Topola

61

карактер. Место Млетака и Ђенове заузима Лисабон.

Са скретањем светскога саобраћаја Средоземно Море је истина изгубило свој светски значај, али борбе око превласти на њему нису престале. Земље Средоземнога Мора сва три континента, Европе, Африке и Азије, представљају и сувише драгоцен објекат за капиталистичку експлоатацију и врло важне богазе политичких завојевања, да би младе европске капиталистичке државе према томе могле бити равнодушне. Борба се наставља са том разликом што на место малих градских република ступају сада на позорницу моћне државе иза којих као материјална гарантија освајачких планова стоје милиони пореских платаца и стотинама хиљада и милиони наоружаних војника. У једном крвавом рату Енглеска се дограбила 1704 Гибралтара, капије Средоземнога Мора са западне стране; од 1880 држи Малту, станицу исмеђу источнога и западнога дела Средоземнога Мора; на Берлинском Конгресу утврђује се у Кипру који господари уласком у Суецки Канал, а од 1882 загосподарила је Египтом. Најозбиљнији супарник Енглеске Француска је предузимала ради превласти на Истоку вратоломне експедиције; од 1830 почиње се постепено утврђивати на афричкој обали као господар Алжира, Туниса, па Марока. Русија надире све јаче да заузме Цариград и мореузине, „кључ од куће“ који треба да је пропусти из Црнога Мора на Средоземно. Тај пролаз јој је затворен уговором о мореузима 1841, који је нарочито потврђен Париским Миром, и до данас сви њени покушаји да га поништи остали су без успеха.