Student
ULOGA MLADIH U INTEGRACIJI EVROPE
SVEUCILISNI ODBOR SSJ ZAGREBACKOG UNIVERZITETA ORGAtsIIZOVAO JE SEMINAR
■ U ZAGREBU JE OD 19. DO 22. DECEMBRA 1967. ODR2AN MEĐUNARODNI SEMINAR POSVEĆEN PROBLEMU INTEGRACIJE EVROPE, SEMINARU JE PRISUSTVOVALO OKO 30 DELEGATA (STUDENTI ZAGREBACKOG SVEUCILIŠTA I PREDSTAVNICI IZ SR NEMACKE, ITALIJE, ŠVEDSKE, CEHOSLOVACKE I BEOGRADA).
lako je organdzator seminara, Sveučilišni odbor SSJ Zagrebačkog sveučilišta, u pozivima naglasio obrazovni karakter seminara, može se reći da je u toku rada jedan drugi aspekt izbio u prvi plan razmena stavova i iznalaženje saglasnih gledišta o problemu integracije, s ponaglaskom na ulogu omladine u tom prdeesii. Ovo je naročito značajno s obzirom na tb da je u svom programskom delu od ukupno pet predavanja, seminar predviđao i jedno predavanje koje se neposredno odnosilo na ulogu i mesto omladine u tim procesima. KO JE EVROPA? : Problem definisanja Evrope, verovatno jedan od najsloženijih, uglavnom je ostao po stranu U predavanjima i diskusiji tu i tamo porriinjane su pojedine definicije Evrope, no u pošebho raspravijanje tih koncepata nije se ulazilo kao 'da se pretpostavljalo da bi detaljnije razmatranje ove polazne tačke dovelo db 'rierazrešivih sporova i da je s toga bolje, tek u raspravljanju o samoj integraciji, implicitnb odgOvoriti na ovo pitaeje. Ovakav stav je opravdan i utoliko što se sam problem integracije javlja kao kompleks isprepletanih pitanfa' za ; definisanje Evrope, određenje ci-1 T6ia'ifttegrbcijc i osnoVa па kojima bi se ona sprovela. U ovom vidu izneti, predlozi su nudili goj koncepciji (ranije tzrieioj ođ strarie gerierala De Gola) zanimljivo je da nije davan odgovor šta bi u tom slučaju bilo sa azijskim delom SSSR-a. Složenost ovog problema je rezultat koliko isprepletanosti unutarnjih i vanevrojpskih odnosa tplikb i različitosti interesa koji se ispoIjavajU u ovoj ili onoj koncepciji Evrope.’
Govoreči o opštim integracionim kretanjiша u Evropi, profesor Rudi Supek je razložio problem na: 1) odnos Evrope i SAD; 2) odnos kapitalističkog i socijalističkog bloka u Evropi; 3) unutrašnji odnosi u blokovima; 4) odnos Evrope prema trećem svetu. Za problem definisanja Evrope pre svega su značajni drugi i treći odnos. Sve dok se vodi blokovska politika, ne postoji Evropa, već blokovi. No, faza hladnoga rata je pređena i sve se više uviđa da razvitak u blokovskim okvirima više šteti nego što koristi obema stranama. Naouštanje Halštajnove doktrine od strane zapadnoevropskih zemalja i jačanje elemenata tržišne nrivrede u istočnoevropskim zemljama predstavliaju neke već ostvarene preduslove integracije. Pn svemu tome kamen spoticaja su predstavljale dve već pomenute kontraverzne kcncencije: Evropa sa SSSR-om i Evropa bez SSSR-a. Problem je u tome što u zapadnim zemljama postoji bojazan da bi integracija Evrope koja bi uključivala SSSR značila dominaciju (ekonomsku, političku, vojnu) SSSR-a nad Evropom. Ovaj stav su u toku diskusije izneli predstavnici Zapadne Nemačke. Omi su integraciju Evrope isticali pre svega kao protivtežu na jednoj strani SSSR-u, a na drugoj SAD-u. No, kakav bi bio ekonomski, politički i vojni karakter te protivteže, ili ravnoteže, oni nisu iznosili, kao što uostalom ni cco ovaj problem nije detaljnije raspravljen. To je, uostalom, bilo u skladu sa karakterom celog seminara: govoriti pre svega o onome o čemu postoji slaganje, a manje o spornim pdtanjima. CEMU INTEGRACIJA? Odgovori na ovo pitanje mogu se svesti na tri osnovna: 1) stići u ekonomskom i tehnološkom pogledu SAD' i SSSR, iJi makair zaustaviti dalje d sve veće zaostajanje Evrope u tom pogledu; 2) smanjiti zategnutost u svetu i 3) zajednički istupati i pomagati trećem svetu. 