kod oVog pisfea prisutah u svakoj priiicl (sukob ome 'raihburiinac ri »Ai» batfosu«), Ali šVejedno Žto tt

»Gloriji« Ima mnogo straha, 1 Jedna vellka smrt, i strah pred smr ću, i smrt bzog straha, »Glorija« je mlrakl života. Zlvot, intenzlvan, nezajažljiv, obloporan, dram ki, odjeknuće sa rampe, mislim sa mnogih rampi. Hteli eu da ®d ćoveka naprave plk. »Reclmo đa nju više ne zanimaju svjetovni uspjeei, da se ponpuno posvetila ulozl koju «te joj namenili. No, a zar je ta uloga laka?« govori Don Jeru rezoner Don Zane. Jer, trebalo je đa Magdalena postane Madpna čije se obrve mrđaju. Tre balo je da se desi da umre u njoj Glorija, »hesmrtna heroina trapeza, zvjezda. aU tu je Život. Surov, neizbežan, nezamenljiv. Život koji je naterao Gloriju da pobegne iz sakristije u rizik. u opasnost. Taj beg iz pustihje je oho potencijalno u ćoveku: provestl, makar za kratko, žestoko živIjenje. A smrt Glorlje па kraju Je sudbina; Ш osveta onog istog nemilosrdrtog žiVota. Mnogo je Još značajnosti ove đrame o kojlma treba pisati. Llkovi su izvađeni iz života 1 pozlAćenl rukom iskusnog maštovitog kujunđžije. Don Zane. Toma, Don Florlo, Toni-Klovn, ođlikuju Se kristalnošću. Posebnb treba podvući lepotu inđikaclja, јег su one u svojoj vrsti i najpreciznije i naj poetičnlje u celbj našoj dramskoj llteraturt.

Mlrko Mlloradovlć

MILAN ĐOKIC: CRTEZ

TRAGOVI

Pred zaključanim vratima noći zora uđe kroz ključaonicu u kiši se tragovi tope iz reke se telo zadimi trag goluba leti u očima nežnost i stid klijaju u rukama Svi tragovi počinju u korenju svi se završavaju na prstima. Milan Đokić TU G A Ovaj san, , ovaj najlepši san izgorela hartija. Ja sam napisan, ja sam utisniit na tim stranicama.

Miicnko Maticki Milan đokic: crtez

pro et contra

levi rakurs

ŠTA JE SA NAŠIM NACIONALNIM SMISLOM ZA HUMOR

NemA naročitog razloga da se o naSoj posleđnjoj filmskoj komediji »Jubilej gospodina Ikla« koju je našoj, željenoj đomačeg smeha puhlici, priredio Jadran film iz Z agreba, piše kao o domaćoj komediji. Ni najmanje osnova пвта đa se vrsta humora oko koga su se truđili stvaraoci ovog filma nazor>e našim ili nacionalnim ћитогот kao što ni količina i kvalitet tog humora ne đaju preterano pravo da hude smatran komedijom. To je primer filmske komedije rađene hez dovoljno afiniteta га stvari koje bi smatrale neophodnim za ovakvu vrstu posla. To je u prvom redu nedostatak življeg đuha koji hi. smislio potrehan broj duhovitih obrta u omkvoj komediji sitnacija, i nedostatak affiniteta га filmsko izražavanje smešnih situacija koji bi i onij smišljeni b roj smešnih događaja dostavio jpuhlici kao takav, to jest smešan, na način,. na koji je ona t o navikla. Pored toga autori nisu imali sreće sa gh&načkom ekipom koja se pokazala vrlo nespretnom kada je pokušavala da deluje komično. To se varočito odnosi na glavvo lice gospodina Ikla u tumačenju Antuna Nalisa, čija se ideja da ceo film može glumiti sa jednim izrazom lica, pokazala kao vrlo pogrešna. Diletantskl način na koji su se pojedini glutnci »igrali biohi jednu ođ najkrupnijih zamerki ako hi hteli da zameramo nešto. Ipak stvaraoci su hili đovotjno savesni da načine film koji je pre prosečan (u rđavijem smislu ove rečl) i neđuhovit, nego rđau, što drugim rečima znač i da ne izaziva zgražavanje kao veke naše ranije filmske komeđije (Svi na more npr.) i ne deluje tako đirektno na ukus nego se, s ohzirom da je već snimtjen, može gledati. Naročito zato što smo gleđali dateko gore austriske i nemačke komedije sltčne vrste. Film počinje vrlo ohrahrujuće kao burleska ma đa je jasno da stvaraoci neće imati dovoljno mašte da sa takvim glumcima izdrže u ovom maniru do kraja u đugnmetražnom fitmu. Naravno da se oni vrlo brzo vraćaju standarđnoj filmskoj komediji, Što pažljiv umetnik nehi uradio a da se prethodno ne oprosti ođ žetje da naćini solrdno delo. Ovaj groteskni đeo m'a kako potsećao na neke filmove iz zlatnog doba neme hurleske pretstavlja daleko holji deo filma. Važnije je ovđe pitanje vrste humora kome smo mi dužni da se smejemo u đomaćim filmsklm komedijama. Naš narod pfetenduje na dnhovitost i ćak je vrlo ponOsan na taj svoj smisao za hnmor. I to je stvar koja među našim nacionalnim uohraženjima ima najviše osnova. Tačno јв da se naš čovek smeje daleko više пвдо prosečan stranac i da se stara da u što većoj meri ispuni svoju konverzaciju duhovitim ohrtima relativno visokog kvaliteta. Takoj puhtici koja ima izgradeno određeno shvatanje humora i to humora posebne vrste i visofc kriterijum, tiporno se sa strane fimskih prodncenata (specijalno »Jadron filma«, najvećeg proizvođaća komičnih filmova) serviraju filmovi rađevi po uzorn na komedije, valjda priznato najneduhovitije. vemačke nacije. I naravno da takve komedije čak i vrlo savesno i od dohrih majstora radene (kao »Vesna«) ne mogu da izmene smeh naše publike koja je navikla na sočniji i dštriji humor. Dok ista publika doživljava prave delirijume smeha na svaki Često Uterarno potpuno neduhovit ohrt koj i. oponašajvći našeg čoveka izgovore na етШјатЛ »Vesele večeri« Ш drugde Miodrag Petrović-Ckalja l Mija 41|Нф koji su, narodto prvi, ulstinu »popularni komičorl « ođ klase. I njihova vrsta humora, bolje negovana, apsolutno je primenjlva u lakoj filmskoj komediji i pored toga garantovano izaziva smeh široke publike. A treha očekivati da mi pravimo komedije га naŠu puhliku a ne га izvoz u Srednje-evropske zemlje.

D. S'imid