Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

_ описи начина прослављања, даље, песме, здравице, благоси"љања и остала помињања светитеља о светосавским славље_њима — била крупна допуна писаних споменика о Св. Сави и допуна оних специјалних одлика наше Српске Православне Цркве, коју ми логично зовемо Светосавском Црквом, али јој у многоме, па ни у обелодањивању народног неписаног молитвеног канона имену његовом нисмо васкрсли, управо општим учинили и оно стварно обележје, дух Св. Саве, очуван — у народу нашем, ризници и свију осталих врлина наше расе. ___- Уз понављање апела за испуњење ове дужности свију нас,

= учинићу овде један брзи поглед на ово духовно благо и иза нећу оно, што сам о њему узгред записао, не као исцрпну = студију, јер за њу још нема потребних података, него више као побуду и једно мало Русо 50 за даље истраживање и О лек“ сличне грађе.

„ Свети Сава као општа заветина ==

По свима крајевима наним празнује се Св. Сава и као општа слава, било као мала заветина целога села, било појединих делова села, махала, џемата, односно рода, од кога су се ови образовали. На ова општа слављења Св. Саве треба обратити нарочиту пажњу и покупити шта се још може о

– начину слављења, откад се слави, какав повод томе пока- зују, откуда је порекло насеља, односно групе која слави, а нарочито она места из здравица и благосиљања, у којима се

спомиње име светог Саве, а и друга казивања о њему, која

се обично о слављењима чују. На прикупљање података о

општим светосавским заветинама и славама треба обратити

нарочиту пажњу с тога, што се оне баш нарочито сједињују

- или и потпуно утапају у месне школске славе, кад се отвори школа у дотичном месту, па се онда изгубе и оне посебне

одлике овог прослављања, које имају вредности и значаја за

цркву и науку.

Пада у очи то, да су се светосавске заветине боље одржале на домаку чувенијих манастира наших. Видимо их, нпр. у Ресави, недалеко од Манасије и Раванице. Тако, у селу Јеловцу, у парохији дворишкој, казивао ми је Живојин Миловановић, 6. парох стењевачки, сада јагодински, поред велике заветине, коју носе заједно са суседним селом Стрмостеном, славе и Св. Саву као малу заветину. Јеловчани су, вели, веома побожни, код појединаца се налази старих црквенских књига и икона, најчистији су и најуљуднији међу свима селима онога краја, посте све постове, као и за Св. Аранђела и Петковицу по недељу дана. Али нарочито пазе на пост Св. Сави. Од

· старине су месили за Св. Саву заједнички колач и резали га код записа у селу, као ио пролећној литији, напијали славу,