1) Profesor Rudi Supek smatra da Evropa ne zaostaje toliko u tehnološkim rešenjima, koliko u davanju institucionalnih formi ovim istraživanjima. Tehnological gaip (tehnološka provalija) između Evrope i dveju velikih sila se sve više uvećava, a evropski stručnjaci odlaze u SAD (do sada oko 60.000 što po nekim analizama novčano izraženo, iznosi više nego pomoć Evropi po Maršalovom planu), koje odvajaju daleko više za tehnološka istraživanja nego Evropa. Govoreći o ekonomskom aspektu integracije Evrope profesor Rudolf Bičanić je istakao da treča industrijska revolucija vrši pritisak na sve instituoije i da nastaje niz problema koji se više ne mogu геšavati u okviru jedne države nacionalna država pripada istoriji. Jedini način da se evropske zemlje održe u tehnološko-ekonomskoj trci jeste integracija tehnoloških istraživanja i njihove primene. Ovo, naravno, podrazumeva ekonomsku integraciju, koja opet povlači za sobom i određenu političku integraciju, čime dolazimo do problema političkih uslova, ciljeva i posledica integracijc u celini. Samu integraciju profesor Bičanić je definisao kao količinu komunikacije između Ijudi određenih područja. 2. Složenost ovog pitanja se ogleda u tome Što je smanjivanje zategnutosti u svetu i saшој Evropi isto toliko uslov koliko je. i cilj i posledica integracije. Kako ćemo u uslovima i osnovama na kojima se integracija može sprovesti govoriti docnije, ostaje nam da ovde imenujemo političke ciljeve i moguće posledice. Razvijanje procesa integracije bi рге svega dovelo, ako ne odmah, a опо bar postepeno, do razbijanja blokova pa bi skoro automatski izazvalo i nestajanje skoro svih propratmh шаnifestaoija blokovske politike. Stav profesora Supeka je da ne treba čekati da nestanu blokovi, već razvijati procese integracije koji će same blokove učiniti nefunkcionalnvm. Smanjivanje zategnutosti u Evropi delovalo bi svakako pozitivno i na smanjivanje zategnutosti u svetu. 3. U zemljama u razvoju (tzv. »trećem svetu«) cdvijaju se dva kontravsrzna procesa na jednoj strani u’ažu se naipori da se übrza industrijski razvitak, a na drugoj strani odigrava se proces demografske ekspanzije koii delcm pcni.štava ove rezultate. Pclitika razvijenih zemalja prema tim zemljama vođena je sebičmim interesima. Ekonomske analize ookazuju da pcmcć koiu SAD daju nerazvijenim zemljama predstavlja u stvari eksploataciju (prinudcm da se kunuje oružje i drugim merarna). Integrisana Evropa mogla bi ovde da deluie povezano i da pruži stvarnu pomoć: stručnu i pozi.tivnim delovanjem na el'te koje u ovim zemljama igraju značajnu itlogu. što se tiče opšteg značenia intogracije na seminaru su uglavncm orihvaćeni stavovi koje je iznco pro p csor Mihailo Marković govoreći o intemacicnalizaciji obrazovanja u Evropi: a) da intemacionalizam mora ostaviti prostor za razvoj nacionalmih kultura i b) da integracija ne znači usnostavljanje monopola Evrope na istoriju i kulturu (što je naročito značajno kad je reč o odnosu Evrope prema »trećem svetu«). NA KOJOJ OSNOVI JE MOGUCA INTEGRACIJA? Osnovni, uzajamno povezani nivoi integracije jesu: 1) ekcmomski, 2) polatički i 3) kulturni. 1. I poired postojanja tri ekonomska bloka (ZET, EFTA i SEV prva dva čine kapitalističke zemlje) u Evropi, čije su osnovne intencije рге svega zaštita interesa članova, skoro je opšte prihvačena teza da će dalji razvoj ekonomskih odnosa voditi ka integraciji. Razmena robe, rada i kapitala koja se sada odvija u ograničemim razmerama, formiranjem zajedničkog (evropskog u punom smislu reči) tržišta übrzala bi ovaj proces, a to je u interesu svih evropskih zemalja. Bkonomski blokovi koji su sada tome zapreka, mogu isto tako poslužiti i kao osnova evropske mtegracije, kako svojim dosadašnjim pozitivnim i negativnim iskustvima, tako i kao grupacije koje bi jednom mogle prerasti u evropsku ekonomsku zajednicu. Razlike između kapitalističkog i socijalističkog ekonomskog sistema nisu takve da društveni i privatni kapital ne bi mogli da razmenjuju rad i robu, pa čak i da se udružuju. 2. Na političkom planu, naravno, ne postoje tako široke mogućnosti. Glavnu smetnju predstavljaju postojeći politički blokovi i postojanje dvc nemačke države. 0 ovom drugom problemu mišljenja su bila podeljena. Jedni su smatrali da је ujedinjenje Nemačke uslov za integraciju Evrope a drugi da integraoiji treba pristupiti i bez toga, a da če ujedinjcnje Nemačke đoči samo po sebi kao prirodna posledica jntegracije. Na kraju je preovladalo mišlienje da ova dva procesa mogu teči paraJelno. Sto se tiče blokova, ako se pođe od teze da je politika samo koncentracija ekonomije onda bi procesi integracije na ekonomskom
