Student

ETIOPIJA JUČE I DANAS Rađanje crnog KONTINENTA

• ZEMI JA 1 LJUDI @

A. JEFTIĆ

Vraćajući posetu etiopiskog cara Haila Selasija našoj zemlji, Preisednik Republike Josip Broz Tito nalazt se u avonedeljnoj poseti Etiopiji.

Novije stranice istorije Etiopije ispunjene su borbom proti pokušaja stranih porobljivača da pokore ovu slobodnu zemlju, a naročito junačkim otporom koji su Etiopljani pružili najezdi italijanskih fašista. Kao povod Italija je iskoristila incident, koji je sama izazvala, kod Uala Uala, u korne je übijeno trideset, a ranjeno oko šezdeset Italijana. Italija je mislila da će moći da ostvari jedan od davnašnjih snova. Posle toga inciđenta etiopska vlada je pozivajući s e na član 5 Italijansko-etiopskog ugovora o prijateljstvu od 2 avgusta 1928 godine koji predviđa dlrektne pregovore između dveju strana u cilju regulisanja spornih pitanja, pozvala Italiju za okrugli sto.

bazi jednakosti sa etiopskim pretstavnikom. Kada Se Etiopija našla sama pred neprijateljem, napuštena od Društva naroda u 2enevi, koje je bilo pozvano da brani svoju ravnopravnu filanicu i zaustavi napad Italije, ona je sakupila svoje skromne snage i ušla u borbu. Neuporedivo slabije naoružani i obasipali artiijerskom vatrom i avionskim bombama, Etiopljani su pretrpeli ogromne gubitke. Tako je Etiopija postala prva žrtva fašističke agresije. Car Haiie Selasije je napuštajući Etiopiju pozvao narod na dalji otpor protiv okupatora. Pri odlasku iz zemlje је između jostalog izjavio: »Mogli smo se braniti, ali smo bili nepripremljeni- Ja nisam verovao u rat. Kad sam došao u Društvo : naroda verovao sam da smo spa: seni, ali Liga'naroda imala je sa ■ nama skrivene ciljeve. Moj na■ rod je verovao u Društvo narcda, : smatrajući ga belim šefom 52 na■ cije, koje piju iz iste čaše. Među: tim, stvarnost je bila drukčija«. ■ 9 maja. 1936 gadine Musolini je jproglasio aneksiju Etiopije. Me: đutim, to nije bio kraj. Za vreme ■ čitave okupacije Italijani su imali jda se bore sa mnogobrojnim od: redima gerilaca. ■ Godine 1940 Musolini je sa balj kona palate »Venecija« objavio : rat savezničkim zemljama. Time • je najavio drugu etapu stvaranja • italijanske imperije. • Tada su se Englezi setilj Etio: pije i odmah je priznaii za savez: ničku silu. ■ Negus Hajle Selasije odmah na: pušta London i odlazi za Etiopiju ■ gde organizuje novu etiopsku re: gulamu vojsku. • Početkom januara 1941 godine : Etiopska i engleska vojska je ; oslobodila prve delove etiopske • teritorije. Dolazak Haila Selasija : je poslužio kao poziv za opšti ■ ustanak- Italijani su trpeli poraz ■ za porazom. ; Najzad, 6 maja 1941 godine Ha: ile Selasi je ušao u oslobođenu : Adis Abebu. Italijanska vojska se ■ pretvorila u bednu gomilu 100.000 : zarobljenika.. : Tako je Etiopija kao što je 1935 ■godine prva zemlja koja je bila jnapadnuta od fašističkih zavojejvača već početkom 1942 godine ■bila među prvim zemljama oslo■ bođena od fašističkih imperijailieta. Dva ustava : Odmah po stupanju na presto, : Haile Selasi je poveo odlučnu ■ borbu protiv plemstva, crkve 1 iplemenskih poglavara koji su koSčili napredak u zemlji. Za rela• kiat&p Угаде stvoirio je

Međutim, italijanska vlad a je to odbila pravdaj'UĆi da nema o čemu da razgovara pcšto su Etiopljani jedini krivoi za taj incident. I dok je Palata Društva naroda brujala od glasova sakupljenih delegata, dok su se stvarale komisije i komiteti, brodovi italijanske mornarice natovareni ratnim materijalom i trupama crnih košulja plovili su kroz Suec ka luci Mesuah. 4 septembra, Ruis Guinazo, pretstavnik Aregentine otvara osamdesettreće zasedanje Saveta Društv a naroda. Na dnevnom redu je bilo samo jedno pitanje: italijansko-etiopske »suprotnosti«. Etiopski pretstavnik uzima reč, a delegat Italije napušta svoje mesto odbijajući da diskutuje na

