Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 121

И усхит твој машту моју тамо Достигао је, и, у тренут величине, Оплодио је обиљем без краја.

И од чудесног овог доживљаја

За свагда ти у мени боравиш:

Несравњен живиш, множиш се, обнављаш, Триумф у безброј израза славиш Незамењив у безброј лепота се јављаш.

Но за мене не постојиш више. После мисије твоје извршене

Из мог живота удес тебе брише. Успомена си само сад за мене.

Тако и трут који, једини у роју, Успе да у зрачним стигне висинама Краљицу невесту, кад задаћу своју Изврши он прсне и згори од плама. „А матица жудњом у светлост вођена Остане за цео живот оплођена.

УТИСНИ.

Ко сунчев зрак кад прође кроз драги камен Дугу пројектује, и ти кроз машту моју

Кад прошао си, обасјао те свег пламен, Дарујући ти чежња мојих жарку боју.

И у тој лепоти топлих дугиних боја

— У живом колориту мојих усхићења Јављаш се ти у слави из бајке хероја, Ко слика нестварна песничких сновиђења.

Одјекнуо си у мени стократно, хучно, Ко ехо далеки у долини тајанственој; Као симфонија лепоте многозвучно Захорио си се у песми мојој страственој.