Student

(Naslavak sa strane 1) brojkama, a cifra od 1k.291 ; koliko je diplomiralo i otišlo na razne dužnosti u društvenom životu, pretstavlja samo jedan deo tih uspeha. On je utoliko značajniji, jer je posleratni razvitak Univerziteta bio veoma brz, a samit tim i teškoće vezane za njega povećane, te je 1 trud koji su, morali ulagati i studenti i nastavnici, bio veliki. Mislim da su ovakve konstatacije sasvim

realne, ako se procenjuju ukupni uslovi pod kojima je radio i razvijao se Univerzitet. O ovome ne govorim zbog jubilarne godine, već stoga što je to bio zaista izvanredan napor svih naših snaga na Univerzitetu i van njega, za uspeh i razvitak ove tako značajne ustanove. Ako mi danas konstatujemo velike teškoće u njegovom daljem razvitku, krupne slabosti u današnjem stanju I nastojimo da otklonimo veliki deo objektivnih i subjektivnih slabosti u rađu Univerziteta, to nas nimalo ne sme sprečiti da objektivno cenimo dosadašnji rađ. Po mome mišljenju. mi danas stojimo pred zadatkom da uskladimo dalji razvitak sa našim mogućnostima, da uspostavimo kapacitet Univerziteta, koji ć e olakšati nastavu, pružiti povoljnije uslove za njeno izvođenje. a samim tim i za boIju spremu kadra koji se školuje na Univerzitetu, To nije mali zadatak. On zahteva rešavanje mnogobrojnih složenih pitanja, koja su vezana za njegov razvismo đanas u takvoj situaciji da za to imamo dovoljno elemenata. Pravilnost našlh odluka o daljem razvitku Univerziteta zavisiće od učešća svih đruštvenih faktora na ovome poslu, kako studenata i nastavnika, tako i ođ organa društvenog upravljanja i cele zajednice. '«

Miodrag Jugović: Kvalitet nastave svake godine je sve bolji

Za deset godina rada u naSim socij alističkim uslovima Viša peđagoška škola u Beograđu imala je zaista dobrih rezultata. Škola je počela rad sa 150 redovnih studenata, a sada. ih ima 1.100 ređ'ovnih i oko 1.800 vanrednih. Dosada je sa ove žkole izašlo oko 2.500 diplomiranih studenata, od čega oko 700 vanrednih. Koliki je to doprinos za popunjavanje kadrova u našim osmogodišnjim školama ne treba naročito isticati. Naša društvena zajeđnica nije žalila materijalnih sređstava za ovu vrstu škola. Danas naša škola ima priliČno opremljene kabinete, modernu hemisku laboratoriju i Biblioteku-čitaonicu sa blizu 30.000 knjiga. Kvalitet nastave, pa prema tome i sprema diplomiranih studenata, svake godine su sve bolji, kako u stručnom tako i u pedagoško-metcdskom pogledu. Novi Zakon o višim pedagoškim školama i statut koji je u izradi otvoriće, kroz

društveno upravljanje које se uvodi, još šire pe.spektive za raz.itak i napredak ove škole.

V skupština Saveza studenata beogradskog univerziteta

U subohi i nedelju 26 i 27 o.m. održaće se u amfiteatru Pravnog fakulteta V skupština Saveza studenata Beogradskog univerziteta. U Univerzitetskom odboru su nam rekli da je pripremljena jedna novina. Naime, skupština neće kao ranijih godina raditi po komisijama, već će se o svemu rešavati na plenarnim sednicama. Skupština će imati sledeći dnevni red; 1. USVAJANJE POSLOVNIKA SKUPŠTINE, 2. IZBOR RADNIH TELA SKUPŠTINE; 3. REFERAT O RADU I ZADACIMA SAVEZA STUDENATA, referent Vukašin Stambolić - pretsednik UO SSJ; 4. IZVEŠTAJI VERIFIKACIONE I NAĐZOF NE KOMISIJE; 5. DISKUSIJA; 6. IZBOR UNIVERZITETSKOG ODBORA, NADZORNOG ODBORA I DELEGATA ZA 111 KONGRES SAVEZA STUDENATA JU- ; GOSLAVIJE, Skupština p>očinje rad u 15.30 časova.

