Student

Reportaža studenta

ЖИВЕ ЕНИКЛОПЕДИЈЕ

Пише:

АНД Р А ЈЕФ Т И Ћ

Они живе ту покрај деканата. Ту су | им и породице. Њихоаи кревети су' покривени деоелим ћилимима живих i боја који се још дан-данас могу виде- i ти по Србији, а изнад којих стоје пожутеле породичне слике. Крећу се факултетским ходницима које с вечери чисте и перу да би сутрадан осванули чисти и весели. Покрећу ct с ноге на ногу. Гледају на лево и на десно. Клањајући се озарени неком врстом понизног осмеха проФесори.ма који пролазе. А и они као и сви други и они имају своје бриге, оне ситне људске. и они као и други гледају и размишљају о људима које стално сусрећу. Професорима се клашају, са студентима разговарају, а и о једнима и о другима имају своје мишљење. Зато смо пошли да нам нешто иопричају о студентима. Студенти се њима често обраћају, јер они најбоље знају како се одлаже или пријављује испит, где је канцеларија неког професора, да ли је професор болестан или није, када прима, да ли стигао новац за стипендије и многе друге ситнице... То су заиста гграве живе енциклопедије. У МАГЛИ Одмах при улазу у Филозофски факултет из једног прозорчета вири једна симпатична брката глава коју до пола покрива ливрејисаки качкет. Покрај прозора је мали сто. Било је око десет часова. Стари је слатко јео. Покрај њега у тој малој просторији био је још један нилац који је седео покрај грејалице и ћаскао. Прекинули смо њихов разговор. Стари је и даље сркао свој доручак. То ће вам најбоље рећи он. рече онај покрај грејалице упериши прст у брку који је баш тог тренутка полио неку врсту супе на рубове бркова, Ма... не умем ја да кажем ништа, правдао се он. Како да не умеш. Где ти je она твоја бистрина. настави онај покрај грејалице. . Он је и даље мирно сркао свој доручак на наше наваљивање да нам нешто каже само је рекао: Ја сам туна тридесет и три године... Студенти покрај мене пролазе и нестају па се поново враћају. Не би могао да вам кажем ншлта... све што знам то је у једној магли... „РАЗУМИЈ EUI' Покрај самих деканових врата седи чика Влада. _j a сам на факултету од 1951 године, а читаво то време сам провео покрај ових врата. почео је он показујући нам једна врата. Покрај мене пролазе редови за o6jaве, пријаве, уписе... Студенти се често буне на бирократију службеника. Неки иду преко реда. Журе се. Понекад долази и до туче. ...Кад неког од њих не пустим они узвикују дижући руке; „Разумијеш , морам уићи“. Један је и стао покрај самих врата не оораћајући пажњу на ред говорећи да он лебди и да он није као други, поменуо је то „разумијеш“. Са њим није било све у реду... Често се чује то „разумијеш“ које је уствари у учтивој форми дата ре т „ма јеси ли луд“... Упутио нас је на самог домаћина зграде извињавајући се да је то све што је могао да нам каже. Он he вам све потанко испричати... Тај је већ двадесет година овде. УННВЕРЗИТЕТСКА ПОЛИЦИЈА Коса му је седа а глас му још завија и мирише на њиве. Студенти... а па да. Врло се добро сећам студентског штрајка који је био мислим 1936 године... Студенти су се бунили против увођења универзитетске полиције која је требала да одржава ред. Те полицајце су после распоl>едили као служитеље, а неке од њих су отпустили. Студенти су успели. Није било крви ни пендрекања. То је прошло мирно. Сећам се кад ле секретар факултета говорио у факултетском дворишту убеђујући студенто да прихвате ту полипију. После ослобођења сам имао своле муке. У рату сам изгубио сина Ових неколико година сам провео овде као С« Ш

