Student

JA SAM MORZ

ROMPOLIN: (u papučama 1 kućnoj haljini ulazi na prstima osvrćući se) Doktor Sven vlasnik uzgajališta mrava, ne? SVEN: Ukoliko ste Vi uvaženi gradonače’nik Rompolin ... ROMPOLIN: Sumnjate? Pa zar Vam vi-eme ništa ne govori?! SVEN: Moj pcščanik je zapušen pukom slučajnošću izgleda da se ovlažio. Ali ne mari zato... Već me čudi da na takav način ulazite... i još tako odeveni. ROMPOLIN; To je dakle!... Pa Vama je bar poznato da je poseta nezvnična. SVEN: Nezvanična?! Ali ja sam čitao... evo, to ovde ... (izvlači knjigu). ROMPOLIN; (opazivši knjigu) Kako? Molim Vas, pa to je staro izdanje! SVEN; Zar?... ROMPOLIN: Da. Postoji već drugo, obnovljeno i domnieno... štampano u koloru... Zvezde su odlučile da poseta bude nezvanična. SVEN; A tako... Verujte mi, pojma msam imao (Pođiže glavu, odlučno) Tako što, primite k znanju, ne misli se... Ovo je poštena kuća! Ovde se niko nema od čega kriti, i... i ako smo još uvek u doba prohibicije voćnih sokova mislim da mi dugujete obiašnienie... ROMPOLIN; (osvrće se) Tiše... Tiše, molim Vas! Zar i za to niste čuli... Uostalom, ja sam dijabetičar i sve to oko tog voća već mi je moralo đodijati... Zaista, pa Vi kao da živite u mraku? SVEN; (trgne se, zaprepašćeno) Ne! Ne!... Zapravo da ... u neku, kako bih rekao... u ruku... u neku ruku. Da, to je... Ali to je izgleda i sticai čuđno nespretnih okolnosti: Aspiđor, moj sekretar i moia porod ... ali to je još u tainosti, dugo ri ; e mogao da upali vatru... Bili smo u mraku Ta Vam je tačna! Tek da sam mogao šolje za čaj da priredim... Bili smo, kažem, ali više nismo... (pokazuie mkom na fenjer) Vidite, vidite i sami! ROMPOLIN: Sada mi je razumljivo... Pa Vama, znači. nije poznato da se bliže novi izbori za gradonačelnika... i kako ću uskoro morati pred birače? SVEN: Zaista?! 000, pa Vi ioš izgledate zabrinuti... I to sa Vašim autoritetom i glasom koji uživate među masama! ROMPOLTN: Vidite, đrapi moj, o masama sam ja Vama i hteo govoriti. Vi ste plemić, zar ne? SVEN: Otkako znam za sebe aktivno sam se ponosio tom dužncšću... ROMPOLIN; Eh da, znao sam... Zar Vam to sada ništa ne kaZU'C? SVEN: Hoćete đa kažete đa to ima veze sa Vašim papučama, ulaženiem bez kucanja ... i ućutkivanjima? ROMPOLIN; Još kakve veze... Moj ponovni izbor zavisi od naroda. Međutim, narod vam je danas ćutljiv.., Morate paziti da mu ne povredite sujetu. A ijudi su veoma sujetni kad su u pitanju plemići... Eventualno; olemići bez nasleđnika!... Vi uživate neke beneficije, koliko mi je poznato. SVEN: (pokazuje kišobran) Daa, imam pravo na doživotno korišćenje kišobrana ... A što se tiče... ROMPOLIN: Otud je i Vaša nepopulamost u masama, gde svako svakom siiči što Vam je jedno more monotoiije i kaprica... Vi ste i vlasnik? (odmahne glavom) To takođe nije pozitivno! SVEN: Ah tako! Ali ja sam i naučnik! Moji napori vidni su u moiim rezultatima. Moja farma kao što Vam je znano valjda služi čovečanstvu ... Moji verni mravi, koje izvozim na sve četiri strane, obavljaiu veliku ulogu spasioca od craih epidemija, kakvima se izlaže, svet lišen, cventualno, protivsredstava... Ja još nisam čuo zamerke na njihov rad, koji se već izvodi uz garantovani kvalitet. ROMPOLIN: Rekao sam: Even tualno plemići bez naslednika što ne znači da za naučnike bez naslednika ... Rekao sam. Ne možete se potužiti da nisam rekao to »eventualno«! SVEN: Ali... molim ja Vas, naslednik?!.,. Znate li Vi... Zna li ta rulja... \ ROMPOLfN: Masa ... Elem, zna li ta masa ... SVEN:... masa, parđon ... zna li masa kakva je reakcija, mishm fiziološko-biološka reakcija, na primer, ako belog mrava kopača sparim sa savanskim termitom... Zapravo, vrlo važna! Takvim naslednikom, mili gospodine, omogućujem Vam posedovanje stvora od višestruke