Panta Tutundžič:

Zakon o univerzitetima u mnogome je ubrzao konsolidaciju rada

Beogradski unlverzitet proslavlja 29 novembra ove godine desetogodišnjicu rada i razvoja u slobodnoj zemlji. Dobrim delom razoren univerzitet koji je pre deset godine, posle narodnooslobodilačkog rata, otvorio ргеživelim borcima za slobodu svoje opustošene slušaonice, laboratorije, biblioteke i klinike sa posleratnlm ostacima inventara, pretstavlja danas jednu moćnu i aktivnu rađnu Mjeđnicu sa preko hiljadu i osam stotina stalnih 1 honoramih nastavnika i sarađnika i sa blizu pedeset hiljada ređovnih i vanrednih studenata. Razorene 1 popaljene zgrade su obnovljene. nove su izgrađene Ш se nalaze u Izgradnji, a biblioteke, instituti, laboratorije i klinike pune se sve više neophodnom opremom i priborom za nastavni i naučni rad. Samo za proteklih pet godina, od 1950-1955 godine, đobio je univerzitet od drštvene zajednice 2.196,200.000. din. za proširenje školskpg prostora, od čega je veći deo upotrebljen za novogradnju, a manji za adaptacije i proširenja postojećih zgrada. Budžet univerziteta rastao je ođ Oslobođenja iz godine u godinu i ođ 159.955.000. din. u 1949 godini narastao je na 2.615,673.000. din. u 1955 godini. Opšti zakon o univerzitetima, naročito preko organa društvenog upravljanja, donoseći samostalnost univerzitetu i fakultetima, umnogome je übrzao konsoliđaciju rada i dao osnovu za sistematsku izgradnju republi-č-kih zakona, statuta i pravilnika kojl treba, koristeći ustanovu društvenih organa upravljanja, da olakšavju rešavanje teških zadataka izvođenja nastave i naučnog rađa na univerzitetu koji je naglo došao do svojih sadašnjih dimenzija. I pored očiglednog znatnog porasta prostora i broja nastavnika i saradnika i pored velikih materijalnih sredstava koja se stavLjaju na raspolaganje, beo-

građski univerzitet se nalazi u teškom stanju, u koje je došao naglim porastor broja studenata. NoVe zgrade, novi nastavnici i sarađnicl i obilna sredstva za nabavku opreme, naročito uvozne, potrebni su što pre univerzitetu, da bi bar unekoliko mogao da savlada zadatke koji se pred njega postavljaju i da održi nastavu i naučni rad na potrebnom nivou. Ne ulazeći za-

sada u pitanje i mogućnosti dalje ekspanzije becgradskog univerziteta, biće £оtrebne nove velike materijalns žrtve da bi se fakulteti osposobili da u narednim godinama ispune zadatke koje je pred njih postavila zajednica i da bi od najvećeg broja sadašnjih studenata izgradili stručnjake i svesne borce za socijalizam. Oslanj-ajući se i dalje na samopregoran i oduševljen rad najvećeg broja studenata koji su dosada umeli i pod najtežim uslovima da steknu solidna znanja i da u društvenom životu

đeluju kao pravi socijalistički graditelji i učitelji, na požrtvovan rad nastavnika i saradnika i na pomoć organa društvenog upravljanja na univerzitetu i na fakultetima, beogradski univerzitet kao zajednica devetnaest samostalnih fakulteta ulazi_ u drugu deceniju svoga tada 1 razvoja u novim društvenim uslovima Uz pomoć cele društvene zajednice i sa planski postavljenim daljim razvojem u okvirima naših materijalnih mogućnosti. Možemo očekivati da će naš univerzitet umeti da reši teške zadatke koji se pred njim nalaze i da će moći intenzivnim i požrtvovanim rođom stuđenata i nastavnika i saradnika da se i dalje razvija u sve snažniju zajednicu za podizanje visokokvalifikovanih stručnj-aka i za rad na nauci no korist našeg socijalističkog društva.

