Student

U GRADU oštro pitanje gradu da li će studenti i dalje da ćute

Poznate su uglavnom teškoće sa kojima se bori Beogradski univerzitet kao najveća vaspitna i naučna ustanova u zemJji. Poznati su donekle i retorični napori da se nešto učini u rešavanju tih problema, kao i izvesne nade da će se nešto i učiniti (otprilike: »biće«, »neće biti«, »zapelo je«, »pošlo je«, »kreće se«, »stalo je«). Zna se takođe da tu Republika vodi glavnu reč, a da Grad mudro ćuti i potrže grafikone i finansijske izveštaje, dokazujući da on u stvari već mnogo daje, itd. Znaju se, najposle, i teškoće Grada. Grad irrtsćopštipe, a one imaju svoje lokalne teškoće, RotriJse i politike. Tu su, zatim, Republika i njeni sekretarijati, pa Rektorat i fakulteti sa grafikonima teškoća i obaveza. U studentskoj organizaoiji postoje dva načina mišljenja o dosadašnjim pokušajima i udelu Saveza studenata u rešavanju tih problema: prvo svojim zalaganjem (preko onih studenata koji u tom trenutku vrše određenu funkciju »materijalima«, analizama, nastupima, itd, Savez studenata je nešto učinio, posebno kad se govori o standardu, o kreditima, nešto malo o zapošljavanju i o socijalnom osiguranju. I da treba raditi i dalje. ŠTA TREBA JOŠ DOKAZIVATI Dakle: novi materijall kojl' >argumentovano i ozblljno«, treba da dokažu da Je 2+2—4, tj. da kredit nlje visok (da Je vrlo nlzak), da proces diferencljaclje u druitvu »ma za posledicu flltriranje IJudl, koji žele da uče 1 studiraju, ne po krlterijumu o nivou llčne sposobnostl, nego po krlterijumu o nivou porodlčnog dohodaka, da Je podela na radnike, seljake, službenlke itd., prl posmatranju strukture studenata, zastarela Јег Ima sada siromašnih 1 radnika i seljaka 1 službenika i intelektualaca, a da ima ’ đa Je zdravstvena zaštlta svlh studenata neophodnost; da Je sportskl žlvot studenata zakržjao tako i •oliko da bi 1 JNA mogla da se malo zamisli prl regru•■cijl; _ da su neke menze po pravilu antiustanove studentskog standarda t direktnl proizvođačl gestrlta, ulkusa 1 ГВС-еа; da su neki domovi antlhlgljenski. antipedagoški ' ar, ti«tlčkl, Јег ne obezbeđuju osnovne uslove za hlgijenu, rad ј kulturno ponašanjer da zakoni o samoupravljanju nlsu predzno ođredlll mesto ustanova koje korlste studenti, с, а je to dovelo đobrim delom do korličenja tlh ustanova u svrhe koje im nije namenio osnlvač I koje ne nhezbeđuju prava studenata kao korisnika; da su uđžbenicl ,ku pl i zastarell; da su mnogl profesorl najmanje među studentima 1 na fakultetu, da Je Univendtet kao instituclja u mnogo čemu anahronizam (kao ncka velika •ndustrija koja Je bronično zapustila proces obnavljanja ' u * avr * av anja prolzvodnje), da Je problem nezapoSlJavanj* visokokvaiifikovanih miadih stručnjaka vrlo ozblijan Probiem itd. Dakle, treba nastaviti. Treba nastupiti još obrazloženije zašto Savez studenata smaT ra da je problem važan, i zašto se tu nešto hitno mora učiniti ako hoćemo đa »ozbiljno « ne Postane »zabrinavajuće «, a ovo, posle, »a-larmantno*. Ima i drugih mišljenja: da je celo to zalaganje, ta jumjava po forumima i sastancima, lezolucije, ankete, itd., dalo vrlo blede r e z u 11 a te, Ono što je urađeno, da je uraćeno zbog ozbiljnosti same stvari koja je onima koji su odlučivali bila poznata naravno i гашје, a da su rešenja ođmeravana izmedu dve teiine: teiine kase sa kojom dotični jomm r aspolaie i teiine problema. Sve drugo se javMa u suštini kao izraz dobre volje, učtivosti, gotovo kao Ijubaznost i ritual. Jer, apsurdno je da se ne poznaju život i brige jednog tako velikog imiverziteta u republici i koji je usto

