Topola

što ih je tobože mimoišao. Byron se u postelji uzpravi i s velikim naponom volje budući to mirniji, što su više oni bućali, ukroti ih svojim pogledom i licem, te ih odpravi. Godine 1824. 15. travnja morade Byron opet u postelju, i od tad ga ne ostavi groznica. Dne 18. travnja bijaše uzkrs, koji Grci slave na ulicama gruvanjem topova i pucanjem pušaka. No da dobrotvor njihov imade mira, gradjani su bih tiho. 19. travnja bijaše posljednji dan njegova života. Bio je u deliriju, ćinilo mu se da zapovieda i vikaše: »Napried, samo napried! Junaćki!« Kad se osviesti, zamoli slugu, da sasluša njegovu posljednju volju. On mu reće; »Idi k mojoj sestri, pa joj reci .... idi k Lady Byron i reci joj« . . . . ah ga izdade grlo, i još su se ćula samo pojedina imena: »Augusta Ada.« »Sad sam ti sve kazao«, završi on. »Ah, Mylord, odgovori sluga, ja nisam razumio ni rieći od svega, što ste mi kazali.« »Nisi razumio!« odvrati Byron bez nade, »kolika nesreća! sad je prekasno!«. Još se ćulo nekoliko rieći iz njegovih usta: »Siromašna Grčka! Siromašni grad! Moje siromašne sluge!« . . . Napokon pod većer još izusti: »Sad ću da spavam« i umrie. Smrt velikoga muža ošinu svu Grćku kao grom. Puku se prićinjaše ovaj gubitak .groznom prirodnom nesrećom. Istoga dana izadje ovaj dekret: Privremena vlada za zapadnu Grčku. Uzkršnji je svetak danas od vesele slave pretvoren u dan tuge i brige. Lord Noel Byron prestade danas po podne u 6 ura živjeti nakon 10-dnevne bolesti .... Nalažem ovim: 1. Sutra u .osvit da se izpali 37 puta velika baterija, toliko puta, koliko je godina bilo velikomu pokojniku. 2. Sve javne zgrade i sudovi ostaju tri dana zatvoreni. 3. Svi dućani, izuzevši Ijekarnice, ostaju takodjer zatvoreni, pa treba strogo paziti, da se ne priredi kakvo veselje, obićajno na uzkrs. 4. Obćenitu žalost u zemlji 21 dan.

34

Lord Byron.