Učitelj

312

гонетан и непојмљив. У тесној свезви са дечијом природом и њеном сложеношћу стоји способност њена да се лако мења, која налази израза у организацији и особеностима сваког појединог детета, Благодарећи свима тим приликама, просто свакидање искуство никада не би људе извело на пут правилног васпитања.

Историја је показала, да су пређашњи методи васпитавања омладине били погрешни и да су у многим односима јако шкодили баш с тога, што су усвајани без дубљег научног изучавања дечије природе. Тако на пр. школска је настава била сувопарна и незанимљива, с тога, што се није знало, да је једна од елементарних особина људске природе и особина, по којој се интелектуалне способности могу изазвати на рад само тако, ако их згодним начином заинтересујемо. Да је збиља то био прави извор поменутом грешењу, доказује се тим фактом, што су сувремени реформатори васпитања, који су исправили ту и многе друге погрешке старе системе, дошли до својих рефорама поглавито дубљим изучавањем дечије природе. Ово вреди како за практичне раднике као што је Песталоције, тако иза чисте РВИ као што је био Лок (инглески Философ).

Као основа васпитању, неопходна је система стално утврђених истина, које се односе на основне особине фудоке природе; из тих истина изводиће се, као закључци, правилни, здрави методи васпитавања омладине. Та. теоријска основа треба да се састоји из Факата и закона који се односе на телесну и духовну организацију детета, на изменљивост те организације услед спољних утисака, на способност исте да са своје стране делује на спољашње силе и утицаје, и на начин, по ком се иста организација развија. То су опште истине, које треба да се добију из једне или више наука,

Делови наџке о васпитању. Ти се принципи добијају поглавито из две науке: из Физиологије, или науке, која говори о телесном организму, о његовом склопу и рад-