Učitelj

818 МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У основНОЈ ШКОЛИ

зна говорити, јер је научио причати што је видео, што је прочитао што је рецитовао, казати шта о томе мисли, излагати своје скромне и нејаке мисли. Већ је, дакле урадио доста учећи матерњи језик. Ваља га сад научити да написмено излаже што је пре само усмено изказивао; ваља да пише, а не да просто преписује, те да се у томе покаже да је створ који мисли и размишљо.

Први задаци ове врсте природно треба ла дођу после лекција из очигледне наставе и веџбања у рецитовању и у читању. У нижим разредима треба задавати с почетка, деци да опишу какву слику обешену о зиду или исписану у књизи која се чита. Мало доцније треба. од њих тражити да написмено изложе, колико се сећају што су читала или рецитовала, а за тим са примедбе о ономе што су прочитала; на послетку ће им се задати предмет не са свим једнак са оним о коме су што читала у књизи или који су рецитовала, само он мора увек бити са њим у каквој свези. Не може се довољно препоручити да се пази и чува ова непрекидност, ова следственост у методи и у општим погледима ради којих је настава плодна и једноставна, покрај све разноврености у веџбањима која долазе једна за другима. И доиста, ако је по дух детињи, па и младићев, штетно кад се непрестано креће у једном узаном кругу идеја, опет је тако исто штетно, ако се он сувише нагло одвоји од једнога наставнога предмета који је тек почео да схвата и усваја. Промена у овом случају треба да се тиче више облика него ли предмета дечјега рада. Ако је ученик, пошто му је учитељ добро разјаснио, лепо разумео и добро утувио какав прочитани или на памет научени пасаж, његов је онда ум за извесно време у таквом стању и расположењу, да не би требало пропустити извући користи из овога напора који је ученик морао поднети да би стекао неке појмове: дајте му онда перо у руке, обавежите га да да преци-