Student

(NASTAVAK SA I. STRANE)

Sad mi sve to izgleđa sitno i beznačaino, ali tada nije bilo tako: više noći sam sa Selenom, boginjom Meseca razgovarao nego što sam spavao i iz ovih razgovora shvatio da moram nešto učindti da bih umilostivio bogove. Kad posle nekog vremena opazih jednog ртоsjaka kako strpljivo čeka da naiđe vrlina, dađoh mu odmah celu sumu, i moj i Kleobulov deo; s duše mi pade ogroman teret pa se udaIjih laka koraka i to tako brzo da onaj čovek, zaprepašćen veličinom milostinje, nije stigao ni da mi se zahvali. Могао me je smatrati za čoveka neiskusna i nerazborita. Ovo sam ti ispričao zato da shvatiš kako prosiaci žive ne samo od dobrih dela već i od rđavih i da njih može biti ne samo tamo gde ima dobrih Ijudi, već i tamo gde ih nikako nema. Ima, svakako, i onih koii če prosjaku ustupiti deo svoje pošteno stečeno imovine i bez suranje da su oni dobri jednako darežljivi kao i ovi rđavi Ijudi. To je potpuno pravo što je tako i moralo bi doista izgledati čudno svakome kada bi bilo drukčije. Nevolja ie u ovome, što niie dovoljno da neko bude dobar pa da prosiaka podari kakvom sumom; potrebno je nrethodno imati tu sumu, pa tek onda odlučih šta da se sa niom učini. Pored sve tvoie dobrote i čestitosti, ostao bi starac praznih Šaka i trbuha da se u tvojoj kesi onaj obol nije našao. Doista, ako ne bi imao novaca, mogao bi mu uputiti koju liubaznu reč, ali to više ne bi bio susret između prosjaka i darodavca, siromaha i bogataša, već između dva čoveka koji razmenjuju Ijubaznosti, Izgleda da ti nisi dao obol zato što si dobar. već si dobar zato što si ga u kesi imao. Zakliučak zbilja čudan jer svuda gde su kese prazne ne bi moglo biti dobrih Ijudi, a to ne može biti istina, рге če biti istinito obmuto, da oni, koji pune kese imaju i novac nešledimipe razbacuju nisu samim tim dobri, već samo bogati Ijudi, ili oni koji novac ne cene mnogo. ... Na stranu to što mislim da mi, Atinjam, prvi među Helenima, prvi među prvima, moramo učiniti mnogo više od onog što smo učinili dosad, ako hoćemo đa nam grad sa Pirejom bude ioš veći i da u njemu lepota i mudrost raskošno cvetaju, i to svi, bez izuzetka, kao pri žrebanju za skupštinare, moramo dati svoj doprinos ovome. Vcliki poslovi zahtevaiu velike Ijude! Gledajući ovako Atinjane kako se prosjačenjem sramote, kako pri gozbama preterano u piću i jelu uživaju, kao i u drugim strastima, hvata me boiazan da nikad nećemo uspeti u onome; svakako ne zato što mislim da oni koii žive razumno i u skladu sa vrli* nom ne bi bili u stanju da sami, bez ovih drugih, ovaj posao obave; nesreća је u tome što tamo gde neko ne koristi može da šteti i čitav posao u pi f nniu dovede. Zato sam i kazao da svaki Atinjanin mora imati na umu opšte dobro i dati od sebe koliko može. Prosjacima ne daiem novac iz istog razloga. i toga se čvrsto đržim i roislim da ću se i übuđuće tako držati. Kad bi svi postunali ovako prosiaka bi zauvek nestalo i kad bi, uz to, umeli da vladaiu sobom i svoje nisVe strasti obuzđaiu, zadatak bi se rešio bez veiikih teškoća i Atma bi bila stecišt.e ne samo Ijudi, nego i bogova. A kako. Kaliia. raditi sa Atinian'>ma onakvim kakvi jesu? Teši mc jedino to što se гш.

