Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ·ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 167

је, између осталог, рекао: „Захтеви у аустро-угарској ноти су без користи унижавајући за Србију и несагласни са достојанством једне независне државе. Од нас се тражи на један заповедан начин службена изјава у Српским Повинама и краљева наредба војсци, којима ћемо угушити злочине намере против Аустрије, бацајући на себе приговоре због наших перфидних смутњи. Тражи се да примимо аустро-угарске чиновнике у Србији, да са нашима врше ислеђење, и да контролишу извршење и других захтева ноте. Нама је остављен рок од 48 сати да примимо све, јер ће иначе аустро-угарско посланство напустити Београд. Ми смо готови да примимо захтеве аустро-угарске који се слажу са положајем једне независне земље, као и оне које би нам Ваше Величанство препоручило; сва лица за која се докаже да су учествовала у атентату казнићемо строго. Извесни захтеви се не могу извршити докле се не промене закони, а то тражи времена. (Остављено нам је сувише кратко време... Нас могу напасти после истека рока, јер се на нашој граници окупља аустро-угарска војска. Нама је немогућно бранити се, и зато молимо Ваше Величанство да нам притече што пре у помоћ...“

Барон Гизл је обавештавао бечку владу о расположењу у Београду. Владин орган, Самоуправа, донела је кратко саопштење да је нота добивена, да су услови врло тешки, и да је ситуација врло озбиљна и критична. Сви остали листови београдски сложили су се да Србија може све примити, само никад то да се дира у њену независност. Неки листови су били забрањени због даљих напада на Аустрију. У дипломатским круговима се мисли, тврдио је барон Гизл, да је српска влада била потпуно изненађена садржином ноте. То је само донекле било тачно. У српској влади су веровали да до рата неће доћи сви министри, сем Министра Просвете и Министра Војног. Наследник Престола, тада већ Намесник Краљевске Власти, био је од почетка мишљења да је ствар озбиљна и да може довести