Student

STARE PRIČE

Proza »Potonulog ostrva« predstavlja priшег upravo one vrste pripovedačkog stvaralaštva čije slabosti stilskog izraza neposredno izražava i шапе strukture dela. Otuđa, ova Milankovljeva zbirka može da pos»luži kao zaista običan, ali i vrlo poučan prijner neadekvatnosti između izbora u prikupuenoj i zamišljenoj građi, i načina na koji je J zvršena njena stvaralaČka realizacija. Momčilo Milankov se služi jednom već sasvim poznatom tehmkom objektivisanja svoЈш umetničkih preokupacija. Upotrebljavajući Potpuno ogoljenu i bestrasnu, sasvim Šturu ali vrlo »pričljivu« rečenicu, a istovremeno pretenuujući na viši snrsao kazivanja, autor nam konstruiše čisto knjišku smicalicu »svakodnevne crtice iz života«, sasvlra zanemarujući nekc osnovne principe ostvarlvanja umetn : čkog Književnog dela. Ne sagledavši u potpunosti sve opasposti које se kriiu u delu nastalom Pjfim literarisanjem malih, oblčno nezapažanih tema, pisac prenebregava izvesne strukturalne zahteve, obraćajući pažnju prvenstveno jormalnostilskom izrazu* nastojeći da nekc zakonitosti kratke proze zameni najonicnijim gomilanjem nevažne, na uglavnom tormalan način oblikovane građe. PišČeva nastojanja na detaljima gube svako opravdanjc Јсг izostaje međusoban funkc’onalan odnos delova koji čine umetničku celinu samog dela. Takođe, puko, spoljašnje pristupanje izve?hun temama iz svakodnevnog života još uvek je vrlo daleko od nj hovog punog književno ostvarenja. Da je to tačno, potVr duju ona mesta koja, izdvojena iz konteksta, tematski deluju najupećatlj'vije, dok u samorn tkivu pr'oovcdaka ne znače mnogo c ak ostaju i nejasna. Recimo, potresna scena Plesa ojađer' , e starca Vrbaškog za vreme pogreba jedme Vćcri por*r : ma izvesna šira zna-

čenja, čak prerasta u svojevrsnu mešavinu groteske i sarkazma, ali, kasnijim interpokranjem tog lika, pisac ne daje nikakvo šire, psihološko ili kakvo drugo, objašnjenje za jedan takav postupak. Јег, u osnovi, sve se svodi na mogućnost da nagađa da je pomenuti ples odraz bola, pripitosti, ili čak trenutne poremcćenosti uma što samo po sebi i nije od značaja za vrednovanje nekog književnog dela. Autor suviše nastoji na uopštenom prepričavanju i objašnjavanju pojedinih postupaka ličnosti, umesto da jednostavnim pripovedačk’m postupkom sledi csnovni tok radnje, i da direktnijim postupkom toka pvesti doprinese psihološkom nijansiranju likova. Drugim rečima, da na stvaralački neposredniji i übsdljiv nač : n uspostavi povezamost činjenica koje iznosi pred čitaoca. Kompoziciono, Milankovljeve pripovetke se odlikuju osobinom којој je u osnovi piščeva ne mala zabluda da temaitski tanušna sadržina može da bude dopunjena nekakvim neočekivanim preokretom radnje, ili pak poentom koja će da zameni, čak knuvše, taj preokret. Cesto to rtije poenta u starom, klasičnom smislu reči, već poseban način stvaralačkog postupka pri koiem ss osmišliava i daje dubina određsnoj piŠčevoj zamisl’ ili liku. No, pri analizi bilo koje priče, sve deluje prilično uproš ćeno, čak naivno. Cltalac.naime, pročitavši jeđnu pripovetku, pri čitanju svake naredne unapred predvlđa preokret i u svim ostalim pripovetkama. Kulminacija pogrešno primenjenc tehnikc pri konstrukciji radnje ostvarena je u priči »Letnja varka«. Vezuiući se za način pripovedanja u prvom licu, Milankov na početku pripovetkc usmerava tok radnje prcma licu које pred č : laoca iznosi čitav »đogađaj«. da bi ga

