Student

PRAZNIK RUKU

(MANUS FESTUM)

Napadi koji su nedavno izvršenl na grupu miadih slovenačkih intelektualaca 1 književnlka okupljenih oko lista IJublJanskih studena ta TRIBUNA 1 Časoplsa KATALOG (tj. časopisa PROBLEMI, jer je »Katalog« izišao umesto je dnog broja »Problema«) bili su u svakom pogiedu vrlo indikativni za današnja giban ja u našem društvenom i kulturnom životu. Onl su vredni analize i zbog toga što su koincldirall s veoma sličnhn napadhna na drugbn stranama 1 što su došli posle jednog tlplčno staijini stičkog spaljivanja studentsk h i omladinskih listova i časopisa njihovlh redakcija 1 sprečavanja izlaženja. Pošto su beogradski llstovi bili više zain tcresovani da objave napade na slovenačke drugove (a u tome je ovog puta prednjačiia naša đobra stara »Politika«) nego njihova izvoma gledišta, odlučili smo da prevedemo ne- koliko nafkarakterist'čnijih manifesta i pesničkih tekstova (izbor smo izvršili u dogovoru s »Tribunom«), kako bi ovdašnja publika mogla o njhna bolje da sudi. Sve tekstove je prevela MARIJA MITROVIĆ.

»I e pišem u ime provokacije. Samim tim što pišem provociram. Provociram tradioiju. Ne istoriju. Tradicija mi se nudi kao iaka žena. Uznemiruje me, Stoji kao zbunjeni izrod sred rascvetalog groblja. Ljudi je Ijubopitljivo posmatraju, Ogrću se njome. Ona je kao kužno znamenje. Kao opomena i iskušenje. Tradicija je zdrobljeno srce ženturače. Istorija i tradioija su mati i kći. Mati osvaja političare, kći pesnike. Mati već odavno nije zavodnica. Kći.je večno nevina prostitutka, provociram narodno bogatstvo. Narodnu rizmcu. Ne volim muzeje. šašava su ta zapraŠena bca iz druge polovine 17. veka koja trepere pri tan drkanju pisaće mašine. Upravo sam razgovarao sa Martinom Krpanom. Kraljević Marko sedi tik uz moju desnu stranu. U daljini jure Don Kihot.i Sančo Pan sa. Malo su umomi. Provokacija je akcija. Provokator je aktivist, provokator raira je general, Provokator rata je pesnik. Prpvoclram jer je seljače moje postalo građanin. A radnik dmg nedeljom. Jer je filosof postao nolitičar, a političar poVcajac. Jer je pesnik krivoverac pred svetim sudom istine. Jer je aktivist već penzioner. Provoclram jer se literatura našla u krilu političke nemani. Jer je srce literature bilo übijeno u poslednjem atentatu našeg kamenog doba. Jer je politika postala jedini izabrani sudija lepote i patnje. Provociram, jer je politika pojela li'teraturu. Zahtevam odvajanje Hteraraog od poiitičkog nivoa. Politički nivo nije u stanju da produkuje estetske vrednosti. Političam je pesnik opasan jer je slobodan i ne priznaje demokratiju privida, Politički nivo dmštvenog medijuma se profanisao. Pretvorio je filosofsku misao u umorau parolu zbunjenog praktičara koji malaksava i očajava nad svojom nesrečnom karijerom. Literami nivo je nivo savremenog subjekta koji je svestan svoje sudbine i njene reblizaciie jer pesnik sam realizuje svoju sudb nu. Politički mvo je nivo neslobodnog subjekta. Njegova sudbina je sudbina kolektiva kome pripada. Kolektiv nije osvešćen. Kolektiv

