Učitelj

218 РАСПРАВЕ И ЧлАНЦИ

Ови су резултати добивени из непосредног посматрања над нашим школским и друштвеним животом. У њима налазимо разлога за што код толиких школа за опште на-

родно образовање, почев од оеновне а свртпујући са В;

Школом, имамо место правог напретка само неке мале и оскудне знаке; за што се заборавља оно што се учи не само у основној, већ и у вишим школама; за што се нај-

зад обмањујем, кад погледамо дечицу, дечаке и младиће,

па их гледамо са пуно жара и наде, а кад их посматрамо само годину две после школе, ми видимо како су нам празне и таште те наде. –

Разуме се по себи, да би све другаче било, да је наш приватан и јаван живот пун примене школскога знања, а да су уз то и школе са својом организацијом уведене у већи склад са животом и јавним и приватним. Изгледа по свему за онога који је пратио наш културни живот за 30—40 година, да то време склада живота са школом ступа тек у сам почетак, по што је јавни живот местимице јаче развијен и већ захтева и више примене школског знања и умења. |

Са ових засебних разлога и посматрања над Фактичним стањем индивидуалне организације и стањем културе нашега друштва, имамо повода, да озбиљније и свестраније испитамо, и са гледишта тако да речемо социјалне педагогике, како бисмо примењивали методе очигледне наставе у нашим основним, па и другим школама.

Ако би ови разлози били од утицаја на школски живот, онда би се код нас школовање у примени очигледне наставе имало поклапати са тачнијим познавањем индивидуалних подобности наше школске омладине, и самога народа. За сада бисмо могли оволико рећи: не треба узети у обзир само ученике и друштво, у чијој су средини са засебним особинама које смо мало пре истакли, већ то исто што ваља, пренети и на наставнике, јер су и они чланови тога народа,