Učitelj

ног надзора, који многи данас врло

ватрено заступају и бране. Јест, ја се |

ни мадо не устежем, да признам, да сам одђудно противан сталном, стручном надзору за српске осн. школе :

1, зато, што би се тиме увео један |

нов ред чиновника у нашој земљи. А наша је држава бар са тим прилично богата ;

2, за то, што би рај ред чиновника, својим платама приличну суму новаца односио, што се у овако оскудним приликама не може допустити. И кад је овака оскудица у школама и учитељима, онда је много боље суму, која би се издавала на сталан стручан надзор, употребити на увећање броја школа и учитеља ;

83, за то, што ми идемо овим законом (види члан 46.) на то, да једном на свагда затворимо школска врата свакоме ономе назови- учитељу, који није доказао своју спрему за тај посао и да све савршено неспособне учитеље исстиснемо из учитељства. И тако кад нам буде већина учитеља потпуно спремна за свој посао, онда нам је још мање потребан, управо излишан инструктнван, сталан, стручан надзор; и

4, поред свега тога противан сам сталном, стручном надзору још и за то, што би се у овом партизанском добу бирали за тај посао људи, који би били више агенти владајуће или друге које странке, но агенти просвете, и што би они као такови водили више рачуна о интересима владајуће стринке, него о школи и просвети. Такви стални и „стручни“ надзорници више би разбирали о политичњим начелима и убеђењнима дотИчниХ учитеља, него о њиховој способности

и раду у школи. И први би се, ако су им по вољи, вазда претпостављали другима.

На реду је да проговорим коју о надзору, који се дафас на крају сваке ше, године код нас врши.

И овај надзор има својих мана, но ипак, чини ми се, да је за сада према свима приликама и околностима најудеснији. Истина, кратко време које је остављено ревизорима за овај посао то је највећа мана а у исто време и најглавнија, али вештоме и спремноме, лако је и на први поглед оценити рад једног спремног наставника. Само ако није руковођен у оцењивању каквим личним и споредним интересима. А каквом неспособном, невештом и неспретном ревизору неће ништа помоћи и бог зна како велико време. Он нити ће моћи оценити рад као што треба, нити може остати савестан и довољно објективав. Такав беше један тењезгало ревизор, који је у 1886. и 1887-мој школској години обилазио школе у окр. крагујевачком. Он је обишао само три стара среза у томе оругу без Крагујевца и Аранђеловца, па је ипак свршио ревизију противно закону у половини Јула. Таквоме ревизору можете оставити да нагважда и тењезга и пола године у једноме округу, па ипак не можете бити сигурни, да је он ту рђвизију извршио коректно, објективно и поштено.

У осталом главно је надзиривати, да у одређено време учитељи раде (тто у овом случају чине управитељи, школски одбори, остале власти, па и грађани) преко године у школи, па на крају године у главноме уверити се (преко рсвизора) у колико је успох у

|и

| К.