Student

nele ledna za drugrni nismo viSe deca da bl tragik<#niCTio озијеЛзшћ želja kisnuli u vlažnim haustorovima. Sve mi se čini da neko puši u ovoj sobi. I mlris duvanskog dima osećam. Brijao bih se ali mi je nepođnošljivo brijanje bez cigarete. Kad je kiša dim se teško raz’laži. To možda miriše cigareta koju sam popušio kada si đošla. Sećaš li se kada sam đošla prvi put. Seđeli smo na ovom kr=vetu ier ioš oismu Uupill stolice, tl si рпбао. nismo ni primetili kada se spustilo veće, i onda je taj mrak postao tako uzbudljiv. niko nije ustao da okrene Salter, i ono se prvi put đesilo. Pijuštalo je onda? N-.sam primetiia. Ti si гекао kako želiš da ti se vi§e ništa ne događa. Posle toga si uvek slušao kako padaju kiše. ' —Da ki§e sve pokvare. • Dobro. o čemu hoćeš đa tl pricam? Pred zimu obićno volim priče o letu, Ronjenje uz dno, u noktima pesak sa plaža, veslanje? Poljana, ležlm nlkakvih misli, gore se prevrće neka pttca, nikakvih želja. samo mir trava. Insektl sunce i posle P’-avo nebo. U žlvotu svako ima po edno leto bez kiše Samo 1e ono tako raštrkano. Uko raštrkano po životu. K:Te sve obično pokvare. Zna se Ita Je najtužaije* Nepom’fni konjl po kojima pljušti kiša. Kao u kaubojsklm filmovima? Recl... Sta?

Boro DRASKOVIC

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Конференција за штампу Драже Марковића БОРИТИ СЕ ПРОТИВ ПРИМИТИВИЗМА

Одељење за информације Извршног већа Србије, у сарадњи са Комисијом за штампу ССРН одржало је 22 новембра Конференцију за штампу на којој је на питања из области култур-* ног живота у Србији одговарао друт Дража Марковић. Праћење проблема културе Говорећи о неким општим карактеристикама културних рубрика наших, нарочито локалних листова, ДРУг Дража Марковић је истакао да се недовољно пише о масовном културнопросветном раду, док се искључива пажња поклања врхунским остварењима у области културе. Појединим субЈективним екцесима и неозбиљностима, појединцима који улажу много тру да да схвате сами себе, даје се исувигае места чиме се оиемогућује оним позитивним аматерским напорима нз пољу културе да буду запажени. С друге стране штампа мора одиграти већу улогу у борби против примитивизма, што значи да листови морају повести рачуна и о томе колико својим садржаЈем и изгледом и сами $ чине на том плану. Дегпава се, рекао Је друг Дража Марковић, да се у поЈелиним листовима још увек пишу козерије на некаквим немогућим жаргонима за коЈе се не зна да ли се кри тикују или прихватаЈу, и коЈе су више дезинсћорматшја него критика: исто Је тако прилично иизак ниво пепоптаже коЈу сви лигтови, без обзира ла ли за то имаЈу или немаЈу оптвараЈући кадар, лансирају. Ппоблем суда и укуса Злогласно бусиЈаштво иза „изама“, ко,Ји код нас као да се оврставају под заставом „Дела“ и ка“, неоспорно је' натерало и оне коЈи се уметношћу нарочито не интересуЈу, ла покушају да се у том смислу одреле да би и сами могли да оцењују. да хватаЈу и одбапуЈу. И то Је оно што Је позитивно. Међутим извесна сумња и неверица у уметничко остварење овог или оног изма, извесна критичког супа. ■»бпг пич«е м г>в-»”ттх кичераЈа коЈи бе ту и тамо посрпаче, због na'ттс"iT'*oсти стваралачких форми и пчзнспмтто-ти чкуса. постав ља питање компетечтног арбитпа коЈи би констатовао воепност пела. Он. могло би се роћм, ниЈе ни потоебач. Нека љу-

ди бираЈу према укусу. Управо Је тако. Али се не сме изгубити из вида да се укус школуЈе и изграђуЈе и да неко наЈзад мора водити рачуна о укуснсм и неукусном, о посто Јању лошег укуса. Том укусу не сме се дозволити да буле таЈ арбитер а управо» то се код нас често логађа. Тако се на пример oceha отсуство при откупљивању уметничких слика сд стпане разних поелузеђр и установа. Показало се m чмт-гтопч не могу и па они коЈи he таЈ избор вршити. Зато Је Сшет за просвету и Kv.rtTvnv СпбмЈе пре поручио оспивање среских

и републичких комисија за украшавање градова и већих обЈеката, коlе би вршиле и OTKvrj уметничких слика. Слакако ла овв комисиЈе не мпгу саме решавати ову ствар до кра Ја. Штампа. Јавио мњење, мора v п*шм дч ла послелњу реч. СазиаЈемо да he се птчттгги и спеттмЈална ра"њп "»з monaiv уметничких с.пика гле ће се моћи сва позиата слмкарска остварсња.

