Student

pre odlaska na školovanje, na svaku drugu jutarnju šetnju po plarrini za kojom je u otsustvovanju čeznuo i koju je crtao po školskim klupama, sveskama i koricama knjiga, koja je svakog leta postajala za njega otkrovenje sve dublje i moćnije, pa ipak stvorenje. Da. Stvorenje, koje traži i prima njegovu pomoć i voli ga i razume kao on nju. tako jednostavno i nalik na svaku drugu jutarnju šetnju po planini prepunoj stada dok hladan vazduh tera nos da crveni, pa tako leden projuri kroz njega i sjuri se u pluća, u kapilare sa gradskom prašinom, a oni se šire, šire i njemu je milo što je tako i što je tako i što ga posle toga u kolibi sa krovom od paprati, ili brvnari u čijoj badži neprestano huji vetar, očekuje tvrdi kačamak i vruće ovčije mleko i osmeh nekcg ko mu je đrag. A zatim mu misli opet skočiše na one koji su se njegovom zaslugom spasli i koji će o njemu govoriti kao heroju, to ga obradova, јег uvek je voleo i želeo da bude heroj. Sad mu se pružila prilika, ali, to mu je bilo neshvatljivo, on tu priliku sad nlkako nije mogao da zavoli i onda pogleda jedan žbunič pred sobom i odjeđnom mu sinu da će se ono dogoditi baš kad pređe još tih pet-šest koračaji do žbunjića. Ali koji je pošao da mu uspori korak bi naglo presečen i on oseti da su mu kolena omlitavila, konopci raspleli i postali meka kučina, i da mu se noge sad savijaju lako kao tanke sveže kobasice, kobasice koje je na pijaci u građu kad-god bi zaradio ili od 'kuće dobio malo novaca, jeo, a iz njih je, kad ih übode viljuškom i prinosi ustima, curila mast sa mirisom belog luka na komad hleba koji je podmetao ispođ njih prilikom prenošenja da ništa ne izgubi od te ukusne i skupe hrane, pa mu bi smešno što svoje noge poredi sa kobasicama, ali nije mogao da se nasmeje pošto više шје bio sposoban nizakakav napor. Padao je, a za to mu nije bilo notrebno naprezanje. _ Eto, to tako izgleda Saptao ]e neko u njemu dpk se sa rukama koje su poku-

šavale da se uhvate za vazduh spustao'ka travi svežoj i orošenoj i nikako rrije mogao da pojmi zbog čega pada ovde, a ne kraj žbunjića, a bio je tako neopozivo uveren da će tamo leći na travu i zemlju između nje, pa onđa viđe kako brežuIjak na drugom kraju proplanka nije više crn već ružičast i kako postaje sve crveniji, pa odjednom nestane i pretvori se u roj raznobojnih zvezda, pa zvezde u brežuljak što igra i raste i smanjuje se, a on još uvek pada. ali pada mnogo duže nego što bi trajalo da je sa obale skočio u reku, da pada u bezdan sa svih svojih dvadeset i pet godina, nedovršenom školom Ijubavlju prema Ijudima i kratkom četinjavom kosom. Seti se da se slično osećao kad je kao dete pao u nesvest kad ga je otac udario pesnicom u slepoočnicu zato što je izgubio jednu ovcu, i onda je sve bilo ružičasto-crveno, ali nije osećao tu toplinu duž leđa .i tu hladnoću koja polazi od nožnih prstiju i brzo se, sve brže penje prema glavl Učini mu se da je to zato što drži noge u hladnoj vodi potoka, a potok tako sanjivo žubori, uspavljuje ga i njemu je jasno da će zašpati, ali ne zato što potok sanjivo žubori, јег potoka nema potoka nema! šapuće mu neko ali sad već bez reči, nego zato što su mu rekli da ide napred i da se ne osvrće. Horizont se pretvorio u crvenu elipsu sa Ijubičastim i mutno-plavim obodom, pa se potom proširi i razbistri i on vide oštro, kao nikad u životu približavanje listova, ogromnih, ogromnih listova trave i mrava koji mili po jednom od njih i kapi rose velike kao veliki mehuri sapunice, svoje lice u jednoj kapi spljošteno i razvučeno usled ispupčenosti ogledala i bi mu gadno da se poljubi sa sobom tako ružnim i zato htede da skrene pravac padanja. Da okrene glavu prema nebu, ali kad je to učinio njegove oči, lako otvorene' kao da žele da ugledaju ceo svet odjedahput, nisu mogle da vide kopca koji je kružio visoko u jutarnjem plavetnilu.