kasniie nedozvoljeno preneo na drugu, epizodnu ličnost (Jeremija), a to nepovoljno utice i na jasnost piščevih koncepcija. No, možda je to ujedno i dokaz više da Milankovu još uvek mnogo bolje pogoduje klasičan način pripovedanja u trećem licu. Pri opisivanju likova Milankov se služi postupkom koji je u osnovi dobro zamišljen ali ne uvek dobro realizovan. U suštini, njegova namera se svodi na jednostavnost krokija. Ali, kroki niie lako napraviti, ni u književnosti kao ni u slikarstvu. Potrebno je ne samo veliko osecanje za pojedinosti, več i velika sigurnost u odabiranju i funkc : onalnom komponovanju odabranih i zamlšljenih detalja. Dok je van svake sumnje da Milankov poseduje izvanredan dar za otkrivanje detalja, isto tako je izvesno da je prilično nesiguran u upotrebi ovih detalja pri što potpunijem ostvarivanju zamišljenog lika. Druga zamerka Milankovljevim književnim likovima jeste da su suviše jednoobrazni. Naime, stiče se utisak o nekoi vrsti anegdotičnosti uvek jedne l'čnosti koja nastavlja da traje i živi iz priče u priču. Pri tom, menja se samo, i to donekle, ambijcnt sve ostalo je isto; i atmosfera, i ton pripovedanja, i osećaj da vas . ta imag : narno ista ličnost neprestano gnjavi svojim strasnlm posmatraniem okolnih 11 ca i zbivanja. U stvari, čitav stvaralački postupak se i sastoji u tome da nam predstavi kako neko nešto ili nekoga posmatra. Na nesreću, pisac pri tom ne raspolaže naročito širokim dijapazonom interesovanja. Otuda, povremena ironija u pripovedačevorn načinu kazivanja nije u stanju da neutrališc opštu icdnorčnost ličnosti i situaciju. Samim tim. čitaocu nije pružena Šansa da doživi neŠto bitno novo.

DUS,\\ T STOJANOVIC

PRED PRVI NASTUP

i novi filmovi 1 redifelj i na xv festivalu kratkometraino g

VI а ovogodišniem beocradskom fcstivalu ]Л kratkometražnog filma debituje više mladih reditelja. Ovaj put vam oredstavIjamo troje od njih. MILORAD ĐURICIć, rođen 1931, dlplomirao svctskn književnost, apsolvcnt režlje filma na Akadomljl za pozorlšte, film, radlo 1 televlziju. Nastupa na festivaiu dokumentarnim filmom »U dvorlštu. ц đvorištu igrall se đacl«, napravljenlm u okviru Skolskog programa na Akademlji. Film se bavi maloletnlm prcstupnicima 1 sniman jc u SUP-u prilikom saslušanja. Počeo sam ovaj film bsz unapred smišljene teze. Pokušao sam da s'tuacija buch što objektivnije prikazana, bez ikakvog mog opredelienja. Prepuštam ghdaocu da se sam opredeli prema temi koju istražuje film. Nisam se povodio ni za društvenom ni za moralnnm stranom oroblema maloletnih nrestupnika. Kad sam zaoočeo bio sam uveren da ta deca ne snose n’kakvu kr’vicu, a sada, pošto sam završio film. mislim da krivica n ; ie samo do društva, ukoliko uopšte ima smisla govoriti o krivici. Baveći se Pčnostima tih maloletnika. istraživao sam problem razgovarajući i sa socijalnim radmcima i osiboloz'ma, koii se profcsionalno bave tim oroblemima. Neobičan je prizvuk njihovih reči sudaren sa zbivanjem u kadru. Recimo, »Delikvencija je oblik Ijudskog rada«. Ш »Dete se pn’stovečuie s ocem koii zarađuje«, a vidimo plen jedne noćne pb’ačke kola, neku snajperku i neku kameru na islednikovom stolu, dok ispituje male lopove. Povod ; su nesumnjivo slab usoeh u školi, neslaganje sa roditeljima itd., ali dete koje krene »u svet« uvek to čini iz nekih dublj h i čovcčnijih razloga. Kad se na putu ličnosti koja se razvija pojave prepreke u vidu mdicije, roditelja, škole, neminovno dolazi do sukobti. Ja ne žel m filmom da ih branim. želim saшо da budem što bliži nekoj pojavnoj istini. Otkrio sam u t ; m dečacima neki ooetičan

