Učitelj
из школиног ЖИВОТА 875
И нисам се преварио. Сваки, па и од оних малишана, увек је са неким презривим погледом пролазио поред Вој.; неки пак није га ни погледом удостојио, — тако су га били презрели.
Вој., видећи се усамљен, па још и презрен од неких својих другова, изгледао је тако невесео као да је болестан био. Могао је свуда по школ. авлији кретати се слободно, али која вајда, кад му је закраћено његово највеће уживање — дружба у игри, јер ју је злоупотребљавао. Он је могао само да посматра како са највећим задовољством и насладом остала, деца проводе час одмора у игри међу собом, али није могао то исто и он осећати, но је само могао жудети.....
И та жудња једина је у стању била да га нагони на размишљање о томе: зашто је кажњен да га другови избегавају и како је заиста грешио | до сада; што се непажљиво и неумесно понашао, вређао друговеит.д. Да је био паметан не би био издвојен од осталих — не би био усамљен. Постепено је дошао до тога — али наравно после дужег времена морао се сам без ичијег утицаја кајати за своје погрешке. И једног дана баш кад сам у школи прегледао неке задатке за време одмора, дође Вој. мени онако снуждена лица и рече:
— Молим вас г., дозволите ми да се и ја играм са ђацима; Бога ми нећу више никог да дирам — са свима ћу лепо да живим, само ми дозволите да се играм!
Напоменувши му да је требао и раније то да увиди, те да га другови не избегавају толико време, обећах му, да ће му се молба уважити но да причека.
На крају другог часа рекох деци, да ме је Вој. много молио, да му дозволим да се игра с њима, јер му је много тешко овако да је дао реч, да ће са свима живети лепо и да неће никог вређати у игри, шали и т, д. Оћемо ли да му дозволимо % упитам.
— Да му дозволимо, госп., чуше се многи гласови.
— Али ако он предузме опет свој стари занат; —
— Нећу, господине, упаде Вој., ако опет погрешим, никад више да ми не опростите.
— Добро, кад и твоји другови то одобравају, мени је још милије, што си увидео погрешку и покајао се; с тога од овога часа смеш се слободно играти с ким хоћеш.
Од тога дана Вој. до краја шк. године |тада је и свршавао школу) био је врло одмерен и пажљив у сваком покрету и игри. Због тога сам му био дозволио слободно дружење и у путу са својим Гредетинцима. Био је скоро пример осталој деци, јер је упућен био да такав буде једино по правој и чисто унутрашњој побуди својој.
ж
Казне треба да су удешене према природи дечје погрешке; — то значи, ако је ученик несмотрен у раду, па је због тога аљкаво израдио
57%