Topola

63

пут трговинскога саобраћаја са- светом, већ основида све њихове поморске снаге, која у данашњем веку завојевачке колонијалне политике и сукоба крупних интереса поглавито одређује моћ и утидај капиталистичких држава. Свака промена на обалама Јадранскога Мора дира због тога у најосетљивије место политичких планова капиталистичких и власничких кругова обеју држава.

Та промена може наступити и у корист треhera и у корист једне од те две државе. Према томе међусобни однос ових двеју капиталистичких сила је дволичан: до подне се заједнички боре против 'свакога онога који се спрема да ослаби њихов заједнички посед, од подне се боре међу собом са суревњивошћу два такмаца који један од другог зазиру. Међусобно неповерење, које „пријатељству" и савезничким односима ова два члана Тројнога Савеза даје тако особит карактер,, нарочито прати њихову балканску политику, а у Арбанији се претвара у сталан сукоб. Докле дипломатија, једне и друге државе измењује изјаве о „пуној сагласности 11 и „међусобном поверењу“, њени агенти у Арбанији посведневно се кољу око сваке школе, сваке диецезе, свакога села, свакога места експлоатације и утицаја. Аустро-Угарска има на својој страни преимућство државе која је свој утицај на балканској страни Јадранскога Мора утврђивала много пре него што је Италија као велика држава била постала. Када се Аустро-Угарска, утврдила на далматинској обали, Италија је била растргнута туђим завојевањима. Највећи део италијанских земаља држала је у првој половини прошлога века баш Аустро-Угарска