koristi... (progura pljuvačku) Prvo: Ako se izgubi, ne morate ga uopšte tražiti po savani i rizikujete gladnog lava za leđima. Jer, zahvaljujući mom ukrštanju, takvom ne pada na pamct bilo kakva turistička avantura i dosta je da opkopate temeIje svog prebivališta: tu čete ga negde naći... I što je najvažniie, on će Vam biti slepo poslušan pošto su kopači slepi samim tim da žive pod zemljom te su im organi vida zakr/Ijali. NJegove vilice, međutim, su vilice savanskog termita pa se može hraniti i kostima kao što su to bili naši ekonomični prijatelji koie su, inače, nazivali psima On, međutim, nema tu lošu osobinu da glasno ispoljava svoje negodovanje, takozvano lajanje... (s rukom na srcu) Veoma je tih... a boje... boje je ružičaste j lako da ga možete zadenuti kao oraament na svojoj košulji za j noč: Naravno, pod uslovom da j Vam je košulja za noć ružičasta... Pa šta masa još hoće ođ mene? Ako i jesam plemić, moje mi plemstvo služi samo na čast... da! Na kraju, zar ne živimo u plemonskom uređenju?! Zar smo već dostigli standard koji nam dopušta da maštamo o sukobu klasa? To je nedokučivo! Vi prenebepavate nužni istorijski razvoj! Možda to Ijudi opet veruiu u petparačke priče o velikim krstaškim pohodima i lakoj zaradi na kladionicama ... Naime, ja očekujem da čujem da li je to zapravo presudan razlog VaŠe posete? ROMPOLIN: Bože sačuvaj!!... Ma ne. To je bilo tek onako, uzpred more... Ama, gospodine Svene, ne zamerite meni Sto sam i sam ponekad izraz plebejske voIje. Ali, u časovima dokolice ja sam svoj čovek. Kad obučem kučnu haljinu, stavim na noge papuče kad se slobodno oznojim po čelu-ah, tada se stvarao osetim jakim i sposobnim da odlučuJem... I baš zato što je, u ovom trenutku. potrebna odluka, ja Vam dolazim u ovom ruhu (ozari se) I eto, odlučio sam!.„ Ma koliko da čovek mora paziti na svoj ugled, ipak: otac ostaje otac! Naime, moia kćer došla je da Vam lično zahvall na kolekciji Ijupkih mirišliavih mrava dezodoratora (pokloni se široko razmahujuču rukom). SVEN: (tobože čuđi se) 000, Vaša kčer?! Ja sam počastvovan! No, time Vaš jezik zvuči već đosta razgovetno. Vnše su namere jasne i ja gorim od nestrpUenja da na svoie usne svele od pustog dozivanja jedinog imena meni dragog primim rt’emi skromnu ruku... Inak, ne razumem da ste Vi, tako vični očinstvu, ostavili svoiu kćer vnni!? Pa večeri su hiadne... Aspidore, pozovi nosnođicu ...? ROMPOLTN (sa naklonom) Sifiliju ... SVEN; ... gosnođicu Sifiliju (Aspidor koia ie dotnđ, nnslonlen o fenjer. čistio nokte ukraj nozoraice i. snmo nru*ajuči ruku van, uvod? Sifiliiu rrledajuči ie začarano. Ova se đuboko i ostađe klečeći). SVEN; (očinledno preneražen, pritrči i zacdeđa je sa svih strana) Gospodine pradona'Vlniče. nonovite... ponovite molim Vas ie li ovo stvorenie osoba o kojoi ste mi govorili kao o svojoi Vćpri?? ROMPOLTN; (sležući ramenima) Da gospodinp, to je moja kćcr... Moja Sifilija... SVEN: (vrlo nervozno) Asniđore, je li ovo ista ona osoba koju si maločas primetio viseći na fenjeru? (Aspidor odsutno gleda u Sifiliju sa glupim osmehom) Asnidore!! ASPIDOR: (budi se) Da ... molim kako?... Ah đa gospodine, to je, čini mi se, ista osoba... SVEN; (ustukne zapanjeno) Pa ona je žensko?! (Sifiliia kriknu i onesvesti se) ROMPOLIN: Gospodine... Vi se usuđujete? ASPIDOR: (zbunjen, brzo gleda čas jcdno čas drugo) Ali... Doktore ~. Gospođice! SVEN: (pobegne u ugao iza feniera; ukazuje prstom na devojku koja leži) Kakva gospođica!? Zar ne vidite... Zar vam odmah nije bilo jasno: Ona je žensko! Ja to ne dozvoljavam ma i čitavog života ostao neženja ... ROMPOLIN: (molečivo) Plemić bez naslednika, eventualno... SVEN: Nikako!!... Pravila igre se ne menjaju Ja ostajem pri svome... ROMPOLIN: Sifilija! (Svenu, prezrivo) Sumnjam da u Vama ima još toliko krvi kojom bih sprao ovu uvredu što ste ie bacili na nju. To je očigledno: Usled anemije, izgleda, Vaš se um pomračio... Vi, mravlji ko-