година постадох домаћин зграде. Раније нисам долазио често у додир са студентима* а сада све чешће и чешће. ЧИКА ВАСА ПЕСНИК На Медецинском факултетуто' је чика Васа. Његова жена нам је рекла: Мој је Васа прави анатом, ено га горе на анатомсхом! Нашли смо га у једној пријатној собици са креветом који се обично среће по ординацијама сеоских лекара, писаћим столом и телефоном. У њој је било топло. Чика Васа је на себи имао бзли мантил као прави доктор. Чика Васо, чули смо да ви лепо причате хоћете ли да нам нешто испри чате из вашег Факултетског искуства о студентима? Насмејао се. Па не знам ја шта да вам причам... Не, нисам књижевкик, али тако с времена на време напишем нешто, неки чланак или песму иако имам само т -етигм г*°зреда основне школе. Т' ,! :о, Гило је то кад сам био одборник наimcao сам јсдну песму коју смо чшали на неквј прсслави. Песму сам написао iep је један од одборника имао кћер која је умела лепо да свира на хармоници други сина који је умво да пева, а ја ништа. Ево сада ћу да вам ја покажем, Док смо је ми читали од је додао: Често сам писао за нашг зидне новине по који стих... Покушали смо да ra натерамо да нам нешто исприча о студентима- и да остави своју песму. Сећам се. почео је мешкољити се, једног студента коме сам ударио осам печата на индекс из анатомије, Излазио је осам пута и није могао да положи. Једно слушао предаван,а и са другом, а и с првом годином... Доцније се није појављивао, Чуо сам да се уписао на Вишу педагошку школу. 7 Студентима учиним све што могу, али што не могу не могу. Неки ми се често обраћају с молбом да им нскако потврдим индекс да су уредно похађали вежбе. Како ја то могу. Оно што могу ја то радо чиним, али оно што се коси са мојом савешћу не... Немирни су сада студенти. Пљују... Првих неколикб тренутака омо били сами. Доцније је ушао један асистент. Желео је да помогне чггка Васи: Не тражи се да млади људи буду кипови. Они имају акалемску слободу. Али поред те студенти се мопрлдржавати правила ко*

јих се придржавају и остали грађани. Од н>их се не транш да напред знају бон-тон, или пак ону дипломатску етикецију већ само да у себи носе ону основну учтивност... . Професорима кад не желе, да .се ]аве гтри пролазу нека не звижде са рукама у џеповима. Професори кад улазе на предавања асистенти устају а студенти седе. Где то има смисла. Чика Васа се нечег сетио. Извините што вас прекидам... пре неки дан један студент ме упита гласно; „Да ли је ту Шљивић и то тако гласно да је и сам Шљивић могао да чује... Па да, дође поново до речи асистент, то се често дешава да се чу]е да студент каже професору колега. Реч „колега“ сад означава људе истих професија* а у старом Риму она је била употребљавана у значењу „друг“. Професор студенту каже колега да би растерао његов страх, а где то има да студент каже професору колега. То не кажемо чак ни ми, њихови научни сарадници. Професора се не треба плашити, али га треба поштовати. Поново се јавља чича: Стоматолози су најгори... Често долазе у већим групама пред сам крај часа професора Шљивића, Седну, окрену леђа професору и почну са забавом док се професор зноји цртајући по табли... ...Учити је тешко, али је лако бити миран. Док се професор зноји не треба га гађати авионима од хартије. Ја бих увео оцене и за владање. Немирни су а и пљују на сваком кораку као да нису студенти медицине. Прљави су и необријани и такви иду на практичан рад по клиникама. Болесници се грозе. Асистент нас је напустио. Чика Васа се сетио разговора између студената и професора, Професор је питао зашто служи форамен окципиталем огнум. а студент је одговорио да незна тачно. али да га страшно буни како може туда залогај да прође. Знате, то је оно лсбањско удубљење на које се наставља кичма. КОД ЧИКА НЕЂЕ Правни факултет има свога чика Недељка кога сзи поштују. Прича се да је он са свим професорима на „ти“- а исто тако да кад неки професор дође на Факултет мора да се прво поздрави са чика Неђом па тек онда ca осталима. То је могуђе. iep је он на Факултету провео дуго пч се ч п к ге д и ондх вр.адона код су сздашљи

