Učitelj

313

њама, и из психологије, или науке о духу, чији је предмет духовна страна људске природе, њене различне особине и начини појављивања истих Принципи прве науке заједно с неким правилима, која се добијају из хигијене, чине основицу Физичком васпитању — развитку телесних сила и здравља. Принципи друге пауке основ су духовног, т. ј. интелектуалног и моралног васпитања.

Духовно васпитање обухвата више делова. Обично се дели на умно и морално васпитање; али таква деоба није правилна. Као што ћемо доцније видети, наша се духовна природа састоји из три основна дела ; то су: ум, осећање и воља. Развитак ма које од ове три способности јесте донекле засебан посао, за који је потребан нарочити начин деловања и — могли би додати — нарочите способности васпитача. Саобразво томе, васпитање је тројако: интелектуално, естетичко и морално. Ове три врсте васпитања може да остваре ова три велика задатка : логичку цељ, истину ; естетичку цељ, лепоту;и моралну цељ, правду. Прва врета тежи да подигне здање сређеног знања и да развије способности, помоћу којих се добијају знања ; друга тежи усавршавању појединих осећања, да би се што пријалније провео живот, и нарочито развитку способности да се оцени лепота, како уметничка тако и у природи; трећој је пак врсти васпитања цељ: развитак воље и образовање карактера.

У џримени на васпитање, психологију допуњују три науке, више практичког но теоријског карактера, пошто се баве регулисањем сваке поједине од три поменуте врсте духовне радње. Науке су те ове: логика, која регулише радњу ума, помоћу појединих закона мишљења; естетика, која пас упознаје с узорима лепоте и даје нам критеријум, помоћу кога можемо да оценимо присутвост или отсутност лепоте у сваком поједином случају; и етика, које утврђује мерило за оцену правичног и неправичног, и одређује у чему се састоје наше дужности и врлине.