Листрзм младих за културу треба да буду одпаз свих младалачких cfpcMљења и тражења у уметности, што нв значи да не треба да воде никакву културну политику. Редакција листа, став критике постоби разједала наше социјалистичке односе. Лист није ничиЈа прћиЈа, а Јавна критика је меродавна да капајећи лични договор, су сни фактори, истакао Је друг Дража Марковиђ. коЈи треба да омогуђе да врелна остварења младих дођу до изражаЈа. Нправно не могу се дозволити никаква субЈективна изживљавања ипи писпња коЈа би бнла проблем са станозишта поли-

тичке мисли, гшсања коЈа лише и усмерава амбиције и претекзиЈе млалих. И поред тога што неки мисле да има и сувише амбиииозних млзлих лмтератн, који покушавају већ са своЈим првим збирчицама песама да се пробиЈу у реноммоане издавачке куће, друг Дража Марковић сматра да ми морамо лаље и више полржазати стваоалачку инициЈативу младих.

Једно питање, које је уредпик једног диста поставио другу Дражи Марковиky, упућује на изворе многих неспоразума у данашјбоЈ дискусијк око литературе и уметности. У питању се констатује да су се књижевници око дела (Давичо, Попа) духовпо одвојили од паше социјалистич ке ствариости, те дају остварења која пегативно утичу на омладипу. Писци око Сапременика (Ћосић!?, Глигорић. Богдаповић) заступају, вели се у питању даље, реализам који је за разлику од модернизма од-/ раз наше социталистимке стварности. Очевидно, иста као је друг' Дража Марковић, да су пеобавештеност и незнање појединаца главни узроци ко)и их довпде од неспоразума у дискусиј!ама око уметности. Они коЈи иступају као некакви браниопи неке државне социјалистичке линије у умотности (ту спадаЈу и пеки наставници средњих шкпла), наносе и дожави и умаиости. Држава не може бити литервпии пссредник коЈи би одређивао шта одгопара појму уметничког а шта пе. То би значило да би држова морала проЈласити један ..,лржавотворнм изпм“ по коме се има стварати. Апсурл јелне такве тезе показчла је пракса у Совјетском Савезу. Треба нпјзад одузети право онима коЈи ствараоце око Дела квалифмкују, зато што но разумеју њихо ва дела, као ноприЈатељв согтијалистичке ствамнпсти. Борба схпатања на овом плану рекао Је Дпажа Марковић, само доприноси напретку наше културе. Ра зумљиво Је да ce у овим дискусиЈама не сме прелазити у некаква лична разрачунавања која иако су понекад разумљ’<ва, немпЈу никакве везе са проблемима културе.

М. ПЕРВИЋ

Izložba decembarske grupe

I рг* rata an poatojale kod nae кгпрг вИкага (~Obllk‘*. „Zoerraf" 1 rtr.). etvarano radl nRvajanla tll rarrađivanja nrkin Hkovnlh orohlp'Tt!«. ponokad pak • <чг»о п naorort da ee kolrkflvno infnna. vno»l hM odrrdoaih —lorina I п««**, har п П»(|(тм|Тп, mMn mhflim elikrtflmn tip nosfoin »»nnf. erm O rt * iv>mhir«ltß, k rt, '» opct e* evol« вгапо Tneno noknrnio đa ee taTrvn nrtrrTonln nn»no nantertn aVo »гll ietrajntl n nefetnn. her ohvlrn na eve vertn 1 refn lnrt!tWn"4r>('liii чНкчга kao llf ПОв*| i n!«r«ro<r n rt *PTom nntetno«tl. Ta potreba. ako bf-

