Učitelj

из школиног живота 873

— Нећу, одговори кроз зубе.

Видећи да су тужиоци задовољни овом казном, а што је најглавније задовољен је и педагошки принцип у кажњавању, то оставим Вој,. и пређем на рад школски, који је одређен распоредом.)

%ж

Бадрим оком пазио сам доцније на Војслава и у школи, иу авлији, и на улици, и свуда где ми је на домаку ока био, али никако да приметим његове несташлуке. Тек опет ми није био потпуно. миран. Изгледао ми је као да се силом правио озбиљан и одмерен у игри. Прошло је тако.дуже време. Кад једног дана он задоцнио од школе сувише са још неким својим сељанима — новајлијама (учен. [. р. Нисам хтео да прекидам предавање, но на одмору после првог часа запитам;

— Што си, Војисл., сада тако мног задоцнио % —

— Далеко, господ., рече он.

— Како далеко, па и до сада је било далеко, али си раније долазио Но мора да има неког другог узрока што си јутрос много задоцнио. —

— Неће да иду брзо ови из [р., а неки не могу.

— Зови, Антоније, све Гредетинце из |! р.

Кад дођоше питам: а што ви не идете мало брже но се задржавате путем па мора и Војисл. да вас очекује% —

— Није, господине, викнуше сви, — он нас задржава, а не ми њега. Ми пођемо рано од куће, па би стигли на време, но нас он задржава.

— Упаради нас као војнике, рећи ће један, — па нам командује, а ми морамо да идемо како нам каже.

— Зар баш морате% упитам. —

— Морамо, госп., иначе нас бије.

На ово искупе се и др. ђаци и почеше причати:

— Он, госп., има једно „пиштољче“ па пуца из њега путем у кошаре и јури по неког од нас њиме и прети да не казујемо за то вама.

Сад тек боље утврдим ону своју сумњу у његову поправку само опоменом и лепим саветом. Увидим да је прва казна доиста у неколико упливисала на њега, но само у том погледу, што се Вој. правио озбиљан и паметан ђак, док је у школи под мојим надзором; а кад после школе измакне, он надокнађује несташлуке у толикој мери, да су и врло опасни. Дакле ова његова мана у колико је првом казном под овим околностима сузбијана у толико је с др. зтране у слободи до својих природних граница узимала маха. У тренутку запитах се: шта да радим 2

1) Овако расправљање тужаба чиним само у почетку школске године, но

скоро закратим с тим, да ми се јављају с тужбама на свршетку часова пре и по подне — настојавајући саветима, да их буде што мање, пошто они сви треба да живе као браћа.

УЧИТЕЉ 57