bunt, koji 'h navodi na avanturizam i sukob s autoritetcm. Maziv filma nastao je na snimanju. Dva dcčaka su na saslušanju na zahtev ‘slednika mnrali da odrecituju nešto što su učili u školi. Posto sti pogrešno shvatili z?htev, počeli su da pevaju francusku pesm'cu »U dvor'štu. u đvorištu ...«, koju su pcs’e preveli. Melodi ja јс uzeta za laj'motlv flma. Sam sam ostvario flm, od scenarija do za.vršne montr.Se. Ponekad sam i snimao sam. M sllm da s?m pri tom mnogo naučio. Moj clalji rad na f Imu zavisi nepcsrcdno cd cvcg i s’edećeg flraa. Oni mogu da mi otvore vrr.ta za nrofesionalni rad. a isto tako i da ih zatvore. To јз situacija svih debitanata kcji dolaze s Akadem’je. Od distribucije svcg fllma ne cčekujem ništa, јег je, na žalost, bengrrdski fest’vr.l jedina orilika za prikazlvanie kra kog filma š’roj oublici. Moja generac ja će da pokuSa da zacbiđe tu teškoću pravljsnjem dugrmetražnog omnibusa, koji će da sadrži naše kratke filmove. GOILOANA BOSICOV, го *гпа Je 1941, lavršlla englesku knj'ževr.ost 1 Institut za fllm, bavMa se oozorlžnom režUom i nslstirala ra fllr.vj. Završiia Je kratkamctražni fllm zn »Danav-film«. To je Igranl lllm r.amenjen dccl. Sccnar'o Jc nanisala peon‘!đn"a Гslгјала Stcfanovlć. Film se zovc »E, baš ću naći te zvczde«. Verovatno srm jedan cd retkih debitanata koji nije završio Akadsmiju, a n’.ie se f;I-mom bavio ni amatsrski. Film sam dob’la ргеko Eksperlmsntalnog stuclija »Dunav-filma«. Prijavila sam se, dobila f'lm i do radne kopije sam ga radila bsz hcnorara, s tim da bude uključen u godišnju pro'zvodnju, ukoliko proctc redakciju umctničkog saveta. Т.?ј film nije bajka, ali (ima clemenata) fantast’ 1 :. Rad ; se o jsdncm dsčaku, sasvim malom i usamljenom. On čuje preko radija vest da su zvezde nestals. Poiazi da ih traži. Na simbollčnom planu, tc je traženje životne i-

stine. Mali te zvezde nađe, pokupi ih, pošalje na nebo i posle toga je vrlo zadovoljan. U suštini to je dilema, koja se naročito jasno vidi na kraju. Film počinje satorn koji pokazuie osam časova. Tako se i završava. Iz filma tre ba da se vidi da je to traganje za zvezdama oretežno simbolično. Junak filma kao da čitavo vreme postavlja pitanje, da li uopšte traži te zvezde. Sve se događa u nekom neodređenom prostoru i vremenu. M slim da je celishodnije da se na igrani film dolazi preko dokumentarnog filma. Moje sklonosti su jasno usmercne nrema igranom filmu i otuda debituiem ovim filmom, Postoii predubeđenie kod flmsk’h radnika i umctnika da ie rež’ja iskliučivo muški nosao Mislim da pr'meri Mei Ceterling i Anjes Varde iz sred : na u kojima su nredrasude manje, iasno pokazuju da nitanje stvaralaštva nema veze sa polom. M’slim, u stvari, da teškoće na koje sam nadazila tokom rada nemaiu veze s tim što sam devoika. To su nroblenv na koie bi svako naišao. To ie nitanie uslova. Radila sam sa detetom. a tu čovek ne može da daie zadatke. Mora da se nrilagođava. Dečii film ie redak žanr kod nas i nije slučajno što sam se opredelila baš za to. Tmala sam da b ; ram između nekoliko scenarija. Ova tema rae ie naročito ''nteresovala. Razume se, to nije iedina tema koiom mislim da se havim u svojin* filmov’ma. Moj g'umac je trogodišnji sin iedne službenice iz »Dunava«. čije sam snimke videla kađ sam vršila : zbor. Ponašao se kao nrava filmska zvezda. Imao је običaj da prekine snimame iziavljujnći da је umoran i da više neće da snima. Citava ckipa је morala da ga čeka i da ob ; grava oko njega, dok se on mazio i nećkao. DEJAN KARAKLAJIĆ, rođen 1946. (prvl naž rcditell rođcn posle rata), student treće godlne Akadcmljc (režlju filmal. Fl’m sc zove »Prot(-V«-Ma пц г.-ткг - '—l nvno-