втпо Јо »mHI tako nar.vatl t re-61 da Je nnfna. prnlzilaei iz t»*ž nje nmetnika da nßklade атоЈа shvatanja .maknr тгlо nopžteno, ii jednol od komponenti ai'kiTstva, a Sto Je ц ovom вlп?!>lп •osrlm тl-'Штп n «атг»тепот Irre.rn, Srpfon stpdlnieni s fo strane. joS тИ« i'»ol|ip 4 '>o l«'j. rfrovatno n'lboHii теДп mlaЛlта. nrin*>do|p| ovp ргп"р гк> каепјп I повр п «pbi an* 4! “n onop" slik»r* ,,, i ko{p «p •» om možp narvati ~avaneardi«f .<‘m“, mada ono nlnkom slnCafn nije «««vlm novo. nltl nak nojekstr n m nljp kakvn? fa ohiJino avika avnn •’orda donoat. ЛИ Јр r-to no lpr|Mp»tnljp noiSfm •hvatonllma i najno-odolfp r« da*tn га тvli-njp ipoi’pp"« •jitrorsfva. ra do’jp frojfpnln Јгрттгготјаа irmndn ~Пр1!«:пГ!»1пп(г<« i ..ftfrnrnlnOir". trmpdn „•«držf"«koe“ Ј ~form«l Ovakav kompromia п danaKnilm prinkamn fma bvoJp onrovdanjp. Dornijp .on 6p avakako nn«fafi Ј fo onoir mompnfa k«dn «P J*«no l•lrri«■»чt•^ п ) prn. Мрјр arl kn"Tr-«*i koll no*-tol». Jož vi*p kada Jnd«n Hkovnj |rrae dož'vf arol trijumf a drnsrl ap n«ra«l | nr«fanp. Pojćdinaćno. allkarj Dp«;pmbar •kp irrnn« рроМбпо «п amelp 116 noatl kolp «vp«no «"rorpde svoJa •frpmljenja I *e!e da Ih I d*t|e rorrpdn.ln. dolaredl prl tom do novlh likomlb vrednostl. In♦“rpaaotno ,|p da an »rofl6kl eпо*ч|тl kod vpflnp od nllb *fo n»nkom «In6«ln np ena-61 da Je flmp 6*rfij sllkarakl fre man no*fo ire" Mo. tp 6 naprotlv, p- lp dohlo. Јрг Jp l»o.la nonrlmlla I nplla п «php вррр|јl6поиЈ| sraflkp. кал Ifo «п rpplmo pk«prp«lvnoaf llnl.la 111 konfrasHranjp tam-ih J «"-р<llћ porrllna, Boran roporlf nnjeađ lelafp arojp „ohoipnp** m«*lne, Zadrfaтајпб! okrl, ero f, *Mh poatnlat* a dohlTll dlnamlkp п holama, пЈрготр atlke npohl6no Iтргеаlтno d“tpl" п •— 1«1п oflTotTorenJa mrfrlh pr—Tmp** | пр aamo to tp 6 I n ttnkln nravor nnntraini"» dožio’jpvßn.Ja, Alpkso-dor TomaSovJf voll tam nj kolorlf. i"h« »k«prp«ijn I akpppfp eITO-* ina*p рЈргготр dlike đpj-’n чтlгр. ж о ! pomplo hladno. Mjodrair Protid, »otovo |*H kao I ranije: meditpranac tnp^h

hola, slikar balkona I akvarijnma. ficrnralan ali i вргешап da bp еапрвр вато koioritom. И’ ,den Brhinovi6 n žplji d« м oii-hodl svoip rrpo blvp n«lete рг*|»о«гата novim коl п тl«М6кlт roSpniima I postiž” najholjp rernlf.nfp p sllcl ~iah“ .<>ll Jp. s drprp «»ranp jasno da Ip пl<*»о-vo ranllp ellko-vfvo f«k«dp im«lo svojp pospbne kval’fpfp, to da rn ne trpha fako bnto napn*tati. Dra»iitin Ci»ar6ić izložlo Je samo Jednn slfkn. NJe»ov akt ženn, kolorlstićki izdlfpreneiran sa rpminiscenpi.iom na naSe sred njpvekono silkarstvo, a »kiadno komponovan i nravnotcžen. fe svak«j<o najholja siika na celoj Izložhi. T/a*ar Vnjakllja Je I dalle doslcdan svomc prlmltlvistlćkom 1 dekoratlvnom slikarstvn, all se zapaža težnja da Jake, sirove boje đonekle nhlaž) svetlim akcenfima errenosr I žntog. Alcksandar T.nković Je temat skl versn *a cirkns all ! prcdis ponirsn *a sentimcntalnp strsno lakvotr amhljpnfa, kojp on I *pli da notfncira moda Je taj motiv nrilićno iskorlfićavan pa бак 1 *ionnofrphliavan. МПо* Dallć noka*nlp vlđan na prpdak. Tsko Je najbližl spstrak fnom sllkarstvn nsppva da sp п * dlenp Iznađ obićnp l»re bojp i llnija .zahvaljnjnć.i втоше smisin *a snprotetavljanfe Ј prožimanje hojpnlh povrSina, olivijpnlh *l- I npohićno snfrestlvnlm prodorima linlja. Тпкат tretman daje nJetroTom alikarstm l*vesnn emocionalnost Ј rltam* Stojsn 6VU6 .takode п domenn snstraktnosr I to 6lsto koloriSti6 ki oriipntisan. pokaznje kollko se mofp ро«»l6| samo bojom i ▼alersklm ako sn onl skladno nosfa-ltpnl I trptlranl kao ротгМпе sa fnnkclonalnim *ns6pn|piia. Na krajn. Dar.a ТоваграЛб вПkar monnmpptainlh, manieviže dekorativnih fimra n sivorelenom tonn. I* 61 llh oćijn i stava Izbijft dnhokn ijiidska trasrik« 1 tnsra *a ncćim daiekim, i*enbllcnim. ovosra nnta ne donosi niftts novo «em fednp tpćp kom pozldjp koja вр odiiknje irvpsnom dinamikom ali đosta п*držanora i diskretnom, B. 0«

