Učitelj

НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О ПРЕДАВАЊУ ЗЕМЉОПИСА 637

после ништа не зна; утрошило се оно скупоцено време да би се само научило напамет безброј имена градова, река, планина и т. д.

Довде изнесох укратко неке рђаве стране данашњега предавања земљописа. Но мени није намера да о овом опширније говорим, већ ми је намера да у неколико речи обратим пажњу учитеља на оно, што ће, по моме мишљењу, користити изучавању овога предмета, које ће управо олакшати појимање истога.

!. Ван сваке је сумње да би се најбоље изучила нека, земља, кад би смо могли кроз њу пропутовати, када би смо посматрали сваку планину и сваку реку, кад би смо били у сваком месту, када би смо све очима видели и испитали. Тада би било потпуно познавање или свога округа, или своје земље или и других земаља. Али то је немогућно. Но када то не може бити, онда морамо на основи познатога да учимо што је непознато; на основи онога. што смо промотрили, што смо видели, да сазнамо и оно што нисмо видели, и да добијемо о невиђеном доста, јаснога појма. Да, дакле, ово буде, онда се нинако прва предавања из земљописа не смеју отпочињати на мапи. Прва, предавања морају се вршити добро упознавајући своју околину, а по могућству и свој срез. (Ово нарочито уШр. где се прво почиње употребљавати мапај. Али не упознавати са мапе или из књиге, него путовањем, излетима. Ово упознавање после преносити на хартију, на таблу, на мапу. Упознавајући и радећи овако, деци је бити појамно прављење карата, (мапа), она ће онда карту разумети. — Да не бих о овоме на дуго говорио, ја обраћам пажњу учитељима на чланак: Прва предавања из земљописа, „Учитељ“, св. У, год. 1892, стр. 413, где-је лело изнесено како. та прва предавања треба вршити.

9. И ако је врло тешко дати појам о просторности, опет треба узимати у помоћ све што се може, да би се