slrane plramide, posmatrana slak’enlm okom g. Amolda 1 g. Rihtera«. Film ima komplikovano ime, ali sve ц njemu ima svoje гпабспје. Sizif je čcvek koji radi jedan uzaludan posao, koji se stalno pqnavlja. Piramida se odnosi na platno i projektor, povezane zracima. Stakleno o!:o se odnosi na objektiv кашеге »Arifleks«, čiji su tvorci Arnold i Rihter. Naslov verovatno ncćs da bude svima razumljiv, ali to je skup poznatih podataka i čovek do smisla može da dcđe prcstim zaključivaniem. Nnslov je duga Čak, a film je sasvim kratak. F : lm sam snimao po školskcm zadatku, koji je bio sasvim okviran. Trebalo je da se odgovori na temn »oogled krnz prozo’*«. Ja sam o tome razmisilo i odlučio se da je donekle zaobiđem prikarujući ns svoj poglecl kroz prozor, već pogled kroz objektlv kamere. Realiizacija moje zam'sli iziskivala je s’ožena tehn : čka rešenia. U tome mi je mnogo pomogao i snimatelj Branko Berak, koji je primenio iedinstven snimateliski postuor.k. Film je o jednom čovekn knii jrdtušava da izađe filmskog kaclra. I m pnče'k” i na kraiu filma glumac je u položaju embriona u maičmoj utrobi. Jedini glumački zadatak imao je Oragoslav Janković Maks. profesnr scensk’h kretnji na Akademiji. Koristilo mi je njngcvo ooznavanje oantomime, (bio ic na usavršavenju kod Marsela Marsca). Radib smo veoma brzo. ć'ttavo snimanje traialo јс samo cko t r i sala. Glavni deo pos’a b la ie tchnička obrada. Filmom se amaterski bavim već danta dugo. Iskusio sam sve niegov,p prijatncšti i лсprijatnosti. Bio sam i montažcr i sirmatali tona i kamerman i vođa snimgnja, pa čak i glumac. svtA

IGRE ŽIVOTA I SMRTI

»Breza« Ante Babaje je film bogat značenjiша. Istinska folklomost priče o zagorskom selu i njegovim žiteljima, nije isključila ni oošte teme: lepotu, bol, život, radost, smrt, Ijubav. Tragajući za trajnim u prolaznom, za opštim u pojedinačnom, Babaja je načinio skladnu celinu. »Breza« je sva od kontrasta; boje (kadrove) smrti smenjuju boje (kadrovi) života, Jan : čin sprovod, koji se kreće »übogo i polako«, ima vizuelnu paralelu u maglovitom, tmurnom jeseniem danu koji je i sam golema tuga i žalost. U scenama veselia, radosti, svirke : i igre koje su »fleš-bekovi« Магка Labudana, Janičine maike, čudaka Jože i drugih, boje su uznemirujuće, raz : erane, intenzivne, i toolc. Janica je obučena u belo, polja su puna nabuiale trave i žita, zemni šar je bogat i neodoIjivo lep. Drugi sloj značemja izazvan је suprotstavlianiem ovih scena i slika kadrovima snrovoda. Tako i sekvenca venčanja Žugeč : ćevih mladenaca metaforčki sažima u sebi noruku o stalnom ispreplitanju i neodvojivosti Ž ; vota i smrti: svadbena procesija izlazi iz crkve sa venčania, čuje se vrisak, barjaktar Marko, koji je neki dan ore loga sahranio ženu, pomamno skače, tamburaš 1 sviraju, boje su neobuzdano raskošre i vescle; orolazi se. zatim, kroz groblje, gde Marko zahvoćen prolnznim valom tuge, podleže stihiji vcsclja i mahnitog rituala života. . Prostor isored crkve niie samo mesto za venčanje, nedeljnu i prazn ; čnu igru. skrvenu Ijubav, već i za groblje; to je pozornica živ ol a i smг t i. Babaji se može zameriti na nekim naivn : m i stereotinnim simbolima - ;zletanie golubice iz Labudanove kuće kao označenie isnuštene duše, z?”.stavlianie sata kao simbola smrti i bačeno lic ; tarsko srce znak ljub*vi Či’de’ n Jcže. Pa ; nak, ovi nronusti ne umanjuju vrednost ovog f ; lma čija je snaga upravo u složenoj, višeznačnoj i nenametljivoj simbolici.

R. CVETICANIN

1968/g

STUDENT

7.