Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

164 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

која би примила такве захтеве, престала би да буде независна. (70 би требало да буде. То и није држава у еврошском смислу, шо је разбојничка дружина, примећује цар Виљем на копији овога телеграма.) Њему је тешко да даје савете у Петрограду; он се нада да ће тамо посматрати ситуацију са мирноћом и хладно. Докле је био у питању један локални спор између Аустрије и Русије, њега се то питање не тиче, али би друкчије било ако руско јавно мнење присили владу да иде против Аустрије!... Опасност за европски рат ће бити сигурна чим би Аустрија ушла на територију Србије. (7о ће бити сигурно, додаје својом руком цар немачки.) Последице једнога рата у четворо, Аустрије, Русије, Немачке и Француске (Он заборавља Италију, Виљем П), — биће недогледне, настаће опште осиромашење, уништење индустрије, трговине и капитала, буне као 1848... Сер Едвард Греј жали највише што је, сем тога, у ноти рок онако кратак, и што. рат чини неизбежним. Он је спреман да са нама интервенише у Бечу да се продужи рок, па би се можда нашао излаз. (Узалуд, додаје цар)... У овдашњем Министарству Иностраних Дела кажу ми да им изгледа да Аустрија потцењује отпорну снагу Србије. Рат ће бити дуг и очајан, ослабиће Аустрију и исцедиће је.“ (Цар Виљем не верује, јер записује са стране ове речи: /лупост. Нека предложи Персију Енглеској.)

Сутра-дан исти посланик шаље извештај да сви кругови у Лондону мисле да је Немачка, договорно, радила с Аустро-Угарском, јер тако тврди и аустро-угарски посланик, и, „ако се не примимо посредовања, коначно ће поколебати веру да ми искрено желимо мир.“ И зато кнез Лихновски моли да се никако не одбија предлог Сер Едварда Греја да се продужи рок за одговор Србије; јер, ако се не прими, то може врло много утицати на одлуку и држање Енглеске.

У једноме од телеграма немачкога амбасадора у Бечу има помена да је познати публициста Др.