Učitelj

блог — Од коре, лике, белике, црвени и срца. — Зашто ће стаблу кора — Да га чува од врућине и ладноће, и да чува да му се не проспе његова храна. — А куда пролази та храна 2 — Између ликеи белике. Би ли могла сама лика чувати храну да се не проспе — Неби, јер је шушљикава. _- Шта стоји иза хране и ликер _ Ђедика. – Откуда ови прстенови у беликер — Постали од хране, сваке године по једзи. — Има ли колутова и на црвени 2 — Има — Шта се може по њима израчунати» — Године дрвета. — А зашто ће срце лрветур - Уз њега иде храна. —

Поређај све једно за лругим што има на, стаблу! — Кора, лик, храна, белика, црвен и срце. У

Зашто су гране дрвету — Јесу ли једнаке гране на свима дрвимаг — Какав је лист у шљиве по облику“ — Какав је

пцветр — Чега има у цвету: — Чашица,

_ круница, прашници и тучак. — Зашто ће

које од овога2 — Какав је тучак из нутра 2 — Шупаљ. — Јес, тучак је шупаљ, па кад овај прашак на прашницима сазри а он се размили, — понесе га ветар свуд око оних прашника, те га доноси тучковима, на које падне, сиђе низ ону цевчицу у тучку и ту се заметне род — као што је и ова мала шљивица.

Ова шљивица расте мало по мало, док

одрасте повелика. Она, је најпре зелена, па првена, а кад сазри, поплави и попадне

по њој некакви бео прашак. — Јво ћемо да пресечемо суву шљиву. — Видите, чега има на сувој шљиви! — Кожа месо, кош-

чица, језгра. У шљиви је ова језгра грка, али у њој ево кад се располути, види се ко мали иверак. Овај иверак — то вам је клица. Ето јој два краја. дашто ли су јојР — За то јер постану један стабло други корен кад се шљива мете у земљу и проклија. Месо је у шљива најпре љуто па што зрелије, оно све слађе, док са свим не сазри. Ово је месо потребно клици, да се њиме храни кад почне да расте, кад проклија.

Шљива расте свуда по нашим крајевима она, најволе места обрнута сунцу — присојна места. Шљива не може успевати у хладним земљама, па је тамо и не саде. У нашим крајевима изводе шљиву на два начина, или кад заграде стара дрвета, (башчу, шљивак. воћњак) те од њихових жила ударе и одрасту младице или кад посеју коштицу, па младице од ње изађу и одрасту. Прве се младице зову изданци, а друге младице од коштице.

Младице од коштица много су боље него изданци. А то је за то, што, када се шљива пресади, онда јој корен сав, читав оде у земљу, па одмах почне купити храну дрвету, те дрво почиње расти и јачати. А шљива од изданака, када се ископа. оцепи се од жиле, на којој је била, те јој корен никад није велики, па кад се пресади никад не може онако велика нарастити, нити велики и крупан род имати. Још је у изданка корен поцепан, па дуго болује, док зарасте, те шљива почне кржљавити, а многа се и осуше. — За то је најбоље садити шљиве од коштице. А то се овако ради:

Кад шљиве сазру, онда се изабере најкрупнија шљива (најкрупнији род) па се коштице поваде и да би што пре проклијале оне се мећу у гашен креч или угорело ђубре те ту постоје по две седмице, па, се после ваде и сеју.

А има људи, који у јесен узму коштице те их исцепају тукући чекићем по ивици — па кад пецепају посеју у леје.

Кад младице по одрасту, онда се окресују, па после пресаде.

Кад се шљиве пресађују, онда сваки пази, да шљиву не пресади на влажну земљу јер то шљива не воли. Она воли суву земљу, а највише црвену иловачу и пескушу. Кад се шљива расади у влажну земљу, она закржљави, род јој постане ситан и бљутав, а по кори се похвата пуно маховине — те шљива угине. Ово највише бива поред река и потока у великим јаругама.

Када се шљиве расађују, онда треба павити, да се онолико исто дубоко закопају,