Trgovinski glasnik

<>1. 5

5 ■' ј

127.

7Г

ТРГОВИНСКИ ГЛАС'- П 1

I, пружи помоћи, а оно барем јој н?; Ораволизкрати извоз шљива у ети ( 1јета да утакмнцу страних етиважа вмраном стању и да се етивирање у I нбије. што већем обиму изврши у земљи. УI Изложили смо напред, од какве кинути све штетне мере, које томе 1|огромне користи било за земаљску стоје на путу, као велике депозите на I риврелу ако се шљиве у што могуће увезене сандучиће и велика царииа на I ј)јој количини извозе у етивираном, потребни материјал за паковзње. I гању а кад су такви крупии привредни 2. Предузети мере да извозници у атереси по среди, онда губит на ца ј мессцима најјачег извоза — септембру а ни не може играти никакву у- и октомбру — имају на расположењу огу, тнм пре, што ни у ком случајуј довољно вагона те да роба на време, еможе бити знатна, јер критикова-; стигне па стрзне потрошачке пијаце.| гм царикским мерама доста се допри- Надамо се да ће господин Министар да се у земљи спутава рад на усаојити наше (гледиште! предлоге и ивирању и паковању шљива те за благовремено учинити потребне кораке ои увоз речених материјала много је кодГоспод. Министра Финансија и код! № и него што се мисли да би требало Железничке Дирекције.

I |а буде, пошто се шљиве извозе у џаI ;овимз. I Држимо да би се могло наћи пута и| ■ кчина да се евентуалне злоупотребе I пречавају о јесте: да се речени уве-, I јени материјал заиста употреби наI књеној цељи, ако би се повластица I а увоз без плаћања царине дала само I гиважама, за које се зна за шта ће I ај материјзл употребљавати и које| I ако могу бити контролисане да истиј I иком не уступају за друге циљеве, | ам начином, што ће се водити конI рола о томе: колико су реченог матеI ијала увозили а колико сандучића изI озили. Велика је невоља недостатак у пре■ озним срелствима. Недазко је Железничка Дирекција I здала наредбу да сганице првенствеI ;о узимају у обзир транспорте сзежег оћа, што је умесно; само би требзло збнљно се постарати да у свима стаицама, где ће се свеже воће товари и, свакад има на расположењу довољ10 вагона а за време предузети нужие 1 ере у тој цеЉи. За превоз свежег воћа употребљавау се загони са стелажама, које се пој вршетку азвозне сезоне опет скидају. )Ивало је последњих година да су ваони ради намештања тих стелажа у!ућени у нишку радионицу сувише ГОцкан, кад је извоз настао, разуме се, 1а на време нису били готови. Дакле, 13ља и постарати се да се с тим полом опет не задоцни, јер извозна сеона се већ приближује. I Дирекција би се могла споразумети 1а извозницима о томе: кад вагони тре|а)у да буду готови Извоз свежег воћа, и ако је доста вжан фактор, мииималан је спрам изоза сувих шљива и пекмеза. Рачуна е да ће у овогодишњој кампањибити звоза тога артикла од 4000 до 4500 агона и то без мало све у току месе!а септембра и октобра. Како је проширењем земље и жељез ичке мреже број вагона релативно мањен, бојати се да ће наступити веики каламитети, ако се благовремено :е предузму мере, како би се вагоиски 1а рк повећао узимањем страних вагоз под закуп, Как.че последице могу наступити за ољиварски посао услед недостатка ваона, то се могло констатоваги послед№ две године, ма да је извезена колиина шљива и пекмеза тада релативно : рло мала била. Роба није се могла «ћим делом на време товарити и у олико је доцкан на стране пијаце сти-ј •1з, продата је за једну трећину јеф-. иније за то, што су пијаце већ биле 'ОДмириле потрошњу. Ове године могла би услед тога нагупити права привредна катастрофа. Као резиме данашње наше представке " мишљења смо да у интересу уна ређења шљиварске привреде и с тим вези и извозне трговине и шљиварке индустрије, ваља одмах без одлаа н>а предузети потребне мере и то ледеће:

