Učitelj

су намесници мучили и у тавницу бацали. Намесннци су имали својих достављача, који су ишли по народу ни слушали ко што говори против намесника. А да би намесници имали што више пријатеља, правили су богате ручкове и вечере, па звали свет и частили. По један такав ру"чак или вечера коштао је на хиљаде ду-

ката. Беспосличари су то волели; они се.

наједу, па онда иду те хвале намесника, како је он добар за народ и сиротињу. Многим царевима било је то криво, па су заповедали намесницима да више тако не раде, али ови нису хтеди ни да их чују. Још је тада било и робова, а робови су били они, које су Римљани у ратовима заробиди. С овим робовима намесници су горе поступали, но што ми данас са зверовима, поступамо. Вешали су их, убијали, пекли и сва друга зла чинили им. Намесници су натеривали робове да се боре с различним зверовима: курјацима, медведима, тигровима, лафовима и т. д. Цареви, намесници и друге старешине, имали су неке зграде, па су ту долазили с народом, својим пријатељима, и другим беспоеличарима, те гледали како се боре робови са животињама. Кад је роб убио какву животињу сви су били жалостиви, а кад је животиња рашчупала роба, они су се смејали и пљескали, Народ се искварио јако, па је волео то да гледа. Нико тада, није хтео да зна да оно, што је лепо, добро и поштено, већ је сваки гледао како ће моћи другоме зла да учини. Један је другог лагао, крао, убијао, па се није ни најмање плашио, само ако је био пријатељ намесников или његов потказивач. да Бога нико тада није хтео ни да чује,а тако исто ни ва оно што Бог од људи хоће. Тада је се цар и намеспик правио старији и од Бога. Људи су долазили, па се царевима и намесницима клањали као Богу. Многи су правили и кипове од камена, гвожђа, бакра, сребра и злата, па су те кипове називали боговима и клањали им се. Поштени људи гледали су то, па им је било жао, и говорили су народу да не ради тако, јер ће јако да пострада. Ти су

18 _

људи рђаво прошли, јер су их достављачи потказивали намесницима, а ови су их убијали. Кад су једни поштени људи постра дали, онда су устајали други, па још слободније говорили како не ваља оно што раде намесници и народ. Неки је разумео ове поштене људе, па је почео да ради онако, како они говоре; а други се узинатили, па почели још горе да раде. Што је којн био поштенији и паметнији, то је све више пријатеља задобијао, али су таквог улизице, шпијуни и намесници све више мрзили. Ови људи, који су поучавали народ, звали су се проповедница. Ових проповедника било је у свима римским државицама. У то време родио сеу еврејској државици Исус Христос.

Кад се Исус Христос родио тада је римски цар био Август, а памесник његов у еврејскоје држави био је Ирод. Један пут · Август заповеди да намесници попишу сав народ у његовој царевини, па да му јаве колико у којој држави има душа. Еврејски намесник заповеди Еврејима да сваки дође онамо где су му стари живели, па да се ту по заповести царској запише. У то доба у једној еврејској вароши што се зове Назарет, живела је једна сиротица по имену Марија. Њен заручник звао се ЈосиФ и био је дрводеља у Назарету. По заповести Иродовој они дођу у варошицу Нитлејем, јер су ту живили претци Маријини и то породица цара Давида. Кад су они дошли у Витлејем све су куће и гостионице биле пуне гостију, па с тога Марија с ЈосиФом мораде отићи у једну коњушницу и тамо ноћити. Ту у коњушници Марија преко ноћ роди сина, па га пови и метну у јасле, јер згоднијег места у коњушници није било. За, ово нико није знао, по што Марија и Јосиф нису били чувени људи, па да ко за њих распитује.

Тада, је у Евреја била једна прича,и у тој се причи казивало, како ће се родити један човек, који ће бити здраво поштен и којиће научити народ како треба,