А. Ohrenović

KULTURA i UMETNOST

Nagradni konkurs univerzitetskog odbora Saveza studenata i redakcije „Student”

Univerzltetski odbor Saveza studenate Beogradskog univerziteta ove godine objavljuje niz nagradnih konkursa. U celini konkurs je po oblmu daleko širi od prošlogodišnjeg, a tematika je raznovrsna i zanimljiva Obuhvaćeni su gotovo sve oblasti umetničkog rađa, tako đa će veliki broj studenata imati prilike da pokaže svoje umetničke kvalitete i đostignuća. Time će biti ostvaren 1 osnovnl cilj konkursa masovnost učesnika i kvalitet radova. Pravo učešća imaju svi studenti Beogradskog univerziteta. Svi konkursi traju od dana objavljivanja đo 1 marta 1956

godine, Po završetku konkursa otvoriće se dve izložbe u gradu izložba slikarsko vajarskih radova i umetničke fotografije. Nagrade će se deliti na završnoj svečanoj priredbi. Posebno se planira literarno veče na kome će se čitati najbolji radovi, a na večeri muzike biće izvedene muzičke kompozicije sa konkursa. Pređviđene su novčane nagrade i nagrade u knjigama, koje sa troškovima oko izložbi i završne priredbe iznosi preko 500 000 dinara. Nagrađene radove objavIjivaće »Stuđent.« Z-a sve konkurse žiri sačinjavaju naši ugledni umetnici poznati knjiže-

vnicl, slikari, vajari 1 kompozitori. Njihova imena objaviče se za svaki konkurs posebno. S obzirom na ozbiljnost i obimnost konkursa u celinl, Univerzitetski odbor i redakciji »Studentc veruju đa će l broj učesnika biti daleko veći nego prošle godine. Verujemo takođe da će ovaj konkurs biti lepa manife'stacija naših umetničkih teta pred građanstvom. Na ovoj strani objavljujemo konkurs za literarne i slikarske rađove.

U OfCVIRU OVOGODIŠNJEG STUDENTSKOG FESTIVALA UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA I REDAKCIJA »STUDENTA« RASPISUJU I LITERARNI NAGRADNI KONKURS ZA PROZU (priče, crte, eseji, putopisi i manje drame)

2iri će se objaviti u sledećem broju »Stuđenta« Pravo učešća imaju <svi studenti Beograđskog univerzitcta. Konkurs traje od dana objavljivanja do 1 marta 1956 godine. Radove slati pod šifrom. U posebnoj koverti poslati objašnjenjc šifrc (ime autora). Rađove slati na adresu: Redakcija »Stuđent«. Balkanska br. 4 IV sprat (Za konkurs).