У име корачања напред

„Давно проглашена за аlкахроиизам Опера Још увек жив!и“. То Зе приметио Петар Коњовић, кад Је компсlновао своју „Коштану“, и уз то изразио иаду да ће Опера, која увек тражи иов уметшгчки ичpab, Једтгога дана ттостати виши облик драме. Има разлога зашто се Опера проглашава анахротгзлтом зашто се отатра да Је пре живела дсба свог знаИаЈа и свог триЈумфа. и да сада живи само н.ч традициЈама! старе славе. Некада је она ттретставл-,ала циљ коме су тлжттлтт сви колттто I зитсри, попртшгге на коме су се олви.Јале бспбе т.тшл,ен-а су поетстав љаИп r-.? чггччите оштосе по« лтд музици и умеп-госпт спште. сћсому у кошЈ су се нл гло! нучин о.чражавала о v Дlпл'lцтву. Данчс то као да нмје тако. Мчо, гобпотрлт музички оЗ.тгцтт ; сгглтфониски, калтептги и [ итгстумепталнтт, као и раз, личтгге вокплне фооме, ко! ј(и су се све вчшл разгтЈали, посТалм су у већини случајева глашии ттли Је-1 дишт шттеосс музичара! cтвaoao^^a , . На позслтшпгом i гопеттосру осталд су да до ј мшшрају дела ВердиЈа и i П v'T’T'THHi јд Kojai, и тторед сво тгстините лепоте, намећу шттање: докле ћемослу шати са<мо Аиде. ТравттЈате. Тоеке.. ? ПриЈатно осве i жуЈу дслп слонечских ма'i стора* Booottiна. MvcopcKor, римскогКотсакова, алм и то јеХЈХ гдх. Дтшам*тlку нашега доРа СТГЛТГТIO вголо ретко мозКе>то да сретнемо v опери. Нр умавмМУћи вчедчост re , мек-ггела тгРОш лости све ово ттаволи rta **ттсао о стз * тичпости и преживелости опспа. ~Тсг,гч?токи толико пута пспчттаиа. drrera се vpeK потртlТИ.нч( поново, тга лгод Је у свом облику дала де, ло талента и Јаког. бескомI пролч/fCHOr умепвгчкот изј раза“. ОвоЈ КоњотктћсвсЈ : речетши може се долатт; и кал ie у тражењу изпа 1 за иш.ло у копак с rrriM у ко-'C 'е насталч. Ка КпИМ ћ“ TTVTC'*' T /r> '•'Т rrnp/иутм onrra .n*t ћс из , раз поститтчлие дРвматике рса.лткгу >»б т твања. Клм Фан тастичнссти и сММбо.лике, пит?lњс те коме ће тек но• ва огл*ввlпења датн одтоI воо. У сваколт случаЈч. опега као ошнтеза спенске и муктчке уистности. кло поодубљентт окнос текста) и ттолтекста. не гтби ни да 1 нас своЈе дражи. За словенскл mvmocv V олугек бтото кавактепгтетцчтот ла с« оглаи,!* на нчпплгтв мооттне. ла иттзвста m сопстр°ног фолклооа fxi тск ол кпта 1с поT'TPo УТ*** пут»м гп.ч ic -вР.Р непполвлне врслноети). Тикрн I ie џл сч натчом лома-1 ћом огтооом, што опРт не знаI »ти ла Уе бттти осућснч на ттоопаст лко с« v лал-е»т opopolv гмелчТп удатмт од фолклорних nrwo.na. Дела Зугословенске сттерске литературе која се иајуспешниЈе одржавају на репертоару Готовчев „Еро са онога свијвта“ и Кољовићева „Коштана“ _ Јесу дела код којих се фолклорни елемент толико повезао с индивидуалним умет-