iako smo sa svih strana okruženi ruševinama starih građevina, nimalo ne osvrćemo na njih već hrabro podižemo nove i novije i tako neprestano. Diva mi, Filebe, ti si govorio kao onaj koji je razbont i iskusan u takvim stvarima tako da te je milina bilo slušati. Da se nisi umorio, tražio bih od 4ebe da govoriš ioš, јег tvoje reči pune mi pamet, kao što mi tvoj glas milozvučno odzvanja u ušima. Za Atiniane Je prava sreća što među sobom Fileba imaiu, jer ti si sad toliki posao obavio i lepih stvari tako mnogo rekao da bi jednom Lakoncu sto godina najmanie trebalo za to. S lepotom tvoga govora može se jedino mudrost i razboritost tvog ponašania uporediti ier ono mora biti hvale vredno kad ti već misliš na sve i uvek postupaš promišlieno. držeći se strogo pravila do kojih si razmišlianiem došao. Ne kažu uzalud za one koji svaki čas meniaiu namet. pa danas m’sli i radi a sutra drugo, da su poremetili umom. Tvoii su razlnzi toliko nbedliivi аа bi se zbog svoie nreveFke darežljivosti morao kaiati i übuduće se vladati tako što bih opšte dobro imao u pameti đa ieđ* na stvar, na koiu nisi nikako misho, ne obuzima moi razum: ako Fileb misli tako valiano đa mu Kaliia ne može ništa zameriti, to još ne znači đa је ono što on kaže istimto; §ta više, da se i/među Atiniana ne n*de niko ko bi tvoja nravila nonašania obesnažio, ne bi ona stoga bila istinitiia i vredniia nimalo. Imaj to na umu čbavo vreme budeš slušao moju besedu o Trazilovo? sudbmi. Nek? Trazil, Milonov sin. usni iedne noći da na Olimn boravi i siuša svoiim ušima kako Zevs, gosnodar bogova i liudi. govori đa ćejsve Huđe, niibovim nevalialstvima razgnevlien, skuna sa Zemliom na koioi žive u Tartar sunovratiti. Kad mu se san ovai nonov?o više nuta. i to uzastonce iz noć! u noć. poveruje Traz’l da ie u niemu isfina sadržana ? da su mu bogovi na ovai način otkrili ono što ga u buđućnosti kao što to oni čine. Ovaj san tum°č’m nrosto tako što је Trazil рл sve strane oko sebe video kako liudj čine raizna nevaliastva i rdavštine, ne osvrćući se na bogove. i mislio da nešto takvo ne može večnn da traie, pa je ono, što је danju mislifi. san ; *o noću. Od toe dana TrazM više niie ž?veo za danas već za sutra: nanustm је sve po«love које је dotada vredno obavliao: imanie je potrmno zanemario tako đa је vrlo brzo ostao prazne kese; čudio se kako se liudi brinu i zalažu za beznačaine stvari, ier mu је tada sve izeledalo takvo; govorio im ie za D»vovu poniku, zbog čega su mu se svi smejali i nočeli ga smatrati za čoveka koga su bogovi kaznili odu* ; maiućs mu razum. Praznoi kesi se nrazan trbuh oridmžio. Traz?l ie i dalie sa D ; vom ostao u prijatelistvu i opštio sa ni’m preko snova, al? пе i niegov trbuh koii za D?va n?ie hteo ni da čuie nošto se ovaj ne može jesti ier su. kao što znaš, svi bogovi neznoini i netelesni. Sađ već možeš pretnostaviti šta se sa niim na kraiu dngođilo, pošto ie ion bio od onih koii svo ; e nagone mogu da suzbiiu; a kako ie za nW?a prosiačenje imalo isto toliko sm ; ria kobko i nekakav posao: umro ie od gladi, ne do*nV*vši da Div ostvari svoie pretnie i đa tak° dokaže sviша kako ima za prijatelja moćnoga boga.