'сори били студенти. Тако се лрича да је професор Лукић кад је био студент био јако вредан. Стално је био у факултетској нитаоници и мењао књигу за књигом. Обично предвече кад би чика Неђа желео да затвори читаоницу и угаси светло љутио би се на Лукића који је желео да остане још неко време над књигом. Чика Неђу смо нашли како лежи. Није спавао. Дремао је. Одмах нам ]е понудио да седнемо. Глас му је ио звонак, а реченице су се низале Једна за другом. Ја сам на Правном факултету од 1934 године, а на Универзитету од 1926. Био сам прво на Шумарском факултету. ? Сећам се, било је то 1934 године маја месеца када je Констатиновић бранио своју докторску тезу у чувено] сали број 63 на Природно математичком факултету, где је тада био Правни факултет. Спремим ја све. Ставим зелену шољу на сто. Кад ми Радован Крушчевић ггриђе и рече: „Склони ту шол*у . Студенти су тада протествовали против ректора Белића и Владе. После тога Белић је морао да поднесе оставку... ...Полиција је опколила зграду. У њој смо пркзвели четрдесет и осам часова. Комисија се спустила низ ватрогасне лествице Пожарне команде. И ја се некако извучем напоље, те узмем тридесет пакли цигарета и ставим их на леђа. А један други служитељ понесе нешто хлеба. Њега су ухватили и излупали тамо у Управи града. ...У фебруару 1935 године су се наши студенти опет нешто 6јшили. Тада je погинуо нашег Срзентиђа брат, само ја нисам био ту. Нисам присуствовао јер су ме Мирко Томић. Брана Поповић тада бруцош- и други замолили да им купим хлеба и да се пресвучем. Кад сам ја изашао они су већ убарикадирали. Полиција их је напала. Дошло до пушкарања. Откада је Правни Факултет на овом м.есту? упитали смо. Правни факултет је овде од 1940 гадине. 7 Највише су ми остали у сећању они људи који су се борили против Љотићеваца. Божовића из Санџака, Мирко Томић, Крушезљанин, Радован Крушчевић, Бранко Поповић сада врховни судија и други су организовади своје групе који су се борили против Љотићеваца који су крстарили Факултетом. Неки Милић Ужичанин је предводио Љотићезце и од њих је примао велике паре... Било је то 1936 године... ...Сећам се и Лоле Рибара који је био један од најскромнијих студената. У туче се није толико мешао, али је био Нс.јбољи говорник. Исто тако и Милош Минић је био миран као бубица. а кад је трабало био је жив као ватра. Kao што рекосте ви сте већ двадесет и једну годину на Правном факултету, о ком предмету , највише знате? Прилично добро знам кривично право. Тако је једном код cr рог Аћимовића полагао један младић који пос„те испитног разговора изађе и стаде покрај врата. Ту сам био и ја. Није знао да •ли је положио. Казао ми је шта ra је Аћимовић питао. Било је то ово питање; „Ко даје помиловање кад је некр осуђен на смрт?“ Казао ми је и шта је он одговорио... „Да помилогање даје Маршал“. Кад сам то чу-о одмах сам му рекао да је пао, јер Маршал није краљ* и да помиловање даје Президијум. 7 Сећам се да се пре рата један студент убио зато што је пао из римског права, а поред тога сећам се једног интересантног испитног случаја код Боре Благојевића. Један студент који је био претпоследњи на спику извуче питање, погледа, па помисливши да га Бора није видео. а видевши да то питање не зна. извуче друго и поче да размишља. Бора је испитао скоро све. И на крају упита окупљено друштво; „Има ли још ко да полаже?“ Кад се онај јави он му рече: „Па ви сте већ пали!“. Видео је. Старац са мсдедине зна дсбро анатомију, онај са Правног кривично право, а онај са филозофског не зна ништа о филозофтги, Али то ни‘е важно Главно је да они посматр? ; у ”ie којм свакодгдвчо пролаз? ед њих и да имају о њима свој суд.

Аидра Ј£Ф£Иlж