ne poznaie svoju sudbinu. Njegova sudbina je sudbina unakažene filosofske misli. Literarni nivo je nivo individualnosti. A polit:čki nivo kolektivnosti. N’rinost e«rristencije individue plodi se sama sobom i sama za sebe. Njen kraj je kraj snage koju sami stvaramo. A kolektiv se plodi ps'hofiziološkom nužnošću jedinog osvešćenog delića mase. Poričem svaku literatum koja nastupa u ime ovog ili onog dmŠtvenog sloja, formacije, gmpacije. Literatura je odraz slobode naroda i niegove osvešćenosti izražena uz pomoć individue koia tu slobodu i osvešćenost naidublje oseća. Jer pesnik individuum jedini stvarno živi u dmštvenoj stmkturi i može da istupa u njeno ime u ime matice u košnici čovečanstva, ' Literatura je poetska misao, a ne dobro zamaskirani top kulturne revoluoiie. Kultmi niie potrebna revoiucija. I.iteraturi ne treba revoluciia. Literatura je osovina revoluciie, njen osvešćeni delić. Njena dnša. Pesnik vodi revoluciju. Literaturi je uslovliena revolucionamost. Nerevolucionarna literatuka je ooza, potsmeh narodu. Na dan pobede revolucija položi venac na grob neznanog pesnika; neva njegove pesme i postaje svesna svoje sudbine. Ali danas je pesnik hariekin mira. Harlekin u malograđanskom lutkarskom pozorištu Kretenaste mase koja je zaražena kugom politikanstva. Pesnik miie ki’žno znarnenje na rascvetalom polju helide. Pesnik je jedini voditelj masa. Jer pesnik oseća mnogo više nego svo?e T>re«;trašro srre. 7 -ir ' , 'enog čoveka. Negde u đubimi pobesnele gomile. Provokaciia bez prestanka. Provocirati sve i zbog svega. Voleti odvramost jer ćeš samo tako spoznati lepotu. Voleti bezvrednost jer ćeš jedino tako naći čoveka. Voleti bezobzirnost irr će ieri’no tako u tebi videti uglađenost i bičeš hvaljen. Samo na taj način literatura će postati omžje u mkarna oprobanog strelca. Samo ie tako poeziia zaista revolucija; samo tako ie stvamo delo. Samo če tako pesnlk postati vnda. Samo če tako literami nivo pobed’M politički. Samo če tako poezija biti pesma. Samo će tako polit’čki nivo izgub'ti svoju osomost. Svoje policajstvo. Svoje siromaštvo.

IVO SVETINA

NA OBALI

Prognali su na»s. beskrajnom obalom mora, rodno' plavog, žuborljivog. A možda nas mJco nije prcgnao, već mi sami bežimo pred nekom nesrećom, od koje iipak kako nam se čini niko ne može pobeći. Svuda oko nas, na pesku, vodi, vidimo čudesr/n prizor: odsjaj velikog boia, starinskog i krvavog. U grobnoj tišini davnoprošiih vremena, naokoio, na konjima i bornim kolima, jure ratndci u oklopima, Samo zlato i srebro blešte na uzdignutim štitovima, na razmahnutim mačevima. Ali boj koji gledamo boj je senki, duhova. I nama se č ni da se istinski rat iako ga vidimo vodi daileko od nas, možda na nebu, odakle nara dolazi samo varljivi odblesak. Ali, šta je to? Malo-pomalo duhovi kao da počinju da oživljavaju. Ono što se dosad događalo van zemaljsk h prostranstava, ne otelovljava li se pred našim oćima? Ne osećamo li kako svakog časa rat postaje sve stvarniji, brišući poput vihora sve pred sobom. Nije li grobnu

tišinu zamenilo udaljeno sviranje trubfi, udaranje u talambase, topot brzih konja, vika hrabrih ratnika? Da, vremenom su duhovi stali oživljavati. Ono što je do maločas bMai senka konja, zar nij© postao pravi konj, senka vojnika pravi vojnik u oklopu, sa pravim oružjem, i sddbinom koja još uvek izgleda neizvesna. A boj, do malopre šarena laž, ne liči li na svaki drugii boj: krvav i nemilosrdan, slavan zbog hrab rih, i proklet. Koja 11 je ta sila što je probudila ove hrabre ratnike iz vekovnog sna samo zato da bi ovde pred nama još jednom bili svoju poslednju bitku; samo zato da bd ’h još jednom snašla njihova zemaljska suđbina, jer na obali ovog mora gde su se zatokli njima nema mira ni ostanka. Kao da ih ne znam kakva strašna, nikom poznata, boljka sat re, ratnici, jedan za drugim, ostavljaju prazna svoja mesta na konjima, bomim kolima, i nestaju sa snažnom a trenutnom radošću koju su osetili.

Ali zašto onda, kada su i sAmi dovoljno nesrećni, oni toliko strćusno žele da unište i nas? Kakva je ta životna snaga koja ih goni da nas sačekuju na ovoj obali i odvlače sobom u nepovrat? Iskreno, mi sumnjamo da je nj ; ma toliko do naše smrti. Pa ipak, ooiglcdno je da su njlhov život i sva njihova slava i moć, upereni baš protiv nas. A zna se dobro da mi nemamo otrovnu ampulu među zubima, koja će nam omoguć ti da umremo bez muka. I tako nama, nenaviklim mučenjima, preostaje samo jedno: beks’tvo. I stakleni zid koji stojl na kraju svakog bekstva, na koji se bacamo, i koji jer je začudo veoma tanak puca u h'ljadama hiljada komadai. Po jeđno parče stakla svakoga od nas preseca po polovini, malo ispod srcai, i mi se radujemo kao deca, fcličući: To je kraj! No ml i dalje osećamo svoj puls i tok krvi u venama. I stojimo nemi pred užasom tog života tajanstvenog i neprivlačnog, koji nas ne napušta ni posle smrtd.

