Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ О

необразованији он мање може имати оваке углађености и преподобности, т. ј. он је мање епособан, да одвоји спољне знаке свога. душевног узбуђења, свога расположења, па да их сакрије или да место спољних знакова истинског свога душ. расположења, производе знакове неког другог расположења, те да друге обмане. 'Тако је, на пр. у дивљака и детета. Дивљак и дете не умеју да прикривају спољне знаке свога душевног располо жења, не могу да одвоје и намерно да спрече разне покрете на своме лицу, узвике и промене у гласу своме које су везане за разна душевна узбуђења: љутњу, раздраганост, преплашеност, велику жалост итд. Чим се неки од ових афеката у њима јави, одмах се на лицу и у главу њиховом отеликава та узбуђеност. Одрастао културни човек, међутим, може то да чини, као што се види. Али има прилика где ни он то не може. Те тако су сви ови спољни знаци душевних узбуђења, па и глас, у нас и тотимични и нетотимни изрази душевнога расположења нашег. И гласом, као и осталим разноврсним покретима телесним, ми исказујемо, некад намерно а некад ненамерно, своје душевно расположење, а нарочито душевна узбуђења, па и своје жеље мисли итд. -

Међу најраније изразе душевнога расположења, међу прве изразе своје пријатности и веселости, раздраганости и уопште доброга душевнога расположења, спада и певање

Дете пре почиње певати, но говорити Оно пева млого раније но што уме ч једне једите речи изговорити, млого пре но што разуме смисао ч једне речи, млого раније но што уме мислити. Така је природа детиња. 'Така је поступност у његовом душевном развитку. А то је и сасвим разумљиво Јер пријатност и непријатност дете опажа, чим се роди, а душевних узбуђења оно има млого раније но што уме говорити и ма туђ говор разумети А сва су душевна узбуђења, па и она, која дете убрзо по рођењу има, тако срасла наслеђем ва својим разним спољним знацима — разноврсним покретима и гласом — да се ови неминовно морају и нехотице јавити, чим се које узбуђење у детету произведе. Кад су детету све телесне радње исправне и правилне, кад има чиста ваздуха, довољно и здраве хране, подесну постељу, довољно светлости, онда се самим органским овећајима ствара у њему осећање пријатности, и та пријатност чини те оно сад производи неки глас налик на гукање голуба — оно, дакле, пева. Ако ли је све или нешто од тога неисправно, онда се ствара од органских осећаја непријатност, па ова непријатност проузрокује плач и вриску у детету. У оба случаја оно гласом исказује сзоја осећања, своје душевно распо ложење. Истина то исказивање свога душевног расположења