ничкнм изразом да ее никако не могу одвојити јвдан од ДРУ гог. То Је уосталом доба кад Југословенска умстничка музи ка псле радз Сгеванв Мокран.na чврсто стаје иа сопстввне ноге. Нова опера Михсвила Логара „Покоидирсна тиква” израсла Је из тога стила али му никако више не припада. Њена мелодија, служећи се модертви твковггнама »тузмчког израж?.ваи.а, расте из мелодике нашега говора, из карактера наших људи (мз чега уоста лом, мзраста и фолклор). али то више ниЈе цитираЈБС народн-х мелод«lа и изгрзћисање нотног текста и искључиво и* плгховој оспоаи. Такав је случаЈ овде једишо v псчстку треher чина кад цитат кола у оркестру приказуЈе (раздрагвно и вссело раоположеше ВасилмЗа који Је дојурпо аа овојој Г<ероници caotiumi Да Је н»егоч лоз довио па лутр*ци. Teitcr Ст©руд’B ITonO'Ftiha на основу кота је Хуго Клојн нагтисао кзЕрстан либрето, показао се као вр ло ггогода« за комичну оперу. Момент из Стеријине драме који прикззује тежњу оитне српске буржогвије да се што впше приближи нанину жтгзота западно-евроттске катшталистичке класе, која ,1о и сама својегремено тежила) да се у том погледу шјед начи с племством (сетимо се само Молијеровог ~ Гша Кашив ачп л емслћ а “), игпоришћен је с тежњом да се ттпправи дело чтија ћ® се радња одвијати у „сада штчости. прошлости И буЛУћиости" као што су сами аутпри наглаеили. У томе се у ггриличној мери и усгтело- На начшн ггомало бурлекср<ч, алм врло духових и плдахнут исме 4 ане су тежн>е палзнчатгке Фетле да у своl дом уведе „ттоблес**. Осећа сс пгисуство ллузмје на сттсбизме сличних врстаЈ на неоспово h'cct амвици 4 а да се туђи облицтт живота унесу у срелину koIoI отги ни по чему не одгоовараЈу само зато што су то (тсбоже) ма нифестаlии.lе већих вродтто сти дотичних личности. ове noiaee се упек и свуда у разггим влр*цјациlјама мо гу срести. У томе Је друra вредност овог дела, које he уз Iош тгека дотепивз*!т>а поЈелтлних места, гшет стављати дватпену својину наше музике. Опррски ансамбл Народног розсгитнтд искрено се заложмо да „Покондмрену тнкву“ што реЉефније ожмви пред нашим гледаоинма. Она делује Јако жшамично и на момевгге врло сутестивно Можда су Једини недостапи сувише нападан почетак Фемштог кочоперења, нешто извештачена ктгшкатура v novrol пичи повог чина (разговор Феме и чан колиза Сарс) и прм.’инно су* вопарна партија РужичиТ.а. Непрекидна днамика и живахност, што су оллике иепе радise, можда 5и на моменте тражиле извесно смиреље. Иначе, осваја, са много успелих места велика Фемииа ариЈа v ирвом чипу о томр како живи „ноблес", ариЈа са слутом Јованом и нарочито сз служавком Аницом; зат.тзд хор младића и дево Јака v другом чину, и тако даље. ИтттерппетаииЈа Феме (Милииа Миладиновић), Анчице (Аница Ђорћегић) и осталих улога гласовно и глумачки као и осталр компоиенте спенског тела (режиЈа Јосипа Кулунђића, декор Сташе Веложанског улружиле су се у складну уметничку целг/iHv и лсло Миховила Логара доиеле као значајно освежење нашег опероког репертоара.

Мирјана ЖИВКОВИЋ

Debelo more

Zajuri svoje mke u veliko more u stabilno morsko konavijrmje ritma zajuri svoje тике sasvim besmisleno umoči svoje prste u mirise рјепа iblesave putanje riba zajuri svoje тике smrdljive igiačke te brzonoge ptice što me razblažuju te mlševe što me oblizuju opusti ta) ritam vode u iskeženim oblicima gurnl odgurni u debelo more provali u iivu vodu i zagazl svojim jakim kukovima razbij tu pitku vodu prosjeci tu ž/vu vodu svojim stopnliuia svojim koljenima koja ne dovode u ekstazu prosjeci tu mutnu čednosf svojim pitomim mesom se stvarah i smrokaj ovo stabilno ponavljanje ritma prituli.

Vuk KRNJEVIC