Učitelj

581

У круг школске обавезе мора ући и старање о физичком дечијом благостању, јер стање телесног здравља, и Физичких сила неизбежно се отсијава како на интелектуални дечији рад тако и на карактер њихових тежња, пи расположаја') Но ово се старање несме ограничити само на саошштавање деци знања о условима Физичког човечијег развитка. Школа треба да створи животни ред који противуречи овом развитку. Задатак је школске дисциплине да потпомаже овај ред. Према овоме школска је дисциплина збир свију усвојених у школи прантичких мера, које смерају развити код ученика физичке, интелектуалне, моралне и социјалне навике.

Смер је школске дисциплине навикнути децу да правилно поступају у то време, докле још нису способни сопственом саморадњом управљати својим поступцима, Чувајући дечије Физичко благостање помоћу брижљивог неговања, школска дисциплина у исто време помаже морални школеки поредак и даје најбоље погодбе за Физички развитак деце и за образовање карактера. Ово је најближи смер школске дисциплине. Даљи и виши смер је школске дисциплине спремити ученика да сам себе васпштава за достојни начин рада.) Непосредни је задатак школске дисциплине да у школи установи и потпомогне добар спољашњи и унутрашњи поредак, Сам пак

5) Чиг. Уилњамђ Карпентврђ Основан Физјологи ума сђ ихђ примљиљеијлми кљђ воспитанио и образованџо ума, и изученџио его болљзненнхђ оостолији. Переводђ сђ второго англмИшскаго изданји С. П, Бургђ 1877 г.

5) у почетку се дете надази сасвим у власти заспитачез:ој; мало по мало мора добијати свестрану већу слободу, васпигни угицаји морају бити ређи и мање диктаторски; нека васпшгтна срества огпадну са свим, а настану она средства која упућују доте да само себе васпита (као поуке, савеги књиге, опхођење, прилике и т. д.); млад човек све се више и више оставља његовим собственим силама и увиђавностима, како би научно собом могао управљати без туђег упусгва и постао сам свој васимтач.» Ф. Дитес Теорија Педагогије прев. М. П. Шапчаница П. изд. Беогр. 1882, стр. 261.