Učitelj

2:8

_ као што је у понеким другим земљама, онда нам заиста не би требало ништа сем читанке и хартије, а са добрим "вољним предавачем. ]

Али кад је дакле овако, као што већ постоји, онда, ћемо проговорити о недоношењу књига као једној важној сметњи за наставу.

За све се друге књиге, према напред реченоме, може

_п опростити, али као што рекох, читанка мора бити у своје време донета. По свима школама некако данас највише се и рамље у читању, па кад је такав зао удес од основне спреме у читању, онда и морамо имати некако увек пред собом читанку и да је употребимо сва» ком могућом приликом ; јер нису ретки случајеви да ђаци чакиу П. па и уШ. раз, не познају слова, а причају и за ТУ. раз. што је доста жалосно ! У тесној вези са читањем стоји писање. Ђак мора сваки дан по што год написати, да бар писање слова не заборави, јер није ни то реткост да, ђаци Ш раз. не умеју по које слово написати. Према том и недоношење прописа јесте за осуду. То се мора заустављати, да се више не шири тај немар код ученика. То је ове оправ"_Дано у оним школама, које су доста удаљене од књи"жара и дућана. Но по несрећи баш по тим удаљеним "школама пре ћете све ово доношење наћи уредније но по варошима, где су књижаре и дућани скоро под носом.

А у вези са писањем је и неизрађивање домаћих задатака, где се они практикују, такође, ОР а при том опет сметња. за наставу.

"Свему томе је један узрок.

Узрок је најпростији за по неке: «немање.“ А то се не може применити на све. У том се не могу изјед-_ начити сеоска и варошка, деца. Код сеоске деце мора, се у неколико имати и обзира у погледу тешкоће око набавке, али по варошима тога не треба и не може бити. Ко је у стању мора одмах добавити, ко је пак сиромашинији добија од општине. А ва тачност отуда, треба,