Učitelj

О> ое о

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

а и превођење са грчкога потребних књига за увећавање манастирских књижница, а то значи да су манастири били и школе за учење странога језика.

Досадашњим излагањем, мислим, да сам успео, ако ништа друго а оно бар да покажем средишта српске писмености и почетка ма и најнесавршенијих школа. Ну кад се узме на ум онај живи покрет на књижевном пољу у Зети, у Рашкој а нарочито у Охриду, онда је јасно да је тај рад могао имати тполикога успета, само тада, пошто су се деца у школи (било у манастиру мила при јепископији) прво научила чилаљњу и писању.

Кад смо начисто да је било школа, сада ћемо поћи даље да видимо каквих је школа било.

Ових првих школа, у којима су се учили Срби првог периода, мислим, да је било тројаких: манастирских, столних или калиедраљниг и дворски. Ово је претпоставка. Али да покушам да ову претпоставку докажем. Да пређемо прво на:

1. Манастирске школе. — Чим се почело ширити хришћанство, одмах су се почеле дизати цркве па и манастири. Ми смо мало час поменули неколико манастира, али њих има много више, ја их нисам хтео све набрајати. Српски манастири за време овога доба били су уређени онако као игрчки манастири. О томе нема сумње. Колики је значај манастира за ширење просвете и писмености овога периода, као идругих културних тековина, најбоље се види по ономе што вели СО гамо: „Манастири су у опште, а нарочито чувенији праве републике литерарне, индустриске и пољоделске. У њима су се могли наћи људи потребни за сваку науку оног доба. Тамо се учило познавати небо да се одреди круг сунчев (ради проналаска кад Ускрс пада), тамо се учило сликађрставо, резајрство. грађевинарство, обрађивало се да се украси црква ил манастир. Они отворише школе, да се шире науке, ч кнежевски и краљевскт синови к њима на науке долажагу, пак им онда отвараху врата у краљевске и кнежевске дворове.“')

Ово што је важило у опште важило је и за српске манастире. То смо већ видели, кад смо говорили о раду св. Клименте у Охриду. А на Балканском Полуострву било је више знатних манастира, поред којих су школе постојале. Да поменем атонске манастире, за тим Фигокал код Солуна, за тим манастир на Олимпу, где се покалуђери словенски апостол св. Методије па доцније манастир у Елбасану св. Владимира итд. По свима мана-

у) Навод по 5т те Ктаза Роујез Нгуабзка. 1. 292.