MITKO MADŽUNKOV

CRTE 2 ZDRAVKA MTLINKOVICA

CRTE 2 SLOEODANA SIJANA

Slovenačka apokalipsa 442 Ivo Svetina 442

I smrt je postala zarazna bolest

MIŽEK FIGA LJUTI ARAPIN ANTON SVETINA I TOLOVAJ MATAJ JEZDE NA KRIMU SMO SE SASTALI OD VRAGA SMO SE OPROSTIH PO SLOVENIJI SMO SE UPUTILI MALO SMO NA SMRT SMRDEH KONJI SU PREKO JARAKA HITALI ZAUSTAVILI SMO SE U GRADU MIŽEK FIGA KOBASICE JEDE LJUTI ARAPIN CURU GONI ANTON SVETINA NA KRUSKI SEDI I REVOLVER VRTI TOLOVAJ MATAT RUKU POD SUKNJU ZAVLACI HET BRIGADE POŽURITE SVE SMRTI POKOSITE ŽENSKU MT ULOVITE PA NAS OSTAVITE SAME S. F. SLOBODA NARODU KUGA SMRT LOVI GLAO SE RATU NUDI JAHACI SU PRAVI ŠUMA IM JE PREGUSTA KASALI SMO MNOGO NOĆI MTŽEK FIGA SE OZNOTTO L.TUTI ARAPTN JE TJ KROSNJU LEGAO ANTON SVETINA SE PONAŠA KAO ZVERINA TOLOVAJ MATAJ CEKA PRVI MAJ KUGA NTTE TAKO OPASNA ODEŠ U RAT I GLAD TE OSTTST SMRT NE OKLEVA ZA PLES SE PRIPREMA PO SLOVENTT! SMO ISLI PADNTKE SMO ZAVOLELT KUŽNTM SMO IM ŽENE UCTNILI POSTELJE SMO IM IZGLADNILI NA ROGU SMO SE ZAUSTAVILI SLLiSAU RORA KAD PEVA IZBROJALI SMO PET MRTVACA SUNCE NAS U RUPE NATTTRTLO ITBRZO SMO S PARTTZANKOM ZANELI TURTAKTI SMO VT.ASTET TNA POTPALILI I BLIŽNJI BATAUON POTOPILI NA ISTOKTT SMO KUMROVEC A NA 7.APADU CEDAD SEVF.R SMO MOHORTT PREPUSTTU NA JUGU SMO SE S CIRILOM VENCALI NASA TSTORTTA JE PTTNA VINA KPGMARTCA JE GENFRAL BURE TE TACNO PO MERT KT>^TTrvi C MARKO JE BRĐAVSA SARADO KRPAN JE PRA7AN S CATMCOM OTIŠAO GLAVU JOJ JE SATAROM ODRUBIO MFSAR RTTT VOT.EO BITI PRFPT.AVT'O I BOGAT PORF7NTKA Rth ŽENOM PUSTIO A CFRKTT PASTIRU MTŽEK FTGA JF IšAO PO SVFTU NEMAGA GT.AD I KTTPOVAO PAT.ACTNKE SMRT SF NF. ZADRŽAVA DUGO MI SLOVENCI SMO ZDRAVI I CVRSTI LJUTT ARAPIN DRŽAVNF ŽDRF.PCE JAST U LTTTBT..TANT JE UDOM MAHAO TO JF DRTTžTva VISET.TAKA HEROJA PRETVORI U MRTVACA SVF.TT ANTONF. SVFTTNA OTTSAO ST NAM 7BOG POš’T'F, T VINA SAD ST KONJSKA SMRT S KAJMAKOM I JARMOM U SEDLU RA7DOTNTCT STT DVADFSFTPETO GODTSNTTrTI PRA7NOVAU IT PAPOHTTSKOT KUCT STI SJAHALI PTTVTH DŽFPOVA I PANTALONA v ODLIKOVANJA SU SI DELILI OTTST.T SMO s kptma KPOZ BAR.TE T VODTT BABE SMO U VESTICE PRETVARALI vi T '"OVIMA OBVILI GLAD SMRT KUGA I RAT x ZVF7OIT SMO V PPASTinn UHVATILI NA CFT.O SMO JE PRTBTLT NEPRTJATELJSKE KUGLE NA« NTSU VOLELE NA DASKAMA SMO SE GURALI NEKI SU DOLE OSTALI U BELOJ KRATINT SMO SFL.TANKE POKPALI TRFSNJE SMO 70BALI PA PRFKO SAVE SMUGNULI KROZ ZAPAI.TF.NA SELA I PUNE POSTELJE KROZ KTTPATTLA I ZATIM NA SEVER PASTTRTCA KO7F PASE MTŽKK FTGA SE RAZBOLEO U KARUCT MFD SMO NASLT APAPTN JE ARAPKTNTU OSEDLAO A'ITON T DAVAS VTDTT VIDI TOLOVAJA SU OBRLATILI

