Topola

Ijepša, koju je u obće napisao, a sastavio ju je na svoj 37. rodjeni dan. Bvronova je bila prva briga, da üblaži užasno barbarstvo, s kojim se ratovalo. Nekolicini turskih častnika pokloni slobodu i pošalje ih k jusuf-paši s liepim pismom, da bi i on čovječanski postupao sa grčkim uhvačenicima, kad su nesreće rata i onako dosta grozne. Zatim se dade na zadaču, koje se latio, i ovdje se pokaza njegov praktični duh spram pjesničkih sanjarija njegove okoline. Dok su ostali englezki odbornici u svom filozofijskom idealizmu htjeli najprije slobodnom štampom, pisanjem članaka i dr. civilizovati, u Bjrona je nestalo bivšega Karbonara i on bude sasvim realan politik. Sa svom snagom upiraše se na realne prilike, a prije svega na zajedničku mržnju Grka na Turčina. Bio je uvjeren, da je to pouzdanije, nego njihove republikanske i liberalne tendencije. Stanhope je htio graditi škole: Byron je tražio i dielio topove; Stanhope je nastojao po misionarima uvesti protestantsko krščanstvo: Byron znajuči, da bi to odvratilo grčke svećenike od ustanka, htio je unositi samo puške i novac. Najzad se sada okani svake neprijateljske navale na evropske vlade. Byron je vidio, kako se jadno razpršio karbonarizam o moći organizovanih vlada, pa je želio prije svega izhoditi, da velike vlasti priznadu Grčku. Ali žalibože njegovo zdravlje nije bilo podobno, da izdrži velike osnove. On bi u Missolunghiju obično jahao oko gradskih bedema, a da se jače dojmi mašte stanovnika, pratilo bi ga u takvim šetnjama 50 Suliota pješice; bili su to tako vrli trkači, da su s puškom u ruci stizali njegova konja, i kad bi brzim kasom pojurio. Jednoč u takovoj šetnji prokisne i ne htjede odmah poči kuči. »Bio bih loš vojnik, reče, da se i na to obazirem.« Drugi dan uhvate ga silni grčevi tri su ga čovjeka jedva držala a boli su mu bile tako velike, da je rekao: »Smrti se ne bojim, ali ovih boli ne mogu podnositi.« Dok je bio u nevjestici, provali rpa buntovnih Suliota u njegovu sobu, ogole sablje i stanu tražiti nekakvu zadovoljštinu.

33

Lord Byron.

Slike iz svjetske književnosti. I.