tioče! SVEN (prsne u smeh) Ah ne, ne... Opet ste u zabludi uvaženi! Vi kao da ste danas ... hajdete molim Vas. (smeh) Nisam ja taj za kojeg me smatrat^... ROMPOLIN: Niste?! SVEN (lupi se rukom po kolenu) Uopšte!! To je bila moja mala tajna Moja vitalna promućurnost! Shvatate? Ja sam očekivao Vašu invaziju... (podiže glas) Taj kotioc, taj mravlji kctilac... to nisam ja! Prema tome te otrovne reči me se nc tiču. ROMPOLIN: Ne tiču Vas se? Ne razumem ... Ali SifT.ja leži Ona je još u nesvesti, evo vidite. Tu ipak postoji ncšto? Sven: Postojil! Svakako postoji... Vi ste nadmudreni! Covek koga tražite stoji pored Vas. ROMPOLIN: Pored mene? Pa tu je samo Vaš ...?! Ne... SVEN: Da, moj verni Aspidor! On je naime kotioc; njemu sam danas prcdao punomoć... Najzad, on je očigledno piljio u Vašu kćer, ne! ROMPOLIN (Aspidoru) VI? Zar je moguće? ASPIDOR (pokunjeno) Avaj! Tako je. Otkriven sam ... ROMPOLIN (očajno) Vi bar | znate da Sifilija nije žensko! ASPIDOR: Znam ... Ali ja sam vršio svoiu dužnost... ROMPOLIN (kršeći ruke) Coveče!! Vaša dužnost je bila da pomognete održavanju vrste. Tako smo se bar dogovorili... Morate mućnuti glavom! Covečanstvo odumire... Ljudi prezaju od bračne postelje kao od vojne oba vcze... Vaša dužnost?! Je li Vaša dužnost sabotiranje samoodržanja? Kojim pravom se, uostalom, usuđuiete, Vi koii ste iskusili pravu istinu Sifilijinih svojstava, da se ponašate onako kako se upravo treba ponašati skromni ženik... ASPIDOR; Ali, druže gradonačelniče ... Kako ne razumete?! ROMPOLIN: Izvinite dični moj, Vi služite jednog plemića dvorite ga takoreći i ja za vas nisam dmg gradonačelnik... I još nešto, Vi ste nevaspitani. ASPIDOR (uvredeno) Ja? SVEN; (u uglu) Pa normalno, šta ste očekivali od jednog eusarčeta?... Taj vam ne razlikuje krilatog mrava od rarava mužjaka a kamoli čitavu jednu.., jednu damu ... ASPIDOR (dopunuje ga>... Sifiliiu. SVEN: Hvala Asnidore!... gde sam ono stao... Ah, da, čitavu jednu Sifiliju... (za sebe) Cuđesnog li imena od tako proza ičnog roda?! ROMPOLIN: Hoćete da... kažete...? SVEN: Da, da, on vam je pomno zaglibl jen u lezbejstvu ... ASPIDOU: Ja lezbejka... Jel’ ja?! Ali Doktore, koliko sam Vas puta samo odbio kada ste se noću došunjali do moje postelje znojavi i požudni... SVEN: Ne budi prost Aspidore!... Tvoja gorštačka tvrdoglavost i nepoverenje koje ovde nazivaš odbijanjem (povisi glas) I to odbijanjem poštenih namera jednog plemića u delikatnom momentu maike »emocije«... (vrti glavom) Ne, ne... ti si nepopravl jiv ... ROMPOLTN; Siroti čoveče!! On Vas je odbio? O užasa!... SVEN; I ne samo to! Izjavio je da sam u pubertetu ... ida bi bilo bolje da se... (Aspidoru, plačno) Priznai! Rekao si mi... da bi bil obolie da se odmah oženim dok još nije kasno ... Zar nisam u pravu? ASPIDOR: Uostalom, izjavio sam da bi bilo povolinije da pazite! Povoljnije! Ne bolje, samo povoljnije! To je, na kraju. izuzetak koji sam učinio Vama. Inače, Vi bar znate, mogao sam reći i gore... Doista, šta bi me to stajalo Jedan bludni poočim manje ili više: svejedno...