i prostomo vrlo blizu repuhličkkn sdsretaaijatima, i nalazi se usred Grada. Savez studenata se, pfaveći opet neke materijale »ponovo uverio«: da 40.000 njegovog članstva nema gotovo ndkakve usdove da organizuje svoj društveni život na način kojl bi omogućio studentu da bude stvaralac i poštovalac kultumih, etičkih, umetničkih i društvenih vrednosti. TRAŽI SE DOBRA VOUA OD NASEG DOBROG GRADA LAKO JE POGODITI DA SU MATERIJALNI USLOVI I TESKOCE OSNOVNI RAZLOG STO TAKVIH USLOVA NEMA. ALI, VISE N0 U BILO KOM OD VEC POMENUТШ 2+2=4 OVDE JE PREDUSLOV I DOBRA VOLJA. NJE DO SADA NIJE BILO PREVISE. NIJE JE. SA IZUZECIMA, BILO N1 NA FAKULTETIMA, N1 U REPUBLICKIM SEKRETARIJATIMA, NIJE JE POGOTOVU BILO U GRADU. GRAD SE NARAVNO PLASI NOVIH FINANSIJSKIH OBAVEZA, TAMO SE, VEROVATNO, MISLI DA BI GA „JEDAN” UNIVERZITET DOTUKAO NACISTO. MEĐUTIM, NIJE STVAR U TOME, JER NIKO NE TRA-21 OD GRADSKE SKUPSFINE (N1 OD OPSTINSKIH TAKOĐE) DA IZDR2AVA UNIVERZITET. ALI SE NE MO2EMO SLO2ITI N1 SA TIME DA JE GRAD, U VELIKOM STRAHU DA MU SE »JOS I TO« NE NATOVARI NA LEĐA, IZOLOVAO UNIVERZITET I STUDENTE OD SVOG 2IVOTA I SVOJIH MOGUCNOSTI. Teškoće nailaze upravo tu gde se traži dobra volja i svest da se studenti ne mogu deliti na gradsku i provincijsku decu, pa da se gradska deca individualno ili kako već porodica može, i kako ih je navikla, uključuju u život »svog« grada, a ova druga da su republička biiga. Republika nema mogućnosti da vidi te mikro-planove. Studentska organizadja otvara neke sobičke koje naziva klubovima prema čemu fakultetske vlasti uglavnom pokazuju 'krajnju ravnodušnost) i koji propadaju posle izvesnog vremena jer društveni život ni j e organizacija igranki, kao što ke misM, a klub ne čdne tra rasklimatane fotelje, rashodovane blagovremeno u nekoj ustanovi. Projokat Doma kulture u Studentskom gradu u Novom Beogradu ulazi ponovo u završnu fazu«. Za njega više niko ne traii »ozbiljna obrazloienja «, ali niko, koliko ja znam, nijc do sada dao ni ozbiljna sredstva. STA SVE STUDENTI IMAJU STO BI BILO DRAGOCENO ZA GRAD Ponovo se javlja zamisao da se otvord jedan studentski klub negde u centru grada. Takođe tu ima već početnih »nerazumevanja« tobože ne shvata se najbolje čemu bi on služio. Tu je i Dom omladine kojd treba bolje iskocristitd, a zatim, mogli bismo se pridruziti ovom ili onom omladinskom klubu neke mesne zajednice. Takvo »nerazumevanje« zahteva kao odgovor nov materijal koji će morati da objasni sye, tačku po tačku: da, na primer, Dom omladine ima svoj program, svoju školsku omladinu koja ie vrlo brojna, koju pre svega treba da pnvuce, da studenti mogu da ga koriste inddvidualno, ali da bi, ako bi im se obezbedilo puno institucionalno učešće, mogli da ga potpuno uzmu pod svoje, jer imaju: tri folkloma