ZA NOĆ'SMO SEBI PROSTRLI POKER JE HAZARD JEUNE NOĆI SMO UPALI U ZASEDU HAJDUCI SU NAS BRANILI KUGA JE OD SMRADA MALAKSAVALA SMRT JE IZGUBILA KOSU GLAD JE NA TAVAN ZALUTALA RAT SE NAPIO SLUGE SU NA POLJU SPAVALE SLUŠKINJE SU IH UMIVALE 810 JE PRVI MAJ MOJ MESEC MAJ MIR U ZEMLJI KO RAZMEKSALO DEVICANSTVO POSLE PROSLAVE SMO SE RAZIŠLI GROZA SE PRETVORILA U STRAH KUGA SE 02ENILA S GLAĐU RAT U DRAGU NEBESKU BABE STRASNE OTISLE SU U HRVATSKU SLOVENIJU SU NAPUSTTLE HEI JUMPAJDIJA JUMPAJDA SLOVENUA JUNACKA APOKALIPSA JE OTIŠLA KRAJ

ODA KULTURNOJ REVOLUCIJI dve droce stoje na uglu diskutuju o SOCIJALNIM PROBLEMIMA i o još važnfjim POLITICKIM PROBLEMIMA prva droca kaže sa smrdljivim pijanclma to ne 1 dođe buržuj autom i uze Je a blo je ved star i uopšte mu se više nije digao tako Je buržujka ostala bez užtvanja I zarade * kađ se to još dva puta ponovilo crkla je od giadi TAKO JOJ I TRERA! druga droca je rekla najbolje su / zanatlije i dobila je stolara a bio je škrt i njeeova strugot’na ju je ogrebla po turu TAKO JOJ I TREBA! a treda svesna ’■ ■' ,{ ‘ imala je na trbuhu istetovirano NEKA ŽIVI KULTURNA REVOLUCIJA! i zagrlila je lumpen-proletera 1 pošteno ju je utešio ta blo je vrlo krepak zafm su u riu zajedno nojeli gulaš TA JE BILA SVESNA! K V. CHUBBV POETA LAUREATUS KULTURNE REVOLUCUE

Manifest kulturne revolucije

Tt Kultu’ii doslpdno iivoriiti Kult K"l-) turne Revolucije! 2. S obzirom na činienicu da se proletarijat u p trv'ačkom društvu preklasirao u malograđanstvo, treba uništiti svaki uticaj buržuj-proleterijata i uvesti diktaturu lumpen-proleterijata, odnosno deklasiranih elemenata! 3. Svim sredstvima istrebljivati iz kulturnog prostora sifilističke tvorevine, dakle FIZICKI i DUHOVNO uništiti sve stvaralačke i repro duktivne sile buržuj-proletarijata i ostalih elo menata koje je zavela propaganda ili su se prodali sitnoboržujskoj ideologiji! 4. Kulturu SRPU i CEKIĆU; a prethcdno obe stvari staviti u ruke dosad deklasiranih elemenata lumpen-proletarijata, prostitutki, skitnica i ostalih pa neka njima žanju i razbijaju sitnoburžoaske vi buržoasko-proleterske glave! 5. Dosledno izvoditi KULTURNU REVOLUCIJU i KULT deklasiranih elemenata! 6. UNIŠTITI buržoaski REALIZAM i burzoasko-proleterski SOC-REALTZAM pa dosledno i bez milosti uvesti SOC-REALIZAM! 7. SOC-REALIZAM očistiti od svih buržoaskih i ANTI-KULT-URNO revolucionarnih elemenata koji su se podlo ušunjali u njegove redove! 8. NEKA ŽIVI KULTURNA REVOLUCIJA DEKLASTRANIH ELEMENTA! 9. DEKLASTRANI ELEMENTI ZDRU2ITE SE I SRUŠITE BURŽOASKO-PROLETERSKU DIKTATURU! KOVAC VOJIN SHUBBV POETA LAUREATUS KULTURNE R£VOH)CIJE Na potpis ovog manifesta pozivam sve svesne deklasirane elemente!

Strana 6

STUDENT

1968 27