NIKOLA ĐOROEVIC (odlomak)

CRTEŽI VLADIMIRA KASIĆA

CRTE2I VESELINA BANJEVTCA

POEZIJA SOPOCANI

... i nema ništa novo pod suncem knjiga propovednikova 1,9; tihi sabeici pratiše mag ; čno treperenie zvezda nad nama i opet su mime volšebne boie tajanstvenog neba kao crveni rubin nesna kad na broianici leta men vreme što ga od iskonskog mita satka neki ludi raag i sad neodlučnost po našoi vemoi m ; sli vlada ier niko ne zna da 1 se to nemirni bozi igraše spretnih ne ; mara raškoj na izvoru u vreme čestih godina ratova 5 orgiiania il u nekoi sedoi glavi biser ko u školici sazri buino pa načiniše mudri slarci divni kristal sna a minuše leta bez traga ko ptice neke davnc i liube kneževske izgubiše tananu bestidnost između trpeze i baldahma 0 ko će sađa znati gde su oči reke što ie gledala kad su došli maistori 5 kad su lomili pogaču i kad su damma pili čarobniaci zaliubljeni u oblike grlili su kič ; ce i dleta kad je klepsidra načinjena od hladnc raške vođe zanemela 1 vreme smeteno zastalo pred oblicima iz večnog sna j kako je to sunce pognuto ko čovek zamišlien preko neba dok je oholi krali smireno nad bogovima svoilm bdio o gde li su sada usta bistre raške da nam kažu skasku od vremena kad su došli maistori vični . . da oru i da se tuku i vladanma da služe i bogov’ma hramove da diin do onog dana kada krali zasenien iepotom krunu a mmuše leta nepovratno i ptice neke davne . ođoše vlađari i smemi starci da se poklone nekom i opet su mlme vclŠebne boie taianstvenog neba t kao crveni mbin nesna kad na broianid leta men vrem Sto ga od iskonskog mita satka neki ludi mag

MILOSAV SLAVKO PF.SIC

I SAD SE NOĆ

Dosta Je bilo tojf izobllia smrti. Otrovoni već su i pravranovi i hijene. Zatvorite vrata vaš’h grobnica I otvorite nam, na njima, prozore. Vratite đanas svim noćima dane, o VI Koiima ti gavranovi I te hijene Podicoše statue, zlatne i srebrne. smrtnc I rastrgoše nam s kostima i senke. kost! može spustitl. A zora da se Osmehuje, osmehuje pustmjama.

ADAM PUSLOJIĆ

KLEO OD 5—7

Prste proviači kroz cmu svilu gleda u daliinu, s okom stapa prostor zatdm spušta usamljen pokrov: Ja sam Kleo sutra moram otići. Prilazi stolu uz šapat, stavlia cvel među iagodice moli sebe da ođe uz sunce; Ja sam Kleo sutra moram otićl. Naslanja glavu na naslon tiha svetlost prašnika u uglovima osmeha sumoma sumnja teče u utrobi: Ja sam Kleo sutra moram otićl. Pokretom suza ona sanja drhtrie nečeg uzvišenng zatim gleda sebe udalienu oknom i opet spušta usamljen pokrov: Ja sam Kleo sutra moram otići.

MIODRAG 7A P VNC

RIĐOKOSI DEČAK

tunđre! , ich bin miide u vr' 1 !! nnihrži krokodili na svctul luk I s're’a i kudravo dečoče koie me b s ie u jrnidi i seljak iz Debeljače nudi mu vlle padam po tclu isečen posred čela proboden IProlaz’m mrakom nammienim mravima Prola/'b tundrom JA SAM UMOPAN a notom se vraćam devojkama u krevet bičima plavib zuba mcčvam'h telesa i slomlien’h kopalja knia se kad ib nonekad udese izmedu ko'ena 1 uspravno pretvaraju u fontane pa u gromobrane koji vazduhu vračaju vatru i ponosite soli

LJUBAV SA SVOJOM ŽENOM

Počlnje moja mora utapam sc u sebe • Treremb?*r mesec Jutro suho Jubilame cisrarete Moći ću jednom slobodno da kažem koliko sam ttteee v 1 o v 1 o sam te u haljinama u ormanima kad na to nisi ni pomišljala kad nrilaz’h prodavačima ili usred zime da Rogda zima! Jubilame zlme! Neko mi vojvođanskim stomakom preti izdaleka Padam n’čice pred tobom vlo moje! Otkrivam čeđne dušeke i ako nlie dn neprljatelia nalaz’m čaolje na svhom trbuhu sred mora kako hoće da odlete

MARTI.NO'.

19682930

STUDENT

Strana 7.