planu sve više vodili tome da se politički агgumenti potkrepljuju ekonomskim rezultatima, a blokovska politika zameni ekonomskim takmičenjima. Ideološke razlike ne treba izjednačavati sa blckovskom suprotstavljenoŠću. U tom smdslu prcfesor Supek je zacrtao jednu moguću strategiju integracijc na ovim principima: a) integracija se ns može vršiti u usiovima hladnog rata, već jedino politdkom aktivne miroljubive kocgzistencije; b) s obzirom na relativnu nszavisnost politioke .sfere može se raditi na integraciji čak i dok postoje vojni paktovi; razvitak procesa integracije čini paktove nefunkcionalnim; samu integraciju najlakše je sprovesti najpre na naučnom ptanu osnivanjem naučndh instituta; c) slobodna inicijativa pojedinih zemrlia napuštanje blokova; dugoročnije pdaniranje koje bi isključivalo korišćenje trenutne konjukture; integracija ne šme narušavati suverenost i značiti uplitanje u unutrašniie društvene odnose; e) povezivanje progresivnih duhovnih tcndencija po pozivu biti evropejac; određanje autonomnih Ijudskih potreba. 3. Zajednička kulturna traddcija Evrope je od strane svih učesnika seminara pominjana kao jedan od najsnažnijih integrativnih elemenata. Cinjenica da su se narodi Evrope vekovima razvdjali pod zajedničkim kulturnim podnebljem, ipruža mogućnosti da se razmena kulturnih dobara i komunikacija (u najširem smislu reči) prošiiri i pored razlika u jeziku i osobenosti pojedinih nacionalnih kultura. U tom smislu profesor Marković je govorio o četdri osnovna elemenita evropske kulture koji u savremenosti igraju različite uloge: a) grčka filozofija sa svojom distinkcijom privida i suštine, b) rimsko pravo sa svojim smislom za precizno uređenje Ijudskih odnosa, c) humanizam Prosvečenosti i d) brdšćanstvo. Posebnu ulogu u procesu integracije ima inteligencija (humanistička i tehnicka). Po profesoru Mafkoviću uloga irnteldgencije je da predvidi alternative i načine da se spreče katastrofe (ekonomske, političke i vojne). Ukoliko hoće uspešno da đeluje inteligencija se mora rukovoditi principom da istoriju čine Ijudi i da se ona s toga može menjati i, drugo, da ciljevi koji se formulišu moraju naći podršku u masi da bi postali materijalna snaga. Intelekt mora sačuvati kritičnost i snaga mladih intelektualaca je upravo u tome što ni jedan postojeći рогеdak ne shvataju kao svetinju i smatraju da ga mogu poboljšaiti. Govoreči o položaju i ulozi omladine u savremenoj Evropl Novica Pribićević je izjavio tri elementa u razvitku svesti omladine; a) veza Evrope sa ostalim svetom, b) imperijahstička i kolonijalistička eskalacija i c) nova s -sdstva razaranja. Ono što je danas novo u svcsti evropskog čoveka i orriladinca jeste solidarnost sa Vijetnamom i drugim bolnim taćkama glcbusa, za razliku od situaciie između dva rata kada se Evropa nije uzbuđivala što se u njeno Tme čine zlo Čini po Africi i Aziji. Omladma danas ide ispred svojih partija i organizaoija u razbijanju barijera, blokova, gmpacija itd. No, оуај optimizam svojih teza Pribdćevič je ograničio stavom da se one odnose, ne toliko na proseonog omladinca, već više na evropskog omladinca u dobrom smislu reči. Kao zaključak treba istaći da su se skoro svi učesnici seminara složili s tim da treba sesti za okrugli sto, sastaviti listu problema o kojima postoje saglasna gledišta i prići nji-, hovom rešavanju. U tom smislu učinjen je pro-, pust što seminar шје završen jednom deklara-* cijom ili rezolucijom koja bi sadržavala upravo takva pitanja što bi svakako dobro poslužilo kao osnova za buduće seminare slične vrste, ma gde se oni održavali.