prilično јак đržavni aparat, а 1930 godine dao je Etiopiji ustav. Po tom ustavu ona ima senat od 28 članova koje imenuje car i skupštinu od 60 članova koje biraju guverneri i visoki dostojanstvenici provincije. Svaka provincija šalje u skupštinu po pet pretstavnika, a pored toga, što je Etiopija ustavna monarhija, car je apsolutni gospodar- U njegovoj je skoncentrisana sva zakonodavzakonodavna. izvršna i sudska vlast. Taj prvi tistav sankcionisao je ono što je već postojalo a to je: jedinstvo zemlje koju treba održati i učvrstiti prava i dužnosti naroda. Monarhija i pravo nasledstva vladajuće klase, vladu koju dopunjuje senat i parliment, sudstvo i zakoncdavstvo koje treba izgraditi. Nedavno je zabeležen još jedan značajan datum istorije Eticpije. Etiopski parlament je uz carevo odobrenje usvojio 3 novembra ove godine novi ustav Etiopije. Usvajanje novog ustava kojim je etiopskim državljanima zagarantovana sloboda zbora i dogovora, sloboda štampe, sloboda venoispovesti, kao i neposredno tajno glasanje i izbcr pretstavnika za parlament, pretstavlja ve<iki napredak u razvoju Etiopije, naročito kada se ima u vidu da je ta zemlja za relativno kartko vreme prešla od feudalnog državnog uređenja preko apsolutne monarhije, do ustavne monarhije. Etiopija, Eritreja 1 Ujedinjene nacije Etiopija je od osnivanja Ujedinjenih nacija učestvoala u njenom radu i prema tome dala svoj doprinos ostvarivanja principa kolektivne bezbednosti, na razvoju međunarodne saradnje u interesu napretka i mira ka učestvovanja u buđenju crnog Kontinenta Etiopija nije više -želela da živi usamljena, odvojena od sveta svojim brdima i svojim pustinjama, nego je želela da se uključi u međunarodni život i da na bazi jednakosti sarađuje sa svim narodima sveta. Etiopiju za Ujedinjene nacije vezuje i rešenje pitanja priznanja njenog prava na Eritreju, koja је Posle pada Musolinijeve Italije na osnovu odluke Ujedinjenih nacija pala pod upravu Engleza. Na V zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih naclja usvojena je rezolucija prema kojo je trebalo da Eritrea bude organizovana kao autonomna jedinica u federadji sa Etiopijom, a pod suverenitetom etiopske krune. ' Federacija за Eritrejojp BПДбЦа je za Et&piju

dugogodišnjeg sna o izlasku na Crveno More i brisanje jedne nepravde protiv koje se narodl Eritreje bore više od sedamdeset godine. ~j »Samo prosvećenl narod se može smatrati stvarno slobodan«. U Etiopiji je zagarantovano osnovno obrazovanje svoj deci. A više školovanje je omogućeno deci svih klasa. Car Haile Selasije naročito se angažovao na unapređenju školstva. Misionarske škole koje su nekada. bile jedine, zamenjene su državnim školama. Pošto je hrzi ekonomški napredak nemoguć bez dovoljno stručnih kadrova, etiopska vlada mnoge studente šalje na specijalizaciju u evropske zemlje. a pošto Etiopija nema dovoljno stručnih kadrova, strani stručnjaci i savetnici su neophođni. Car Haile Selasije smatra podizanje narbdne prosvete kao jedan od osnovnih zadataka. To ■pokazuje njegova izjava na proslavi 21-godišnjice njegovog kru. nisanja u kojoj je između ostalog rekao: »Verujemo da se sloboda rađa samo iz istine i da se samo prosvećeni narod može smatrati stvarno slobodnim«. lako se na polju kulturnog prosvetnog razvoja postignuti, naročito posile Drugog svetskog rata, značajni rezultati, prosveta i kultura ui Etiopiji je još na dosta niskom stupnju. Pored tehničke i teološke škole u samoj Adis Abebi postoji škola za civilno vazduhotplovstvo. jedan Institut za telekjomunikacije. Centar za obuku sanitarnog osoblja u Gandaru, poljopriredna škola u Đini. Cak postoji projekat za obuku osoblja za trgovačku momaricu, pošto Etiopija ima sada izlazak na Crveno More. Mogućnosti za višu nastavu prošireni su obrazovanjem 1950 godihe Univerziteta, koji pretstavlja međustepen između gim-< nazije i univerziteta. Studenti ! ovog Univerziteta među kojima ima i Eritrejaca iizdaju jedan veseei časopis koji se zove >lskra Haila Selasija«- lako se ц, Adis Abebi nalazi jedna dobra knjižara, koja je obično puna studenata koji čitaju sve od etike do organske hemije, ј mada Univerzitet ima prvoklasnu biblioteku, nedostatak dobrih novina i sada ozbiljno ometa veze sa spoljnim svetom. Bioskopa ima samo dva. A pozorišta uopšte nemaju. Ali ipak na rođendan Cara Haila Selasija 1953 godine izvedena je pozoršna pretstava u čast cara tt kojoj su kao glumci nastupali ministri etiopske vlade i etiop-