ansambla, tri hora, tri pozorišta; likovnu, muzičku, pozorišnu i priraenjenu akademiju, na kojima studiraju talentovani mladi Ijudi koji bi imali šta da pokažu; da na univerzitetu deluje pet tribina, da su uredništva »Vidika« i vStudenta« vrlo loše smeštena, da se na Undverzitetu održavaju i dva seminara od kojih jedan međimarodni, da postoje zabavni orkestri, Akademsiki kino klub, itd. a da ne postoji ni jedan pravi klub, nijedna bar mala dvorana koja bi mogla da se koristi stalno a da se ne plaća škupo, ne čeka na red i ne uskače u tuđe programe.

U svemu tome pisanje materijala i nije najteža stvar saraa po sebi. Teško je stvarati iTi ponekad i biti svestan da to zadsta postaje ritual, da je to deo loše navike koja voli da »razrešava« i »sagledava« umesto da rešava, i da nam je jako krivo što slične materijale o društvenom životu studenata, o restoranima, udžbenicima, domovima itd., ne čuvamo bolje pa da ne stvaramo svake dve gođine novs, već da ih promenivši datum i još ponešto svake dve godine dznova izvlačimo na geštetner i iznova sprovodimo taj dobro utvrđen postupak. Na kraju se može reći da odlaganje konlo*etnih mera, to »procesiranje« stvari, ne bi trehalo da bude i dalje prihvatljivo. Jer, ako sve te studentske želje d potrebe koje su pomenute nisu nerealne d neprihvatljive, a ako njihovo rešavanje i zahteva neka sređstva, za rešavanje mnogih od njih je daleko više presudno prisustvo dobre volje i razuraevanja. A dobre votje do sada nije uvek bilo.

PETAR IGNJATOVIĆ

AMO-TAMO PO UNIVEREZITETU

Novostl sa Pravnog IDUCE GODINE 500 BRUCOŠA Iduće školske godine na Pravnom fafcultetu biće mesta za svega 500 redovnih brucoša. Odliuci o ograničenju, koju je nedavno donelo Fakultetsfco veće, prethodila ie zanimljiva diskusija, na kojoj smo zabeležiili nekoliko oprečnih mišljenja. Daleko je humanije da ne bude ograničenja prilikom upisa u prvu godinu studija. Trebalo bi da prva godina bude selektivna гекао je akademik dr Milan Bartoš. Naši prijerrmii ispiti na univerzitetu uopšte ne znače mnogo, oni su samo gola formalnost. Kada bi bilo moguće, najbolje bi bilo zavesti slobodan upis, s tim što bi prva godina bila godina odbira. MišJjenje profesora Bartoša u potpunosti su podržali dr Radojković, dr Mehmed Begović i još sedam članova Fakultetskog veća. Međutim, prihvaćena je trv. školska koncepcija za koju se, pored stalih, založio i sam dekan Pravnog fakulteta, dr Pavle Dimitrijevič. Evo šta on misli o tome: Zajednica nema ni sredstava da stvara liberalnije uslove za koje se zalažu pojedine naše kolege. To ne odgovara ni našim potrebama. Ograničenjem smo preuzeli mnogo većdi teret i to nije pokušaj da skidamo obaveze sa sebe. Naprotiv, nastavnici ovim dobijaju znatno veou odgovomost i obaveze. U svakom slučaju, preovladala je koncepcija koja je u sadašnjim uslovima najprihvatljivija. Sigumo je da će se posle ove odluke na Pravndi fakultet unisivati manje onih studenata koji ovde nalaze »utočište« pošto ne uspeju ni na jednom drugom fakultetu. Za one koji žele da studiraju vanredno, neće biti prenreka. Fakultetsko veće je ovom prilikom odlučilo da ne ograničava broj vanrednih studenata.

