Učitelj

ДЕЧЈЕ ИГРЕ 3 33

Договор између ових, што бију, ко ће да удара, и ко ће да пита, врши се ћутећи, мимиком. Играчи пре ударања измењају места, те да не може онај, што жмури, да погоди лако онога, што је ударао, по правцу, одкуд долази ударал.

Други начин, — Овај други начин, у колико ми је познато, измислили су 1880 год. ученици Шо и ГУ разреда основне мушке шкоде у Трстенику. — Игра се овако:

Онај, на кога је пало да жмури, скине капу, сакрије очи у руке, и наслони тако главу на своја колена, или на клупу у школи. Један од играча, који сви наоколо седе, зврцне га по глави, па се одмах намести у онакав положај, као и остали што су. Онај пак, што жмури, усправи главу, и посматра све, па онда погађа, рекне на некога. Ако не погоди, опет он мури, а не казује му се, који га је био зврцнуо, па га сад опет неко зврцне и он опет погађа. Кад погоди, смењује га опај, што га је тад био зврцнуо, па се продужава игра даље на исти начин.

Трећи начин. -—- И овај су начин комбиновали из другог начина они исти ученици који су други начин измислили.

Овај је начин у свему сродан са другим, само што овде увек зврцају по двојица у исти мах, па онај што је жмурио мора да погоди обојицу; ако само једнога погоди, не рачуна му се. Кад погоди обојицу, онда прво жмури онај, ког је првог именовао онај, што је погађао, а онај други тад је пасиван, и не сме да каже другу оне, који су га зврцнули. Ако онај погоди, онда су обојица избављени (те сад жмури од оне двојице, што су сада зврцали, онај, који је први именован). Ако ли пак не погоди, онда после првог жмури онај други; ако сад и он не погоди, онда опет жмури онај први, и све тако наизменце док један не погоди — У овом начину често један исти зврца с обе руке, али у том случају сматра се да је погођен, па ма био први, ма други пут именован, пи тад он жмури без одмене, док год не погоди.

+ +

Вештина је главна у овој игри, код другог и трећег начина, да удеси израз лица онај, што је зврцао, тако, да не може да га позна онај што је жмурио; а још већа се вештина захтева код онога, што је жмурио, да позна. онога, што је зврцнуо и то по изразу лица. За тим још у сва три начина, код оних што бију, зврцају, у томе, да не бију увек једнаком јачином, увек по једном месту, и увек у једном правцу, те да их онај, што жмури, по томе не позна.

Карактерни знаци ове игре су тишина у говору, и у опште у покретима телесним. При овој игре, или се мирно стоји, као што је у првом начину, или мирно седи, као у другом и трећем начину. Карактерно је