Učitelj

216 ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

•

специјалној анализи и састоји, а онога, што је главно, проучавања духа у целини, готово и нема.

Исто тако сувременој психологији недостаје оно, без чега ни једна, права наука не може бити, недостаје јој научне класификације оних појава, којима се бави. Обично се као поглавити духовни појави сматрају ум, _ осећање и воља, али у каквом међусобном односу стоје ти појави — то се не казује. Поред тога као четврта група изучавају се, пре осталих појава, чулни осећаји, јер они су основица свима остилим духовним појавима. То можемо да видимо и из наслова, које носе списи Бена, једног од најугледнијих престевника сувремене психологије. Његови психолошки принципи изложени су у два списа, од којих је једноме наслов: „Тће вепзев апа (ће тееПесф», а други је пак наслов: „Тће Етоџоп апа ће МИШ.» У првоме се дакле разматрају сензације (чулни осећаји) и интелект (ум, мишљење, савнавање), а у другоме емоције (духовни потреси, осећања) и воља. Али оно, што би пре ове специјалне анализе требало да дође научна класификација духонних појава — тога нема.

И тако дакле, описном делу психологије (психографији) недостаје класиФиковање духовних појава, како би то требало да се изврши; физичком пак делу, опом делу који тумачи појаве садашњости, недостаје проучавање духа у целини; трећег, еволуционог дела, који би требало да изложи целокупан развитак, никако и нема. Па шта је онда сувремена психологија 2 Једна енциклопедија, речник, збирка материјала, који тек може да послужи за конструисање праве науке. -

Исто тако и метод, начин проучавања сувремене психологије није како би требало да је. Пеихолози-емпиричари ограничавају се готово једино на психоФизиолошке експерименте о појединим осећајима (не пр. о брвини осећаја) и, поред тога, на посматрање свог сопственог духа. У осталом, то и одговара правцу сувремене психолошке науке, правцу који можемо озназити речима: специјална анализа. Али да се дух појми као хармонична целина, треба га тако у целини и посматрати. А најпотпуније престављене и најтачније описане поједине типове духа људског можемо наћи у списима даровитих књижевника, као што су Шекспир, Зола, Толстој, и др. И с тога психолог треба да се бави проучавањем тих типова, који ће му дати материјала за његову науку. А исто тако материјала могу да му даду и опширне биографије историјских личности.

И тако дакле, нити је садржина сувремене психологије потнуна и научно сређена, нити је пак начин проучавања како треба — то је последњи резултат нашег разматрања. И онда никакво чудо није, што се данас психологији не придаје ни близу она важност, коју она, као наука о духу, заслужује.

ТХ.

А сада. при завршетку, да изнесемо у кратком прегледу оне основне

делове, који треба да сачињавају праву науку о духу.