Učitelj

ЕЊИЖЕВНОСТ 55

ком што је све гори и нејаснији, што дубље улазите у психологију. Нека се прочитају из превода само они одељци, што сам их ја обележио плавом писаљком, па ће се сваки о овоме уверити, Г. преводилац не зна у довољној мери ни немачки ни српски, а тешко разумева и сам предмет.

Мој је суд: да је овај превод врло рђав, нејасан и неразумљив, и да га Главни Одбор Учитељског Удружења не може примити и штампати, па чак и да га не сме штампати ако не мисли да се осрамоти.

На који би начин Учитељско Удружење могло доћи до добре и практичне психологије за школе, ја сам вољан казати му о томе своје мишљење кад год оно то захте.

Остајући захвалан Гл. Одбору Учитељског Удружења на пажњи, ја га молим да верује у моје одлично поштовање.

25. фебруара 1898. год.

Београд. Миленко Марковић професор.

Наше основне школе. Од Б. Т. Недића. Одштампано из „Трговинског Гласника“. Београд, 1899. — На 67 стр: =.

Пре дванаест година г. Благоје Недић ставио је на хартију миели своје о основној школи нашој, а штампао. истом пре неколико недеља у „Тргов. Гласнику“, затим и на посе. Онда се бојао да објави тај састав свој, да га не би педагошка олуја однела тако далеко, да од њега не би више било ни трага ни гласа. Да те своје мисли изнесе тек сада на јавност, побудило га је, вели, једино то, што се од 3—4 године на овамо води у нас борба о увођању ручног рада у основну школу; рад је да покаже како се опет праве погрешке, кад се пресађује код нас што је туђе:

Ове речи узимам са 27. и 289. стр. г. Недићеве књижице. А на 8. стр.. у примедби, вели г. Недић: „Овај је чланак написач и спремљен за штампу још 1887 г., но као „антипедагогиски“ није се могао нигде штампати. Сада је канда сувременији, јер се мода у основ. школама почиње мењати. С тога га сада и износимо на јавност с малим допунама“.

Као што се види из наведених речи, г. Недић је писао о Новаковићеву закону 0 основним школама, који је прошлога лета за-