Učitelj

ПРОУЧАВАЊЕ ДЕЧИЈЕ ДУШЕ У АМЕРИЦИ 851

дано саопштити овде у преводу тај чланак г. Монроа, колико да

и наши читаоци „Учитеља“ сазнаду о овом извесно важном педа-

гошко-психолошком покрету, тим пре што смо у претпрошлој свесци

донели реферат о чувеном делу Џемса Силија „испитивање детињства“. ж.

Научно проучавање дечије душе заузима у америчком васпи-_ тању важан положај. За двадесет година распростро се овај покрет од Атланског до Великог Океана и захватио све класе и сталеже васпитачке: од учитељица по дечијим забавиштима па до директора и професора виших школа и универзитета. Два часописа, које издају универзитетски професори, баве се једино овим проучавањем и сви већи педагошки и психолошки часописи поклањају особиту пажњу овом предмету. Женска друштва узела су проучавање дечије душе у своју заштиту и организовала „друштва матера“ за нроматрање пи дискутовање дечијег живота. Где се само састану педагози, да претресају педагошка питања, ту се одмах извесно изпесе на претрес итема о психологији деце. Књиге, листови, скице, које садрже упуте за посматрање или резултате истраживања, раширили су се и умножили у толикој мери, да се већ броје на хиљаде. (С педагошким конгресима, који су се 1893. одржали у Чикагу, била је у вези и једна секција за психологију деце. Удружење за народно васпитање (Хабопај едисаћопа! азвосјаНоп) са својих десетак хиљада чланова махом учитеља и професора,. пре кратког времена је такође обратило пажњу на овај предмет и стало га претресати на својим годишњим састанцима. Д-р Уиљем Херис, главни инспектор јавне наставе у Вашингтону, у својим годишњим извештајима обраћа особиту пажњу на овај покрет и дао нам је већ четири свеске о проучавању дечије душе у својим Међународним Годишњацима за васпитање (Јтфегпабопа! едисабоп вегјез), који излазе у Америци и у Енглеској.

Код толиких сарадника на овом пољу, који заступају најразличније интересе, није ни чудо, што сеу Америци примењују тако равличне методе при проучавању дечије душе. Да наведемо у кратко неке најглавније од њих.

1. Статистичка метода. Председник Стенла Хел, од кога јеи потекло у Америци проучавање дечије душе, полагао је још од почетка особиту важност на збирање богатог материјала, који дају најобичније душевне појаве; сведене на просечни, средњи број, ове појаве му као знак извесних склоности па евентуално служе и за, изналажење психолошких закона. Највећи део дебла професора Ирла, Бернса управо и јесте примена статистичке методе, при чему су