Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

168 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

до рата, иако бугарски посланик Чапрашиков јавља из Београда у Софију друкчије. Министар Војни, генерал Д. Стефановић, тражио је више пута, од Видов-дана 1914. до уочи ултиматума, допуштење да предузима бар најпотребније мере за ту евентуалност. Министар Унутрашњих Дела Ст. Протић није чак давао да се говори на седницама о рату. Р. Путник, шеф Гл. Генералштаба, и још неки виши официри били су у Аустро-Угарској, први у Глајхенбергу, други у другим бањама.

Одговор на српском језику био је још до 11 сати пре подне, 25. јула, у раду; дотериван је сваки час и преправљан у Министарском Савету, који је заседавао под председништвом Наследника Престола. Око подне је био готов, али је српски текст, тек у три сата, почет да се преводи на француски језик у Министарству Спољњих Послова.

Аустро-угарски посланик је био, у очекивању 'одговора, предао све послове и архиве београдског аустро-угарског посланства немачкоме посланику барону Гризингеру, и био је готов да отпутује у Земун.

Барон Гизл је био нестрпљив, а прилично и уплашен. Досадило му је оно запето душевно стање, иако је он тек дошао у Београд с одсуства. Барон Гризингер, један добар Немац, са позајмљеним понашањем од идола немачких дипломата, Кидерлена Вехтера, трљао је руке што је и њему додељено да игра неку улогу. Он шаље своме министру у Берлин извештај: „Јаки тон и јасни захтеви из аустро-угарске ноте потпуно су изненадили српску владу. Браво! (Не би човек веровао да су Бечлије у стању да шо буду, додаје цар Виљем на телеграму барона Гризингера.) Од јутрос министри заседавају у седници под председништвом Краљевића Регента, али се још није дошло до одлуке. (Изгледа да је Њ. В. измакло, записује са стране цар.) Сматра се да је немогућно у року од 48 сати испунити наметнуте захтеве, нарочито оне под 2, 4,5, 6 и 5 2, који се сматрају као непосредно ме-