Učitelj

а по подне да иде кући тек у залад сунца, а сутра дан, кад будем ишао у шетњу са, осталом децом, Драгутин ће седети у школи. — Један од осталих устаде и рече, да ће пазити на Драгутина, па ће ми казати, ако се буде играо. Ја му на то рекох озбиљнијим тоном, да то није нужно! —

Да је пак Драгутин учинио ову кривицу намерно и да је био какав покварен ђак, ва сваки начин, да би га за овакву кривицу постигао апс под кључем с дозволом, да му се донесе ручак. (Апс под кључем употребљавам од 8 сати изјутра до залада, сунца под надзором момка и мојим обилажењем, задавајући му различне радове. Но ово је последње и врло ретко срество као казна). ђ

Док сам свршио с Драгутином, прошло беше таман десет минута од мога уласка, у разред ; дакле, време је било /4—9 час. Деца седе усправљено и ја сам већ готов да почнем рад. У том се врата отворише и — уђе Александр, који врло често одоцни и дође после четврт сата, или после 90 минута. Заузе место, које је одређено за оне ученике, који долазе после учитеља — а тоје иза врата. Ја га не хтедох ништа питати, јер му није првина, већ приступих главном раду.

Према распореду тога дана имадох:

Пре подне: 1-ви час. Српски језик д-ти ,„ Рачун

По подне:

1-ви час. Наука Хришћанска д-ти ,„ Певање.

Намеран сам био да из српског језика овога часа упознам децу са писмом — гласом „Н“. — Пре овога опет деца су била упозната са писменима — гласовима: 6,0, ЈЕНИ. —

— „Ко ће да погоди, како чини звоно код цркве кад одзвони, па се заустави“ у — упитах ја. — Неколико њих рекоше да, се чује: „дН“. — Ја им приметих, да се тако чује кад се звоно удари нечими упитах: „али како се чује пошто се одзвони

и звоно се заустави, па се онако вешто дуго чује, а звоно стоји мирно“ — Тада приметих да беше дигао руку један с нај-

"већим нестрпљењем, ја га именовах да,

каже и он устаде и рече: „Чује се, господине „Н“ (држећи глас дуже).

„Чујете ли, децо, Добривој погоди“ !„Де, Добро, још један пут да чују сва деца“! — рекох ја. — Добра понови, а остади почеше да му одобравају. Зачу се у школи „Нкање“. Тек после два—три севунда ја рекох да ћуте и они се ућуте.

„Де сад нека чине као звоно само ова деца из прве скамије, а ви други да слутате; почните ви сада“! — рекох ја. Деца из прве скамије почеше: „И“. — По овом начину сва деца добише прилику и добро да чују и сами да изговоре „Н“. За тим пропитах једног по једног само од слабијих ученика. Пошто схватише деца овај глас, запитах их: „шта је то „1Е. кад га ја изговорим, ево, „Н“Р — Сва деца дижу руке, ја запитах од слабијих и они ми одговорише да је то глас. „Ко зна да изусти неки други глас«“» Јављају се сви. Ја питах прво од бољих, па од слабијих п добих одговоре: 64,0. е пи. За друге гласове више нисам питао, јер о њима нисмо никад говорили. — Како је у почетку потребно чешће пропитивање, да би се почетни рад као основ што боље утврдио, наумих да и овом приликом пропитам о свима условима помоћу којих деца свестрано изучавају гласове и њихове 0собине. — Ко зна да изусти један јак (место пун) глас“ Р — Дижу руке сви. — „Кажи ти, Владимире“ ! — „Ево један пун глас, господине: а“! — одговори Владимир. „Бошко“! — Јак је глас: и“! — „дахарије“! — „е је јак глас, господине“ ! „Милане“! — „Јак је гласи о“! — одговори Милан.“ — „Де смислите колико јакиг гласова саде чусмо“! — После два секунда дигоше руке сви. Ја питах двојицу од слабијих и они ми одговорише: 4 да тим их питах да ми то докажу, и оне то доказаше тиме, што их набројаше редом.