М. N.

NOVI PRAVILNIK O STUDENTSKIM ODMARALIŠTIMA Na poslednjoj sednioi Uni verzitetskog saveta donesen je novi Pravilnik o načinu korišćenja studentskih oporavilišta. Da bi se imelo malo reda u dosadašnje stihijno upućivanje studenata na oporavak, Univerziitet će od sada sklapati trajnije aranžmane sa oporavilištima čiji je on osnivač. Univerzitet će ugovorom garantovati rab nimalan broj studenata korisnika, precizirati trajanje smene uslove ishrane i stanovanja u ovim objektima. Od 30 novih dlnara, koliko košta dnevni pansion, Unnverzitet će plćati 25 za one studente koji idu na oporavak sa preporukom Poliklinike. Onl koji žele da se odmaraju, ukoliko za njih bude mesta, plaćaće pun iznos. Oporaviilišta su dužna da pismeno izveštavaju Univerzitet o svom poslovanju, a o irvršenju obostranih obaveza brinuće Komisija za studentska pitanja Univerzitetskog saveta. Kapacitete oporavilišta »Radoika Lakić« na AvaJi, »Ratko Mitrović« na Zlatiboru i »Sonja Marinković« u Mojstrani moći će da koriste redovni studenti. Upute će davati Univerzitet (do sada su upute izdavali fakulteti) na osnovu mišljenja lekarske komd 1 sije Studentske poliklinike i Saveza studenata. Prvenstvo imaju studenti slabijeg zdravstvenog i materijalnog stanja.

R .P.

КАКО SE SNAŠLA REDAKCIJA »MEDICINSKOG PODMLATKA« Pre godimi dana došlo je u pitanje daIje izlaženie »Medioinskog podmlatka«, stručnog časopisa Saveza studenata medicinskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Umesto četiri, izašla su samo dva broja časopisa, јег su fakulteti odbili da daju dotacije Redakciji. Ove godine Redakcija se potrudila da nađe trajnije rešenje. Obratila se većim radnim organizacijama sa molbom za pomoć i pozvala na pretplatu za časopis sve klinike u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Pored toga, u prošlom semestru Redakcija je izdala pritmčnike za biologiju i mikrobiologiju. Zahvaljujući ovoj angažovanosti, Redakcija je uspela da prikupi sredstva za izdavanje dvobroja 1 i 2 školske 1967/68.

godine i broja tri koji treba uskoro da aoađe. U planu je izdavanje još пвкоШво autorizovanih skripti, a čista dobit će poriuiiti za dalje finansiranje »Medicimkog podralatka«. POSKUPELI PROLAZNI BONOVI U DOMU »4. APRIL« Ovih dana u Studentskom domu *4. april« na Voždovcu poskupeli su роххкша! bpnovi. Umesto dosadašnjih 280 dinara za ručak i 260 dinara za večeru, studenti plalćaju po 300 odnosno 280 dinara. Kako smo obavešteni u upravi doma, cilj ovog poskujrljenja je želja das e poveća broi stainih pretplatnika. Kasnije smo saznali da je broj stalnih pretplata posle ovog poskupbjenja zaista porastao.

D*. S.

STUDENTI PRAVA POROTNICI Do sada se to nije dešavalo, ali postoji raogućnost da se uikoro pojedini studenti Pravnog fakulteta nađu na sudu kao porotniid. O tome je bilo reči na seđnici Sekcije za samoupravljanje Gradske konferencije SSRNJ. Ne znam zašto sada među porotnicima nema ni jednog studenta prava kad ionako među onima koji dele pravdu ima dosta domaćica, penzionera i drugih, rekao je Milan Gojković, sekretar Sekcije. Znam da bi to za pravnike bilo vrlo interesantno. Treba im pružiti takvu mogućnost za prafctičnu nastavu. Svi prisutni su ovo mišljenje prihvatili sa odobravanjem i obećali da će među onima koje opštinske konferencije SSRNJ predlažu gradskom veću Gradske skupštine za porotnike biti i studenti prava. Tim povodom razgovarali smo i sa nekolclko studenata Pravnog fakulteta. Ante Turudić, student IV godine, гекао je: To je odlična ideja јег ja o suđenju znam samo toliko kolilco sam mogao da vidim na jednom »probnom suđenju« koje su priredili profesori krivičnog prava.

