Topola

bude spasitelj ugnjetene' domovine. Ali nepravo; jer Bvron nije bio za žilavu i laganu borbu englezke opozicije. A nije bila samo politička nevolja u Englezkoj, koja ga je Ijutila. Njemu bi prekipjela krv, kad bi pomislio na crnačko robstvo u Americi, na nepravedni postupak s Grcima, ili na mučeničtvo talijanskih patriota. Njegove su simpatije bile uviek sklone francuzkoj revoluciji. On se prvi divio Napoleonu, ali kad je vidio, kako je pao junak vreraena u želji, da postane kralj, i da je najzad u Fontainebleau-u volio okove nego junačku smrt, udari groznim rugom na predjašnji svoj ideal. Napoleonova krvava ratna slava nije mogla zanieti čovjeka, koji je u »Don Juanu« rekao krasnu rieč, da je častnije utrti jednu suzu nego proliti more krvi, i koji se divio samo junacima, koji su se borili za slobodu, Leonidi i Washingtonu. Sad je Byron uzeo na sito i rešeto svoju domovinu. Navaljivaše na sve neistinito počevši od djevičanske kraljice do najmodernijega bontona. »Ja sam prevelik patriot, veli porugjjivo u »Don Juanu«, da ne bi volio pripoviedati deset laži 0 Francuzima, nego jednu istinitu rieč o Englezkoj jer takove su istine veleizdaja.« Byron je navaljujući na sve, što je u Evropi bilo himbeno, započeo radikalnu opoziciju, sipao je striele na političku romantiku i na svetu aliancu. Njegove rezke rieči probijahu atmosferu i odjekivahu na daleko i široko; nijedna rieč Lorda Bvrona nije pala na neplodno tlo, mnogobrojni bjegunci 1 izagnanici, potištenici i urotnici upirahu svoje oči u čovjeka, koji je u to doba, kad su inteligencija i karakter klonuli, stajao upravno, liep kao Apolon, srčan kao Ahil, ponosniji nego svi kraljevi. On taj neranjivi peer englezki biijaše organ nieme srčbe, koja je izjedala najbolje duhove u Evropi. On je sam prozvao poeziju strašću, i doista njegova pjesma bijaše gola oživljena strast. Byron je prorekao revoluciju; sa žalošću je vidio, da su se razbile osnove Karbonara. Najzad provali ta revolucija; »od vrhunca Anda do najviše gore na Atosu« vijala se ista zastava. Bvron je bio izagnan iz književnosti u Englezkoj, a u Italiji

31

Lord Byron.