2-ог јуна 1914 год. Крагујевац Покорни Леополд Феферман а Комп с. р.ј

Привилегована Народна Банка. Стање на дан 8. јуна 1914. А К Т И В А : 1) Метална ?от.овина: а) у злату, у касама и код страних коресподената Дин. 73,432.762-32 б) у сребру Дин. 8,054.409-86 Дин. 81.487.172-68 2.) Лисница : а) у злату Дин. 239.300' б) у сребру 8,930.936-91 Дин. 9,170.256'91. 3. ) Зајмови на државне одвелнице : а) у злату Дин. 133.678. б) у сребру 1,933.456-40 Дин. 2,067.134-40. 4. ) Зајмови по Шекућим. рачунима . а) у злату Дин. 3,975,945'95; б) у сребру Дии. 21,331.256-29; Свега Динара 25,307.202-24. 5. ) Цржавни зајам у сребру на осн. зак. од 15. Марта 1908. год. Динара 10 , 000 . 000 . 6. ) Дуг Минист. финанс. у сребру\ по рачуну привремен. разм. Дин 47.508.889- 57. 7. ) Вредност резервног фонда Динара 484.410-35 8. ) Оставе по текућим рачунима 48,986.018-48. Р.) Разни рачуни Динара . Ссега Дин. 225,011.064 63 П А С И В А : 1. ) Уплаћенаглавница Д 10,000.0002. ) Резервни фонд Дин. 671.100 - 06ј 3. ) Новчанице у течају: а) у злату Дин 4,653.440.— б) у сребру Динара 88,854.990-— Свега Дин. 93.508.430 - — ј 4. ) Одавезе по текућим рачунима а) у злату Дин. 961,579'31 б) у сребру ј 23,266.05709 СвегаДин. 24,227.636-40 5. ) Депо Министар. финанс. у злату по рач. ирнвремен. разм. Динара 47.508.889- 57 6. ) Остављачи остава по тек. ра чунима Динара 48,986.018-48 7. ) Разни рачуни Дин. 108.990-12. Свега Дин. 225,011.064*63

Злато за Француску. Из Њу-Јорка јављају, да је отуд за^ Париз експедовано 30 милијуна динара рудног злата. Купац је Француска Република. Берлинсно новчано тржиште. У Берлину је на новчаном тржишту било толико нонуда, да је новац једва могао бити пласиран са 4 и V* процента, него само са мањим процентом. Помор:ка трговина давала је новац чак и са 3 и 7 /в процента. И дневни новац не наилази на већу тражњу. Веће суме дају се и са I и '/ 2 процентом. Приватни дисконт је за оба вида меница са V« процента јевтинији и нотиран је за

кратко време са 3 процечга, а за луж<са 2 и 5 ;з процента. Новчано тржиште. Из Будимпеште јављају: На новчаном тржишту садашње трзнсакције су веома скученог обима. Тражње нопцл, до душе, има, али се приватни даскон тери држе ипак веома резервисано, јер полазе са гледишта, да ће тражња новца за ултимо, с обзиром на припреме за исплату јулског купона и на потрс-бу новца за закључак првог полгођа, бити веома велика. Услед застоја на; отвореноме тржишту, есконтни промет је код Аусгро-Угарске банке мало жин љи, али ипак подношење мемица по количини не прелззи нормалну меру.Ј

Прилози Српском народном инзалидском фонду Свети Ђорђе. (наставак) Охрид и околнна. — Настојавањем Његовс.г Преосвештенства Епископа Господина Взрнаве и там. Пододборз Св. Ђо;ђа, скупио је до сада у Ор риду и околини 5340.05 дин. за овај Фонд. Проложницн и њихови прилози, од којих је ова сума ово су: Његово Преосвештенство Епескоп Господин Вариава дин, ср. 500. Г. Јован Ћирковић окружни начелник дин. ср. 100. Г. Др. Александар Крстић, окружни лекар дин. ср. 100. Г, Серафим Крстић, окружни прота дин. ср. 50. Г. Чеда Ђорђевић, директор гимназије дин. ср. 1 2. Г. Никола Маневић, апотекар дин. ср. |2. Г. Милутин Николић, пешад. кап. дин. ср. 12. Г. Андра Крстић, председ ник општине дин. ср. 12. Г. Хаџи-Резак Барунџи, рентијер дин. ср. 12. Г. Гаћа Димонис, управитељ румун. осн. школе дио. ср. 12. Г. Димитрије Хаџијевић, трговац дин. ср. 12. Г. Никола Главипчевић, кмег општине дин. ср. 12. Г. Ђорђе Бистраковић, ' кмет општине дин. ср. 12. Г Али Чибугџија, кмет општине дин. ср. 12. Г. Днмитрије Зарчевић, одборник општине дин. ср. 12. Г-ђа Марија Петровачка, дин. ср. 12. Г Леон Ставрић, члан општинског суда дин. ср. 12. Г. Тихомир Марјановић, полицијски писар дин. ср. 12. Г. Никола Фелевић, трг. дин. ср. 12. Г. Ни-Ј кола Дедовић, дин. ср. 12. Г. Ђорђе Филиповић, трг. дин. ср. Г. ДимитријеЈ Мишовић, трг. дин. ср. 12. Г. Никола Цветковић, трг. дин. ср. 12. Г. Ђорђе Групчевић, трг. дин. ср. 15. Г. Коста Кујунџић, трг. дин. ср. 12. Г. Ставра Бицовић. трг. дин. ср. 12. Г. Милан Стевановић, мајор дин. ср. 15. Г. Драгутин Прокић, поручник дин. ср. 12. Г. Драгутин Војиновић, поручник динара сребро. 12. —Наставиће се —

