Učitelj

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ 567

шупе и улаз. Уз ово идеи питање о распореду поје-

диних ових зграда. — | 3. На треће место долази питање о самим школским зградама. Оно се дели на двоје: на питање о школским зградама од саме дрвенарије, које се зову школске бараке, и на питање о шиколским зградама од тврдога материјала. За грађење школских барака ваља изабрати нарочито дрво, и приуготовити га по нарочитим правилима. За прављење школских зграда од тврдога материјала постоје нарочите студије и правила о темељу, о фасади, о материјалу за зидање, о начину зидања, 0

бојевима (катовима), 0 коридору, о кровуги ЊИМ т 4, Као једно особено питање за расправљање чини дужина и ширина, — квадратура, па онда и висина, кубатура школске собе, уз које иде и питање о осветљењу, под којим се разуме дневно и вештачко освет-

љење. — "

5., Нарочиту тему за проучавање чини ваздух у школи, Садржину те теме чини, у првом реду, ваздух у слободи (атмосфера), са изворима, одакле потичу раз•нолики односи гасова у њему, ато су дисање "плућима, дисање кроз кожу и знојење, утробни гасови, измеци, површина земље и прашина у ваздуху; за тим ваздух у становима, нарочито у школи. Овде долази у расматрање и питање о крајњим границама покваренога ваздуха, као и испитивање угљене киселине, влаге, других гасовитих шкодљивих присмеса у ваздуху, 4 најзад и

микроскопско испитивање. 6., Грејање школске собе чини такође једну засебну тему за проучавање. Под овим се разуме посебно грејање средством пећи, и централно грејање, ваздушно, парно, помоћу вреле воде. Ту најзад долази и мерење и испитивање топлог ваздуха. —

7., Једно доста опширно и важно питање чини по- | прављање и обнављање ваздуха у школи. Садржину о“ 28