Uđes Trazilav je u tome sto se svog übeđenja slepo držao pa se nijednog trenutka nije zapitao da se kojim slučajem ne vara kad misli da zna istinu. „ Pitani te sad, Filebe: možeš li biti potpuno siguran da si postupio pravilno prema _ starcu ne darujući ga, iako si to mogao učiniti kao i ja, bez velike štete po svoju kesu? Svakako. Svoje rarloge sam ti već kazao i na tebi ie da pokažeš kako oni nisu istindti. Jeste, ti si kazao toliko stvari da bi sve to na kakvu veliku galiiu jedva stalo a da ona na đno ne ode. I zato te savetujem da sve tc tvoje stvari: razloge, principe, pravila, übeđenja, negde dobro smestiš da se ne pokvare od duga vremena i da übuduće budeš prema prosjacima milostiviii. Nije ni najmanje važno mogu li ја, Kaliia, u svoioi besedi potopiti tu tvoju galiju dobro natovarenu, јег ako ne mogu, to još ne znači da je ona maistorski napravliena i osposobljena za sva mora i sve bure. Dobro. A znači И tvoia beseđa ovo, da sam ja takođe luđ kao što ie Traril bio. pošto se u svoju razboritost uzdam u istoi meri u kojoi ie ovai verovao u svoie snove? Ludim ga đoista moram smatrati kad ie za tajanstvene kraieve budućnosti uzeo vodiča tako nepouzđana. Nikako, Filebe! Hoću da kažem samo to đa ođ Atiniana suviše zahtevaš ! da si sAm pun, kao štale Augiieve. nekakvih savršćhstava i vrlina i to u toj meri da se boiim da to neće izaći na dobro. Priiatelistvo koje prema tebi osećam zahteva od mene da ti isoričam ioš i Haritinu suđbinu, na ti sam izvuci potrebne zaključke i prosudi đa li sam pametno zborio. Pre ieđno sto godina glas se Helađom pronese da Tebanac Fileciter svoioi kćeri, prelepoi Hariti. prema koioi ie Jelena Menelaieva obična suknia, muža traži. Iz čitave prostrane Helade potekoše prosioci, sve sami valiani muževi ođ valianog roda i Fi’eciterovoi kuči pritekoše, Medutim, čim bi koii ođ niih Haritu ugleđao zinuo bi od čuđa i đrbtavih kolena se odmah kući svoioi vraćao. nrice su, kako se priča, na morali odnositi јег svi oni, pošto su bili samo liudi, po kakvu manu imahu: neko ie sobom bio krasan, ali od maiog rođa, dniri ie bio ođ vHikocr roda ali ne i mudar, treći ie bio muđar aii ne i brzo* noe. četvrti ie dobro rukovao kooljem. ali ne i lukom. Tako se Hariti nie vredan i dostoian muž ne nade nikako, ier ona ie bila bez ikaJcve mane! VHkopoiasa i siainomasna, muđroliia i nasmešliiva, volooka i srnonoga, orabogruda i srebroglasa Harita imala je venac za koga nije b?lo glave! Jedni prosioci otekoše ali đruri ne đotekoše, јег n ? ko više niie bteo da oroba tamo gde su se toliki drugi ooekli. Njena nesreća je u tome što n?ie bila od ovoga sveta, i dok se tolike đruge udaše i svoiu rarbibrigu nađoše. od nje gore i u svemu ružniie. Hariti cveće i presvisnu od tuge. prazna venca i sama u postelfi. Nadaimo da će ioi na dnmom svetu b ? H bolie idaće se tamo za niu đido već naći! N*»ka buđe! fcivela prosečnost! Kahia, nričekai čas đa otrčim do kamepe кдш? Ne brini, biću brz kao АћП! do<iad- Fii-h na kraju. < MILAN KOVACEVIC