KOLEGA ŽAN

»Vive la France.'< viCemo ml đižući Čaše. »Vive la Vougoslavie!« viču oni dlžućl čaše takođe. «... Jugosloveni? O da. Ođ svih stranaca koji studiraju u Parizu, naši se najradije đruže sa Jugoslovenlma. Na ullci, u kabareu. svuda ... Nemci su za jedan dobar đeo njib surova nacija. Jedan se ne usteže đa otvoreno kaže: »Je dćteste les hoches.« (Gadni su mi Svabe). »Politlka, to vam je nezahvalna stvar... Tačno je. Ona malo interesuje Francuza ... Zašto? To bi se teško moglo rećl... Znate, kod nas je veliki broj političkih partija. S drude strane, Francuz voli đa priča mnogo. i ako se započne diskuslja o politici nigde kraja. 111, što je još gor₽, kraj biva tragičan ... potuku se« pola u šali, pola ozbiljno priča Zan. Zato, bolje ne mešati se u takve stvari.«

»Nikad neću zaboraviti Dalmaciju i u njoj tako divan Dubrovnik. niti zelenu Đosnu i Sarajevo za nas tako privlačno« piše studentkinja iz Pariza. »Bili smo zaista dirnutl vašom pažnjom 1 zalaganjem da nam boravak u Jugoslavljl učinite što prijatnijim« piše stuđent iz Sela. »Kakvu lepu zemIju imate!« piše omlađinka iz Muja. »Ne mogu nikad da izbrišem iz sećania vođopađe Plitvlčkih Jezera. To je zbilja nešto čuđesno. Nikada lepši pej zaž nisam videla.« A evo šta piše Lantez Rober iz Birlja, vođa puta grupe Leo Lagranz, koja Je letos boravila kod nas. »Najpre smatram đa treba đa vam zahvallm u moje lično ime 1 u ime mojlh drugova na toplom prijemu na koji smo naišli svuđa u Jugoslaviji. a osobito u Internadonalnom letovallštu u Dubrovnlku. Vi ste sve učiitlli da bi smo se što prijatnije provell u vašoj zemlji. Clm smo stigii tamo. osetlli smo Jednu atmosferu iskrenci! priJateljstva. Sređina nam se neobično svidela. Ja sam još pre toga upoznao malo Jugoslaviju. Jer sam pre đve godine blo u njoj. Više meseci pre fertja nagovaw> ад

jemo jeđno putovanje u vašu zemlju dajući im pri tome sve moguće podatke o njoj. Moj cilj je bio đa im otkrijem Jeđnu novu zemlju za njih i da doprinesem zbliženju između naša đva narođa, da im otkrijem francusko-jugoslovensko prijateljstvo koje nas vezuje već vekovima ... Verovao sam u uspeh svoga poduhvata. Moji drugovi su stvarno ođuševljeni svoJlm boravkom kod nas, što mi člni posebno zadovoljstvo, jer niko nije bio prevaren u obećanjima koja sam im dao ... Svako Je prlčao roditeljima i prijateljima o onome što Je viđeo i o prijemu kojlm je bio đočekan u JugosJaviji... I tako, doći će možda dan kada će se svi narodi sveta razumeti 1 voleti. Tog dana ratovima će biti kraj na sreću čitavog čovečanstva« zaključuje on optimistički. ★ Zašlo Је letnje sunce. Ohladilo se more. Opustele plaže. Utišali se primorski gradovi od letnje vreve. Usko ro će poslednji trzaji jesenji (neka oproste meteorolozl što zabadam njušku u njlhov posao) da podlegnu surovoj zimi. Kakav kontrast posie onako prljatnlh trenutaka provedenih u toku ovog leta, požaliće se mnogi. Nije baš tako. Nije se sye ohladilo. Nlti će se ohladiti. Ostale su uspomene, tople 1 neizbrlsive uspomene na susrete, zaJednlčki život 1 razonođu. Susretl, đođlri, pesma, sunce, more, mlađost nlkad se to ne zaboravlja. Možđa ćemo se vldeti Još idućeg leta. Au revoir, mon cher Jean.’ Vlad. MARKOVTC *) Kako je to čarobno! ’) Veilčan-