DUSAN PAJIN
TEORIJSKA MISAO 0 SAMOUPRAVLjANJU NIJE NA NIVOU SAMOUPRAVNE PRAKSE
POVODOM KONKURSA »GLEDIŠTA«
RAZGOVOR SA BOŽtDAROM PERKOVICEM, GLAVNIM I ODGOVORNIM UREDNIKOM CASOPISA »GLEDIŠTA« Krajem prošle godine Redakcija »Gledišta«, časopisa za društvenu kritiku i teoriju, raspišala je opštejugoslovenski anonimni nagradnl konkurs na temu: »U čemu su snaga i slabost samoupravljanja«. U uslovima konkursa rečeno je, između ostalog, da se od rasprava, u obimu 50-80 kucanih stranica, očekuje produbljen, originalan, teorijsko-kritički i jasno obrazložen odgovor na postavljeno pitanje. f . .. Tim povodom razgovarali smo sa Božidaгош Perkovićem, glavnim i odgovomim urednikom časopisa. Kako je Redakcija došla na ideju da rasSiše ovaj veliki konkurs i da za temu izabere aš samoupravljanje? Možete li unapred reći kakav odziv na konkurs i koje pristupe ovoj kompleksnoj problematici očekujete? Redakcija časopisa »Gledišta« raspisala je konkurs za naučnu studiju ugledajući se na neke renomirane strane časopise. Naša je žeIja da ovaj oblik delatnosti časopisa postane tradicija. Očekujemo da će rezultati već prvog našeg konkursa to dozvoliti.
Kada je reč o izboru teme za korikurs, od* lučili smo se za temu o samoupravljanju iz više raz Joga. Pomenuću samo jedan načelan i jedan praktičan razlog. Samoupravljanje je kao ideja, čak i u širim okvirima od jugoslovenskih, u istorijskim okvirima, odnelo prevagu nad ostalim vizijama i koncepcijama budućnosti čoveka i Ijud* ske zajednice. Praksa samoupravljanja je, međutim, još uvek nedovoljno. razvijena i opterećena je mnogim protivurečnostima. Ona je, što je prirodno, prožeta opasnim tendencijama koje samoupravljanje kao ideju negiraju i izrođavaju je u stare i nove vidove čovekove neslobode, u vladavinu birokratije i tehnokratije. Naša teorijska misao o samoupravljanju, uprkos dosta raširenim suprotnim shvatanjima, nije na nivou samoupravne prakse i njenih sadašnjih potreba. Ona je predugo ostala u okvirima ideoloških i principijelnih sfera, a premalo je kritička naučna svest o sadašnjem biću samoupravljanja i njegovoj budućnosti. Godina u kojoj objavljujemo radove sa našeg konkursa značajna je po nizu političkih skupova, pre svega kongresa Saveza sindikata i Saveza komunista. Ti politički skupovi, po logici stvari, moraće da daju nove podsticaje radnim Ijudima u ostvarivanju i doslednijem razvijanju samoupravljanja. Mislimo da je značajno da u to vreme podstaknemo naučne i političke radnike na doprinos u teorijskom sagledavanju daljih puteva razvoja samoupravljanja. Praktični razlog sastoji se u sledećem. Samoupravljanje je kompleksna i višedimenzionalna tema. Rasvetljavanje svake od tih dimenzija podjednako je važno i zato očekujemo da na konkursu učestvuju i pšiholozi, i ekonomisti, i filozofi, i pravnici i svi drugi. Redakcija će ceniti produbljenost, originalnost, teorijsku kritičnost i jasnost obrade teme. Prema tome, svi učesnici konkursa, nezavisno od svoje uže specijalnosti, u ravnopravnom su položaju. Imamo utisak da se »Gledišta« nedovoljno vezuju za Beogradski univerzitet koji je, između ostalog, jedan od izdavača časopisa. Saradnja sa Univerzitetom dosad se odvijala gotovo isključivo preko profesora univerziteta koji su objavljivali u »Gledištima«. čini se da bi studenti mogli da nađu svoje mesto u časopi-
