Učitelj

328 - УЧИТЕЉСКИ ДОМ

о ЕРИ А ________________________________ ИЕ

Та невоља, доиста је највећа, од свију које сналазе наше учитеље, али она јен најжалоснији доказ родитељске бриге њихове. Кад се не би узело у рачун сиротно стање инеобичне тешкоће у животу, овај појав бацао би сенку на бавесност и бригу учитеља — родитеља — за свој пород, и из њега могао би се извести површан закључак: да наше учитељство нема љубави према породу своме, а из тога излази, да нема ни према омладини, коју васпитава. Јер, како ће неко волети туђе дете, кад своје сопствено не воли% — Усвајајући претпоставку да су сви други случа“ јеви у домаћем животу учитељском лакши, да се лакше и савлађују и краће трају, ми долазимо до уверења. да би удружење највише учинило, ако би пружило породици сво-_ јих чланова помоћ у облику пенсије. ;

Ако би се поред ове редовне помоћи усвојило, да се у крајњим случајима може по неком члану издати и ванредна помоћ, онда би се у главном исцрили сви случајеви у којима удружење треба и може да чини помоћ својим члановима. Само при давању ове ванредне помоћи, морао би се ограничити и Главни Одбор и зборови на најмању цифру. Колика би та сума била то треба да одлучи за сваку годину учитељска скупштина. А пенсије учитељској сирочади не би требало никако другчије узети него као право, за које се не тражи ни пристанак скупштине, нити решење Главног Одбора. Удружење треба да одреди штатутима према, улогу и годинама улагаља колико ће ког члана породица добити.

Ну да се ово изведе, као што горе рекосмо, треба, много јачих и већих извора, него што их данао удружење има. Како ће удружење до тих извора, доћи споменућу ниже, а овде одмах да говорим о томе како ће се капитал удружења најбоље рентирати и сачувати.

Наши заводи плаћају по 5", годишње интереса. Приватни дужници по 109, и 199. И у колико је у јавними државним заводима интерес мален, у толико је и капитал