. огтдп« na МПАМ KOVAĆEVIC

IZ GENEALOGIJE MORALA

Sto više povečava svoju moč, zajednica sve шапје značaja pridaje prestupima svojih članova, jer joj oni ne izgledaju ni onako opasni po opstanak celine, ni štetni kao ranije: prestupmka sve više tolerišu i retko ga „uznemiravaju“; opšti gnev ne deluje više, kao nekada, slobodno protiv njega, šta više, on počinje brižno profesionalno da biva štićen od tog gneva, a naročito je zaštićen od onih koji su neposredno oštečeni. Kompromis sa pravedničkom srdžbom onih koji su najneposrednije ugroženi prestupom; napor da se slučaj zataška i da se izbegne vrenje, kakav veči ili čak op>šti revolt; traženje odgovarajučih načina da se stvari urede; ali pre svega dobročiniteljska volja uvek spremna da uzme u obzir kako svaki prekršaj može biti okajan, i shodno tome da odvoji (razluči), bar koliko bilo, prestupnika od njegove krivice, to su crte koje jasnije karakterišu krivično pravo u kasnijim fazama njegovog razvitka. Ako se individualna moć i svest u jednoj zajednici povečaju, krivično pravo će uvek omekšati (postati blaže); čim se pokaže neko slablienje ili kakva ozbiljniia opasnost, odmah će se pojaviti storžije forme kazne. ~Poverilac“ je čovečniji uvek u onoj srazmeri u kojoi je bogatiji; na kraju krajeva čak se i njegovo bogatstvo meri njegovim mogučnostima da podnese gubitke bez ozbiljnijih posledica. Nije teško shvatiti jedno društvo koje je do te mere svesno svoje moči da kao znak najvišeg luksuza smatra to što ostavlja nekažnjenim onog koji ga je oštetio. „Sta me se konačno tiču moji paraziti? moglo bi ono da kaže. „Neka žive i neka napreduju; dovoljno sam snažno da bi me oni zabrinjavali“... Pravda koja polazi od gesla: „sve može biti nadoknađeno, sve treba da bude nadoknađeno“, jeste pravda koja završrva time što zatvara oči i pušta da pobegne onaj koji ne može da plati svoje dugove, ona završava, kao i svaka izvanredna stvar na ovom svetu, uništenjem same sebe. Ta autodestrukcjja pravde, (poznato je kojim se lepim imenom kiti zove se milosrđe) ostaje, kao što se misli, privilegija najmočnijih, ili još bolje „опај svet“ pravde.

F. NICE

(GENEALOGIJA MORALA, DRUGA RASPRAVA, W) (PREVEO I. M.)

BAJKA

А možda su vile ! otputovale ostavivši nas same, sa našim dečjim bubnjevima! Ali više se пгко ne zanima pticaana, ni kukavičjim jajima, Noč je hladna u šumi, među stablima. A od kuče smo još daleko. Mesec u čamovu dasku uranja. Iza panjeva vire zečije uši, i kolevka koja se dugo sama njihala, utonula je u slatku mahovinu... A ono što bobice šapuću slušaju još samo izdužene site mokre iznad kojih preleću koščate noge roda. Daj đa onda što pre pohvatamo mesečeve zrake i, oko kore, gdc su urezane naše reči i imena ispletemo bele mreže...

NOĆ U ŠUMI

Pevajte jednostavno o šumi, 0 drveću, o stolicama i leglima, 1 ne ostavijajte po strani • ni panjeve ni gljive, Jer paučina osvaja čestar po čestar i slaže ga u svoj ogromni trbuh, kao što svilena buba slaže svoj dud gutajući list po list. Noć je oddsta došla: 0 klenovim granama vise krvavi srpovi, Zveri kruže kod lisičjih duplji 1 u čaurama još spavaju čupavi dečaci. Pa opet bi pcro zašumilo I gulčiji bi loj plivao po vodi, АМ su na kamenom prestolu Zrikavci već poseli i sastavili svoje gusle. A to što iz žira i jajastih šišarki izleću ptice čini samo da se rađujete Jer ptice su još čuda I noć je odista takva da se samo pevati možc o sjoj...

PETAR CVETKOVTĆ

6.

STUDENT

196в