đ~ l t

рго et contra

levi rakurs

CEKAJUCI VELIKOG

Naša se filmska kritika često hranila perolama kada je u pitanju domaći film. Ali zlatna vremena kada je parola čitavih godina bila »treba postaviti pitanje društvene odgovornosti filmskih stvaraoca« l kada je kritlka sa opravdane visine čitala opela našoj filmskoj nespretnosti i delila lekciji. Danas je parola dana. Gde je naš vellki film. Ta parola ponavljana je sa toliko izuzetne upornosti baš povodom jeđnog filma (»Lažni carc) relatlvno visokih kvaliteta (u našim relacijama ono relativno sasvim otpada), a posle takvih filmova kao što su »Trl priče«, »Dva seljakac i »Krvavi putc, da je formulišana jedna skoro snobovska definicija toga što bi za nas trebalo da pretstavlja veliki film. To bi bio film koji bi nas »najzadc uspešno reprezentovao u inostranstvu 1 na svetskim festivalima, Ne čini što tl festivali odavno ne pretstavljaju Čak ni najpribližnije poređenje vređnostl. Smešno i neukusno je da se mi danas iščuđavamo prosečnostl filmova koji su počeli da zadovoljavaju nepretenciozne ukose i koji na kraju deluju ozbiljno kao ukupan rezultat Smešno je 1 sasvim neuputno kada je jedan naš filmski esteta zbog nekoliko đestina metara zaista leplh i fllmskih rešenja spreman da jeđan đosadan i nespretan fllm kakav je »Devojka i hrast« stavi ispređ filma »Dva seljaka« jeđnog kompletnog i ozbilnog dela, koje opet mereno kosmokolitskim i Cisto filmskim merilima i nije više no prosečno, Ali ujedno ovo je bio i prvi naš umetnički vredan film kojl je publika primila Mšla da gleda kao umtenost, a ne kao eksperimentalno zamorče kao »ajđ da viđim šta su ovi naši uradili«. Slično se ponovilo i sa »Lažnim caremc. Ne tvrdim da je mišljenje publike merođavno. Ali su naši neuspeli filmovi još toliko neuspell i naivni da je sud čak i vrlo prosečne publike dovoljno da odvoji dobro od lošeg. Naš film je đugo vremena bio vrlo rđav. ne zato što je nedostajala namera da se stvori dobar film, već zato što je ta želja kod filmskih stvaralaca bila isuviše izražena, što se htelo da se stvori ođmah ne dobar ili vrlo dober, nego veliki film. Svaki pojedinačni etvaralac imajući za eobom pnmer neuspeha kojl je kritika nepoštedno isekla (što je u to vreme bllo savim na mestu i od velike koristi) trudio se da napravi nešto vrlo upadljivo bolje, što će u poređenju sa neuspehom njegovog prethodnika upaliti njegovu stvaralacku zvezdu zamašnim sjajem. I stvarao je isto 1Ц rđavije ? ve dok trezvenost nije pobedila i dok nismo počeh da stvaramo ako ne vrlo dobre, a ono bar dobre ili kako se to kaže kod nas često prosečne filmove. Danas je kntika ponovo živnula. Traži se veliki, Danas kađa je mladim snagama personalno pi/tanje našeg filma rešeno kađa imamo Strbca, Velju Stojanovića. Kavcica, KosmaČa, koji će sudeči po onome što su uredili pre ih posle, nesumnjivo dati nešto što će upaliti našu zvezdu na seđmorn nebu sedme umetnosti čeka se veliki Nestrpljivo. Za to vreme nije obraćena pažnja n a nekoliko filmova koji potvrđuju da smo prilično sigurno na stepenlci na koju je naša kinematografija zakoračlla još »Bakoniom« i na kojoj ćemo se bez obzira na svu žurbu I nestrplienie oko velikog ,ioš malo zadrž-ati. A sva ova žurba može da konstr, a moze i da šteti. Ko će znati. Meni se čini da je ovo drugo verovatnije. J

D. SIMIC

Klasovima žita

1 kao da oblak štiti nebo, da iglicama svojint probođu ga. 1 kao da ih виисе obasjava, da u tnraku Ijubav не vode, I kiša kao da ih и apaja, da sami иа bunar ue bi ođlazlli. I vetar iU miluje blago, zoji se siromaU psovki. Doskora su bili zeleui uisu imali dece-zrua, a sada gle iU vragovi. ukraše suucu lice, i као iuti valovi шота talasom vetra мгмоте.

LUKA MARKOVIC

abc

Naša redakcija nije bila u mogućnosti da pošalje svog saradnika na Davičovo matine, održano pre dve nedelje u Novom Sadu. Da našem listu rre promakne ovoliki događaj, pozajmljujemo neke interesantnosti iz reportaže „Напа je simbol Nekoliko trenutaka sa Oskarom Davičom (objavljena ti Novosadskom dnevniku): „Pred hotelom „Vojvođina” oprostio sam se od Daviča i p>oželeo mu prijatan ručak. 0n t^eavtak

i onda zviznuo u prste. Snažno. Onako kako to čobanl čine. Dozivao je svoga prijatelja književnika Petra Džađžiča, koji je bio zastao pred jednim izlogom. U tom trenutku sam ga još više zavoleo: To je bio ONAJ PHAVI Davičo: slobodan, duhovit, oduševljen. i Dvc Dve četiri I nagrada — 15.000 dinara П „ — po 7.000 „ III „ — po 5.000 IV „ u knjigama i Dve Dve četiri ZA POEZIJU I nagrada — 8.000 11 „ — po 6.000 „ III „ — po 4.000 „ IV „ u knjigama II 2iri će se objaviti u sledcćem broju »Studenta Za SLIKARSKI RAD I SKULPTURU i Dve četiri ZA SKULPTURU I nagrada — 20.000 dinara II „ — 10.000 III „ u knjigama (reprodukcije) ZA SLIKARSKI RAD I nagrada — 15.000 dinara П „ — 8.000 III „ — po 5.000 „ IV „ u knjigama (reprodukcije)