su, ako ne kao autorl, mladi naučnl radnicl, bar kao društvena kategorija koje ima svoje specifične sfere interesa, probleme 1 ideje, pa i svoju društveno-političku organizaciju Savez studenata. Vaše pitanje o odnosima časopisa i jednog od izdavača, Beogradskog univerziteta (drugi izdavač je Ćentralni komitet Saveza omladine Srbije) sadrži tri konstatacije. Sve tri konstatacije su tačne. Prv'o, stvarno je teško govorifci o tim odnosima jer je Univerzitet vrlo složena institucija. Sigurno je da časopis ne zadovoljava potrebe svih struktura Univerziteta, što je, uostalom, nemoguće. »Gledi Šta« su tribina društvene kritike i teorije, Tu tribinu, bar za sada, najviše koriste naučni radnici iz oblasti društvenih nauka. Od preko 600 saradnika časopisa u poslednje četiri godine, većinu čine naučni radnici sa Univerziteta. To je, ujedno, podatak za Vašu drugu konstataciju. Kada je reč o saradnicima, želim posebno da naglasim da Redakcija veoma mnogo nastoji da podstakne na saradnju mlađe naučne radnike. Veliki broj mlađih naučnih radnika je prve svoje radove objavio u časopisu »Gledišta«. Ta naša nastojanja, na žalost, imaju danas jednu objektivnu prepreku. Danas je mlad naučni radnik na Univerzitetu prava retkost, Evidentna kriza naučnog podmlatka odražava se i u časopisu. Izvesne rezultate postigli smo u okupljanju studenata 111 stupnja, ali, prelazeći na Vašu treću konstataciju, ti rezultati, i uopšte saradnja sa studentima, nisu veliki, Mi smo to davno uočili, ali sporo odmičemo u prevladavanju te situacije. Mada se može govoriti i o nedostacima u organizovanju saradnje sa studentima, ipak mislim da pitanje nije organizaciono. Veliki broj studenata su naši stalni čitaoci. U protekloj godini časopis je izuzetnu pažnju posvetio nekim važnim pitanjima položaja studenata u društvu i, posebno, na Univerzitetu. Aktuelnim temama časopis zadovoljava šire interesovanje studenata. Ali, saradnja jc mala. Otvoreno govoreći, pitanje o saradnji studenata u časopisu »Gledišta« moglo hi se postaviti i samim studentima, što, evo, ja na stranicama njihovog lista i činim. U poslednjem broju prošle godine, u Registru naslova i autora, Redakcija je dala bilans svoga rada. Sa kakvlm planovima ulazite u ovu godinu?
U odgovoru na pitanje o planovima časopisa, istaći ću samo jedan detalj. Inače, zamisli imamo previše (uzgred, sredstava nedovoljno) i osvrt na njih bi zauzeo previše prostora. Postoje svi uslovi da ćasopis u ovoj godini učini značajniji prodor u razvijanju naučne polemike. Već poćevši od prvog broja u svakom broju će se nalaziti po nekoliko direktnih polemika. Uz diskusije koje inače u časopisu posebno negujemo, to će doprineti sučeljavanju različitih gledišta. Pri tome, najznačajnije je to što je reč o polemici i raspravama o naj-
bitnijim teorijskim pitanjima, kao što su, na primer, suština vlasti u socijalizmu (posebno, odnos Saveza komunista i vlasti), sistem dohotka, sadržina i suština marksizma i tako dalje. RAZGOVOR VODILA: BRANKA OTAŠEVIC
1968/3
STUDENT
7