Šumadinka

-ч-чл Ј; "3 кЈг/е

192

1790. год. Сагози с« Турска и Праиска оротивЂ Руcie и Aycrpie 1791. год. учини се мирг. у Свиштову измеђљ Порте и AycTpie. Буде повраћен1, Београдљ и све освоене области одћ АустрЈе. 1792. год. Буду учинћни трактати мира у Лшу измеђљ блистателнм врата (Портеј и Pycie. 179S. год. Турска обави .ратт. Францускои. 1799 год. ђенералЋ Бунапарга побћди и смлати турке кодђ Абукира. 1800. год. Генералт. Клебер-Б побћди ВеликогЂ везира кодђ Ел-ханса у Мисиру. 1801. год. Трактати и мирЂ буду учинћни измеђЂ Турске и Француске. 1802. год. Bbio е велики землћтресЂ у Цариграду.

С Т Р А Н Е II 0 0 0 0 Т 11 — ПаризЂ. ПоредЂ све ограничености слободногЂ писанн, печатанћ кнБИга у овои години ше се умалило,

дателногЂ тела, али све cv то саме празне речи, кое предЂ волђомђ правителства само изчезавам). У петакЂ е дошла на овдашнћ судове една парница, о Koiofi новине никако неспоминш. Г. Biepa, началникЂ народнћ гарде, бмо е обтуженЂ збогт> неке трг<>вачке преваре, истина да е ослобођенЂ, али при свемЂ томђ у пресуди судеискои оштро е укоренЂ. За плаиЂ едногЂ програма поради свечаности, кон ће се дрЈкати 3. Авг. као на данЂ рођенл цара, наименована е една комиНа. Као што се чуе намераван) исту свечаноств сниншмђ учинити. него шго е игда бмла за време самога царства. — Калиип, 3. fOnin. Рускш царЂ, кои е последнћгЂ п. м. у 9 caTiB уготру заедно са својомђ пратнвомЂ главну варошЂ Полвске оставјо, држаће у Петербургу и кодђ Гашина велико прегледанћ воиске, при комђ случаго присутствоваће праиски и дански ОФицири. После OBti прегледанн отићиће царЂ у Москву, гди ће бмти саинн свечаностЂ 1000 годишнћгЂ постанка рускогЂ царства. На ову свечаностЂ позвати су гости изђ Аустрје и Праиске. — ЛондонЂ. У горнћмЂ дому изнвio e дргкавнни се-

ерЂ само за овм петЂ месеци изашло е у Фр ан цу ск °иј К р ета р Ђ споллшнђи послова, да е правителство одђ напечатанм дћла: 3196. у различнммЂ езмцима, дакле у 539 ме р еноГЋ заклгоченл едногЂ грактата са ФранцускомЂ свр'

кнЂига вмше него у прошлои години. — ПаризЂ. За прошли месецЋ Априли, ђ%мрукЂ за унешенЂ еспап. у Француску изнео е 14,250.000 Франака; а прошле 1851. год. nie бмла већа сума одђ 9,600.000. а 1850. на пуни 9. мил. Hie бмло. — У Паризу при свршетку прошле године бмло е 229 шећерни Фабрика, (што праве шећерЋ одђ роткви) и те Фабрике за прошли 12 месеци израдиле су 10 мил. Фунти шећера. —■ РимЂ. Трговачки лађи има папина дргкава: 863 на коима служи 9100 душа. — У Лондону садЋ скоро изашла е една кнЂига, кон говори о наиадашо Француске воиске на Енглезку. Списателв те кнЂиге, сасвимЂ озбил &но предлаже Енглезима ; да Француску воиску ако дође, сасвимЂ безЂ орузкн и прЈвтелЂски приме, да iS часте и по сво »1 иђ кућама разреде, и онда Фраицуски воиници, вели, кадЋ виде Енглез. ку домаћу срећу, слободу и задоволвство, и кадЂ вид е да се немавд сђ киме тући, и да се нико неће да туче. повратиће се сви 250 хилада нопобћђеии ала посрамлћни у свое отечество. (Такви ратова ш.птђ Hie бмло.) — Париз * 3. К)н\н. Наиважнје данашнћ дћланћ у дрзкавномЂ совету беше преговорЂ о судеискои надлезкности у смотренш узапћена орлеански добара. Разуме се посеои , да се необична млогкина слушатела пр« о_ вомб нреговору стекла, и адвокатЂ ФабрЋ, кои е орле. анце заступао, рачунао е јоштђ у почетку свога говора на ово велико участ!е публикума. Међу слушателЂима мого се видити ДипенЂ, Одилонђ БаротЂ, МоаталиветЂ и ПелћтЂ. Зак.иоченћ шштђ Hie познато , али несумнћно може се казати, да неће на штету дргкавногЂ совета из. пасти, премда се по гдешто и у крилу овогђ државногЂ тела ОПОЗИЦ1Н поавлше. Тако се приповеда, да е за време советована о новоиђ порезу Г. БоанвилћрЂ казао, да су велики намети средства помоћи само ча слабе државе. Исти порези нису добро примлћни ни кодђ законо-

издаванк криваца у слћдству новогђ , у последнБОименованои дрзкави обнародованогЋ закона, одустало. У долђнћмЂ дому држао е ЛордЂ 1 онђ РуселЂ свои обавлћнми говорЂ одвраћана, i;ofi e два сата трало. Посао Матерша уграо е иаиглавшго ролу. ЛордЂ Палмерсто1П1 и Г. ОзборнЂ участвовали су одђ стране onosn^ie при овомђ иападанго на правителство, ЛордЋ Станлаи и Г. Дизравли бранили су министерство. — Енглеске новине АтласЋ ивлаго, да е енглеска банка издала само четири банкноте, одђ кои свака поедина гласила е за 250.000 Фунтш штерлинга. КаменЋ е уништоженЂ, кадЂ су речене билете готове бмле. Кућа Ротшилдова има едну такову банку, умрш1и банкерЂ КутЂ имао е едну, а поета и банкерЂ СамуелЂ РожерЂ имао е едну одћ TiK банкнота обешену у нћговои сали у златномћ раму. — ПаризЂ. После ире краткогЂ времена свршеногЂ брсшнн народа ФранцускогЂ, кое е 1. Фебр. 1851. бмло наређено, износи брои жителЂства францускогЂ 35,871.628 и то 17,033.016 мушкогЂ, а 18,367.470 женскогЂ пола. Брои обитателн париски безв воиске, и безЂ урачуннванн долазећи и одлазећи износи 1,053.262. Четири окрузкјн имаго више одђ 600.000 душа; 9 окружјн пр ^ко 500.000; 18 окружјн преко 400.000; 31 окрунан преко 300.000 и 4 манћ одђ 100.000 Ова су: високи и ниски Алпи. окруж!е Лоцере и окруж1б восточнб ! Пчиринен.

ОгласЂ. (eo) ( 2 3 ) бданЂ чибукЂ у штапу заборавлћнЂ е у Топчидеру. Коме припада некЂ се прјави у заведен1е економично у Топчидеру, гди ће га примити. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 25 Сребро 16

У Кнђигопечатни Кннжества CpBie.