М. N.

Iz Kluba međunarodnog prijateljstva NACIONALNI PRAZNIK TUNISA 20, marta navršilo se dvanaest godina od oslobođenja Tunisa od franouske kolonijalne vlasti, Tim povodom je Udruženje tuniskih studenata u Jugoslaviji priredilo drugarsko veče. Zbog velikog broja zvanica, proslava se održala u restoranu »Stambol kapija«. Pored 40 tuniskih studenata iz celc Jugoslavije, predstavnika Saveza omladine, Saveza studenatd i stranih studentskih organizacija, proslavi je prisustvovao i ambasador Tunisa u Jugoslaviji. U okviru ove proslave u prostorijama Kluba otvorena je prigodna izložba o razvoju Tunisa. LEGENDA O DOBROM CARU Udruženje kurdistanskih studenata proslavilo je 21. marta svoj nacionalni praznik. Uz prisustvo velikog broja zvanica, predstavnika studentskih, omladinskih i drugih društvenih organizacija, kurdistanski studenti su ovom priliikom nastavili petogodlšnju tradiciju slavljenja svog praznika u našoj zemlji. Od davnina svoj nacionalni praznik Kurdi slave paleći vatre na vrhovima brda. Prema legendi, pre mnogo godina živeo je u Kurdistanu jedan bolestan сааг koji je mogao da se izleči jedino stavljajući svakoga dana na obolelo mesto mozak dvojice mladića. Međutim, car se sažalio na mladiće tako da je uvek po jednog puštao da pobegne u brda. Od tih Ijudi stvorila se vojska koja je kasnije zbacila сага i zapalila vatre na vrhovima plnina kao znk za opšti us* tanak. Taj običaj sačuvao se i do danas. UZ PICE I SENDVICE U Klubu međtmarođnog prijateljstva, u velikoj sali sa foteljama i stolovima, održavaju se svakog četvrtka filmske predstave. U salu se mogu uneti piće i sendviči, a i pušenje je u njoj dozvoljeno, Predstave počinju u 20 časova, a cena ulaznice je jedan novi dinar.

S. M. R

NEBRIGA .NADLEŽNIH'

RADNI DOGOVOR KOMUNISTA STUDENTSKOG GRADA

U Studentskom gradu su se 20, marta, prvi put ove školske godine, okupili članovi Saveza komunista. Naime, posle skoro godinu dana »zatišja« ispostavilo se da je neophodno ponovo oformiti aktiv Saveza komunista u domu. Tim рге što Savez studenata nije uspeo da геši ni mnoga pitanja iz svog »delokruga« i što se studentski predstavnici u samoupravnim organima često nisu zalagali za interese studenata, Ovaj zbor je zaključio da treba bez odlaganja rešavati pitanja kao što su izgradnja Doша kulture, priključivaaije toplotnih uređaja Studentskog grada Toplani na Novom Beogra-

du, integracija doma i restorana, obezbeđenje komunalnih usluga opštinskih i gradskih službi itd. .Ist° tako nije bilo mnogo vedrinc ni u razmišljanjima o pojavama među studentima kao sto su; šverc, kršenje disciplinskih pravila itd. Komunisti su se u ovom slučaju založili za još oštrijo disciplinske mere prema prekršiocima. Na kraju je izabran Sekretarijat Saveza komunista koji treba (ili se bar valja nadati) doslednije i sa više odgovornosti nego što su to radila rukovodstva ranijih godina, da osluškuje i izvršava zahteve studenata Studenskog grada. R .P.

1968/11

ч STUDENT