Učitelj

331

лести, ружног времена ит А. Али кад одоцњава учестано, па и сваког дана, е онда за такав поступак ђака. врло је тешко и наћи пута, да се опомогнемо. За ово је доиста за мене нерешено питање још и данас, пошто мењам. као и мнги разне начине, па који временом покаже најуспешнији резултат, тај ћу и усвојити Практикујем, а и практикује се, чини ми с у већини школа, да се ученик за ту неуредност казни тиме, што ће стајати у школи ако је дошао раније, а ако доцније да стоји на пољу пред вратима. (Мора се дакле правити разлика. између оних ђака, који одоцне мало и оних, који више),

Ако стоји у школи, не ради ништа, пего још скреће пажњу осталих ученика. својим покретима; а ако стоји. пред вратима још горе, јер не чује шта се предаје.

Казнити га за одоцњавање телесно, то је за сваки случај много. Ученик на то научи пи онда му је такође: све једно. Дешавало се код учитељица, које су ми при“ чале, да су ученици сами нудили руку, да га удари још који пут: = Како сету може помоћи. Шта би се могло саветовати оним невештим наставницима у одржању реда. А то је обично онде где прут иде свагда напред.

5) Но то је остајање једног или два ученика и то можда за сат-два, или дан-два, али има једна сметња, која исте последице доноси, али која долази божијом вољом и морамо јој се сви покоравати, а то је:

Случај заразне болести и услед тога и распуст школе. Морамо јој се, рекох, сви покоравати, јер ими можемо од исте патити, али кад иста наступи треба имати много што шта на уму, па да иста сметња не буде штетна по наставу, као што бива.

Кад је наставник поштеђен од заразе, а ученици у велико болују, ипак се дешава, да се школа не распушта. Скоро смо имали тај случај, да је од заразе боловало у по неким школама и по пола ученика, а учитељ је морао радити са оно мало ђака, ва које још није дошао ред да болују. Радио је за то. јер се школа не распушта,