ТЕПЕГРАМН Иавеи)та|и Српсиог Пресбироа) Беч 10. јуна. — 25. јуна ов. год. (по н. к.) почпњу велики војни маневри у Босни под командом генерала Потјорека и у присуству надвојводе престолонаследника Фрање Фердинанда. На овим маневрима учествоваће 25.000 војника. Петроград 10. Јуна. — Дума је у тајној седници усвојила законски предлог о кредитима за усавршавање народне одбране. Петроград '11. јуна, — Из Астрахана јављају да је у другом срезу Киргиске Степе константована куга. Петроград 11. јуна. — На си-

ноћној седници Думе усвојени су законски пројекти о продужењу рока служења у војеци за три месеца и о привременој забрани извоза коња на западној границп н преко Црног Мора. На истој седници Думе изгласанм су кредити: за грађење нове барутане, за грађење нових стратегиских путева у западним граничним крајевима, за повећање поморских снага у Црном Мору за псриоду од 1914 до 1917. године; за ваздушно бродарсгво и војно-саобраћајну елужбу; за организацију и одржање нарочитих гарнизона у поморској тврдини цара Петра Великог. Дума је још и усвојила накмадне кредите за фабрикацију мина и тајне кредите за министарство марине у 1914. години. Баху, 11. Јуна. — Штрајк се продужује. Извршено је 300 хапшења за покушај спречавања рада оних који хоће да раде. Тулон, 11. јуна. — Шеф г-штаба руске марине,адмирал Русин, стигао је овамо са руском мисијом, ради обиласка арсенала и ескадре.

Страна тржишта Памун. Бречен, 10 јуна. Упланд локо Мидлинг 68'—. (Стално) чцверпул, 10. јуиа. (Месно тржиште). Дневни промет 4.000 бала. Терминско тржиште мирно. Александрија, 10. јуна. Египагски паиук (Фули Гуд Фаир) за јули 1720 талариа, за новембар 1801 талариа, за јануар 18 05 талариа. за март 1810 талариа,Довоз 1000 кантара. Кафа. 1 рст, 10. јуна. (Закључак) Сантос Гуд Авераж, мирно за септембар к. 58-—, за децембар к. 58-75, за март к. 59 50, за мај к. 60-50. Рис Гуд за септембар к. —•— за децембар к. —■и март и мај —*Шећер. Праг, 10. јуна. — Из Аусига стара роба к. 21*—. нова к. 2Н0. Хаибург, 10. јуна. —(Закључак) Сиров шећер мирно.

НЕДЕЉНИ ИЗВЕШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ТРЖИШТА Александриј а, 1 јуна 1914, Волови Из Србије увезено — заклано 'стало у карантинама —; из Турске узезено — заклано — остало у карантинама —; из Сирије увезено 523 заклано 682, остало од пр. недеље 523 Домаћих увезено 31 заклано 31. Цена је овчетини „еп дго53“ у клаиици дии. Г70—Г90 ока меса. Говеђини „еп §;го$5“ у клаици мд. ГЗО — Г60 ока меса. Цереалије Пшеница 100 кгр. 18-22-—- дин. Јечам . „ 15-16'—*Кукуруз „ „ 15-16Пасуљ „ „ 24 42— дин. Трошкови износе 3*1 Ј -3‘30 д. на 100 <илограма до Александрије. Брашна Руско Ј^0 ЗГ—д. №1 30’— д. № 1( 29'—д. № III 28'— !00кил. Румунско № IV 27 — д. Ј^ Ш 26-— д. Ј^ II 25№1 24- дин. 100 кил. Бугарско №0 26-50 д. Ж 25-50 дин. Ј^ II 24-50 д.