Dragiša Nikolić: Saradnja sa studentima najbolji put za rešavanje svih pitanja

U proteklih deset godina Poljoprivredni fakultet je odigrao izvanredno značajnu ulogu u našem društvenom razvitku. a specijalno па unapređenju naše poljoprivredne proizvodnje. Taj njegov udeo i značaj ogleda se pre svega u osposobljavanju velikog broja visokokvalifikovanih poljoprivrednih stručnjaka koji đanas rađe na unapređenju poljoprivrede, a čiji ukupan broj iznosi 1.674 inžinjera poljoprivrede. Koliki jc to veliki đoprinos u ovom, pogledu najbolje se vidi iz činjenice da je do 1941 godine u bivšoj Jugoslaviji bilo ukupno oko 800 inžinjera poljoprivrede. Pored osposobljavanja velikog broja visokokvalifikovanih stručnjaka Poljoprivredni fakultet. odnosno njegovo nastavno osoblje, postiglo je značajne rezultate u pogledu proučavanja pojedinih aktuelnih pitanja iz oblasti unapređenja poljoprivrede i iznalaženju najracionalnijih rešenja za brojne probleme iz ove oblasti. Опо je tesno saradivalo sa organima narodnih vlasti na unapređenju poljoprivređe, a pojedinim poljoprivrednim dobrima i organizacijama pružalo svestranu stručnu pomoč. Za proteklih đeset gođina nastavno osoMje fakulteta objavilo je nekoliko stotina naučnih rađova i učcstvovalo na brojnim kongresima i konferencjjama u zemlji i inostranstvu. U pogledu podizanja nivoa nastave i mogućnosti što svestranijeg osposobljavanja poljjjprivrediilh stručpjaka.

za proteklih đeset godina postignuti su značajni uspesi. Nastavni kađar je popunjen u priličnoj meri, vežbaonice i laboratorije u znatnoj tneri osposobljene su za nesmetani rad nastavnog osoblja i studenata, mada je ostalo još dosta da se uradi naročito u pogledu opreme koja se mora nabaviti iz inostranstva, a tri ogledne stanice u priliČnoj meri osposobljene za uspešnc* izvođenjc ogleda i praktičan rad studenata. No i pored toga postoji još niz problema koje treba rešiti đa bi rađ fakulteta bio još od veće koristi za našu zajednicu i da bi mogao davati još bolje buduće stručnjake. Sa uvodenjem društvenog upravljanja, koje je relativno kratkog trajanja da bi se u celini mogle sagledati sve koristi koje će ono pružiti fakultetu u njegovom daljem radu, mi očekujemo brže i uspešnije rešavanie nercšenih problema i još jače povezivanje sa privredom, što će nesumnjivo biti od obostrane koristi. U rešavanju svih važnijih problema rukovcdstvcv fakulteta tesno sarađujc sa organizacijama studcnata i nastavnika, јег smatra đa је najbolji put za uspešno i piavilno rešavanje svih onih pitanja koja su od značaja za nesmetani rad fakulteta i što bolje osposobljavanje stručnjaka koje on d?.je. Ova saradnja je u protektoj ško’skoj gc; ,: ni bila d.bra i vrlo korisna„ pa će biti nastavljena u ovoj godini.

Radmila Jovanović: Za zajedničke diskusije na fakultetima

Ako sc vratimo za deset unazad i setimo se kako je izgledao Beogradski univerzitet u početku svoga rada 1945 godine, pa to uporedimo sa današnjim stanjem, moramo zaključiti da se u tome pogledu vrlo mnogo učinilo. To je period stalnih borbi i naI pored čitavog niza teškoća: veliki broj studenata na jednog nastavnikai asistejrta* nedovoljni školski prostor, nedostatak izvesnih drugih materijalmh sredstava, naši п-stavnici su nesumnjivo dali prilično vidnih rezultata u

podizanju kvaliteta nastave. Kad govormio o kvalitetu nastave, tu mislimo na dve stvari, na takvu nastavu koja će biti na nivou najnovijih naučnih dostignuća kod nas i u svetu i na nastavu koja će naročito kad je reč o cruštvenim naukama idcjno odgovarati našoj socijalističkoj stvamosti. Bez obzlra na to što se u tome pogledu, mada različito na raznim fakultetima i na raznim pređmetima, postiglo dosta, ipak smatram da su zadaci nas nastavnika na tome poliu još uvek vrlo veliki. pa se zato zahteva ne samo mnogo napora od svakog nastavnika ponaosob, več tu moraju mnogo pomoći sekcije udruženja univerzitetskih nastavnika koje postoje na svakom fakultetu kao i odgovarajuća stručna uđruženja. smatram da bi između ostalog bil° vrlo korisno ako se pri fakultetima organizuju šire zajedničke javne diskusijc nastavnika, studenata i stručnjaka van Univerziteta po najvažnijim pitanjima u ođgovarajućim naučnim oblastima, a koja imaju opšti karakter ' izazivaju širi interes. Na taj način Seogradski univerzitet bi u još večoj meri postao središte razvitka nauke, centar naučnih diskusija i borbi mišljenja, з on tu u’cgu mora п ima i sve je više i ima u n.išem \;lo dinamičnoip društvu.

UNIVERZITETSKA H R O N I K A

JUBILARNI RAZGOVORI