Učitelj

ново с том 707

Ћесплатна поштарина Учитељском Удружењу. — Народна Скупштина је уважила молбу Глав. Одбора само у томе, да Удружење има бесплатну поштарину за писма и аманете. То скупштинско решење добило је и потврду владе, те сад сва писма и аманети, који иду Глав. Одб. или уредништву „Учитеља,“ као и она, која се шаљу од Глав. Одб. и урелништва не подлеже плаћању поштарине. Само шиљање новаца упутницом није бесплатно.

Саопштавајући ово члановима Удружења, напомињемо, да, сва писма и аманети треба да се адресују: Глав. Одбору, блазгајнику или уредништву „учитеља,“ а не на име појединих чланова Одбора. Сада пак не може бити изговора, да се претплата и остало не може слати на време, уда се неби поштарина плаћала и за мање суме,“ те се надамо да ће и претилата уредније стизати и да ће преписка бити бржа и тачнија.

Отпуштена стална учитељица. — Учитељица из Б. Баште, г-ђица. Д. О. отпуштена је актом заступника министра просвете, г. министра правде, 16 Фебр. о. г. Кривица ове учитељице није слата Глав. Просв. Савету нити је од њега тражено мишљење по овој ствари, а по чл. 63 и 64. закона о осн. шк. стални учитељи и учитељице не могу бити отпуштени без саслушања Просветног Савета. Зашто је овде учињено противно пропибу закона и досадањој практици, ми не знамо. Истина, доцније измене закона о Просв. Савету, не веле изрично да ће Савет давати мишљење и о кривицама учитеља, али тим изменама није изрично потрвен пропис чл. 63 и 64. зак. о осн. шк. А кад поменути прописи чл. 63 и 64. нису изрично укинути и кад се до сад практиковало тако, да се за кривице учитеља тражи мишљење Савета, онда никако не треба сад уводити ту практику, да се учитељи могу отпуштати и без саслушања, Просв. Савета. Јер, док је другим чиновницима ујамчен положај, учитељи данаб, осим савесности и правичности министра просвете, имају једину сталност свога, положаја у томе, што се не могу отпуштати без саслушања Просв. Савета. Ако им се, пак, и то одузме, онда какве сигурности учитељи имају: Они ће онда моћи бити отпуштени и после 10, 20 и 30. година службе, можда, буд за какве кривице. Кад се зна да је један министар отпуштао учитеље и онда, кад је Савет давао мишљење: да се не отпусте — зар онда. није оправдана наша бојазан, да може доћи какав министар, који ће отпуштати учитеље кад хоће и за шта хоће2 Нарочито ако се уведе. практика какву овде поменусмо.

Ми не мислимо овде бранити поменуту учитељицу, шта више, колико је нама позната, ствар, и ми смо мишљења да је она требала да се 07пусти, а сигурно би и Просв. Савет тако мишљење дао; али, мислимо, да је опет њена кривица требала да иде редовним и уобичајеним путем. Иначе може