Učitelj

168

имали су стари Сирци своје историјописце и државне легописе, и о тирском Хирамју приповедају, да је писао писма Соломону; феничанска азбука, кацо је сад већ можемо звати, допесена је Израиљцима заједно с другим елементима културе, и суседни народи Едома, Амона и Моава примили су је у исто доба. Оловима су дата већи имена по Финичанским речма, које су почињале с дотичним словима у азбуци; а се н. пр. звало алеф (ајерћ), „во, В гбет. (већу), -овућа „и тако даље. На тај начин је значење сваког слова Финичанско дете лакше тувило, као што се и данас, у нашим школама,

мисли, да ће дете брже изучити аз-

буку, кад му се код А покаже на слици аван, него ли кад му се просто каже, да је А А. Имена и слова уђу у исти мах у суседне земље Фениције, и за неко време узеше се резати с новим знацима натписи у камен и цртати на несталнијем материјалу од папируса и коре од дрвета Најстарији сачуван

споменик с финичанском азбуком, то

је онај знаменити моавитеки камен, који је пре неколико година нађен у пределу Дибонском; на њему су исписана освојења и грађевине краља Меше, савременика Атаву. Форме знакова на, том камену мора да су биле онаке исте, каквима су се служили јудејски пророци, кад су списивали своја пророчанства и записивали историју својега доба.

У то доба су се северни суседи Финичана, који живљаху по обалама антијохпског залива, одважили повести трговину на далеком западу, па су заједно с робом и судима источним раширили и знаке азбуке. У становника мале Азије

и оближних острва нашли су силабаријум, којега је постанак још загонетка; али кад су отишли дубље западно, ка острвима јегејског мора и заливима грчким, нашли су народ сасвим неписмен , који још није био познат ни са почецима, живописног писма. У овом народу, који ми сада зовемо Грцима, подигну они наскоро колоније, од којих су најважније биле оне у Тиви и на острвима, Мелосу и Тери. Острво Тера, на сву прилику, биће да је била прво место на. јевропском земљишту, на којем су речи преведене на писане символе. По мњењу компетентних ауторитета, најстарији грчки натписи припадају Тери и азбука тих натписа је најстарија азбука коју ми познајемо. Јер облици тих слова дотле су налик на облике на. молвитском камену, да је праазбука, од које су произишле азбуке Моава и Тере, била једна иста, и да датум терских натписа није био врло далеко од датума натписа Краља Меше. На тај начин биће да је азбука уведена у Грчку у деветом столећу пре Христа.

Сами Грци су дознали, да је стара Феничанска колонија у виотиској Тиви била врело и центар, из којега се азбука по земљи раширила. Кадам, „Источни,“ као што му име вели, био је њен митски пронаходник, и ако позније леђенде говораху, да су оштроумни Паламед и поета Симонтд додни- | је додали нова слова. Но те свеколике леђенде само су басне литературног доба; језгро истине, која је у њима, то је Факт, да је грчка азбука дошле, из Фениције. За тај Ффакт доказ је и реч алфавита (или алфабета); ајрћађеј или ајрћа, ђећа, прва слова азбуке,